Pređi na sadržaj

Монти Пајтон и Свети грал

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Monti Pajton i Sveti gral
Srpski DVD omot
Izvorni naslovMonty Python and the Holy Grail
Žanrkomedija
RežijaTeri Gilijam
Teri Džouns
ScenarioGrejam Čepmen
Džon Kliz
Teri Gilijam
Erik Ajdl
Teri Džouns
Majkl Pejlin
ProducentMark Forstater
Majkl Vajt
Glavne ulogeGrejam Čepmen
Džon Kliz
Teri Gilijam
Erik Ajdl
Teri Džouns
Majkl Pejlin
MuzikaNil Ines (pesme)
De Wolfe Music
Direktor
fotografije		Teri Bedford
MontažaDžon Hakni
Producentska
kuća		Python (Monty) Pictures
Michael White Productions
National Film Trustee Company
DistributerEMI Films
Godina1975.
Trajanje92 minuta[1]
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Budžet400 hiljada dolara[2]
Zarada5,7 miliona dolara[2]
IMDb veza

Monti Pajton i Sveti gral (engl. Monty Python and the Holy Grail) je britanski humoristički film iz 1975. godine, koji su snimili članovi grupe Monti Pajton (Grejam Čepmen, Džon Kliz, Teri Gilijam, Erik Ajdl, Teri Džouns i Majkl Pejlin). Film je zamišljen tokom pauze između treće i četvrte serije njihove televizijske serije Leteći cirkus Montija Pajtona.

Iako je prvi film ove grupe, A sada nešto sasvim drugačije, predstavljao kompilaciju skečeva iz prve dve sezone televizijske serije, Sveti gral je nova priča koja parodira legendu o potrazi kralja Artura za Svetim gralom. Trideset godina kasnije, Ajdl je film iskoristio kao osnovu za mjuzikl Spamalot.

Monti Pajton i Sveti gral je zaradio više nego bilo koji drugi britanski film prikazan u Sjedinjenim Državama 1975. godine. U SAD je izabran za drugu najbolju komediju svih vremena u specijalnom programu ABC-a Najbolje od filma: Najbolji filmovi našeg vremena. U Velikoj Britaniji, čitaoci časopisa Total Film 2000. godine smestili su ga na peto mesto najboljih filmskih komedija svih vremena; slična anketa gledalaca Kanala 4 iz 2006. godine svrstala ga je na šesto mesto.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Godine 932, kralj Artur i njegov štitonoša Patsi putuju Britanijom tražeći ljude koji će se pridružiti vitezovima Okruglog stola. Usput, Artur raspravlja da li bi lastavice mogle da nose kokosove orahe, prepričava dvoma anarhosindikalnim seljanima kako je dobio Ekskalibur od Gospe od Jezera, pobeđuje Crnog viteza i posmatra improvizovano suđenje veštici. Regrutuje ser Bedivira Mudrog, ser Lanselota Hrabrog, ser Galahada Čistog i ser Robina Ne-baš-tako-hrabrog-kao-što-je-ser-Lanselot, zajedno sa njihovim štitonošama i Robinovim minstrelima. Artur vodi vitezove do Kamelota, ali se, posle muzičke scene, predomisli, smatrajući ga „blesavim mestom”. Dok se okreću, pojavljuje se Bog i naređuje Arturu da pronađe Sveti gral.

Artur i njegovi vitezovi stižu do zamka koji su zauzeli francuski vojnici, koji tvrde da poseduju Gral i izruguju se Englezima, sprečavajući ih da uđu. Bedivir smišlja plan da se ušunjaju koristeći trojanskog zeca, ali zaboravlja da kaže ostalima da se sakriju u njemu, a Englezi su prinuđeni da pobegnu kada tog zeca bace na njih. Artur odlučuje da svaki vitez treba da krene svojim putem da potraži Gral. Savremenog istoričara koji snima dokumentarni film o arturijanskim legendama ubija vitez na konju, što pokreće policijsku istragu.

Na viteškim putovanjima, Arturu i Bediviru jedan starac daje uputstva i oni pokušavaju da udovolje čudnim zahtevima strašnih Vitezova koji kažu „Ni!”. Ser Robin izbegava borbu sa Troglavim vitezom bežeći dok se njegove glave svađaju. Ser Galahad dolazi do zamka Antraks iznad kojeg se ukazuje Gral, a koji je pun mladih žena, ali ga Lanselot nevoljno „spašava”. Lanselot dobija poruku sa strelicom iz Močvarnog zamka. Verujući da je belešku poslala gospa koja je primorana da se uda protiv svoje volje, on juriša na zamak i ubija nekoliko svatova, ali otkriva da je poruku zapravo poslao ženstveni princ.

Artur i njegovi vitezovi se ponovo okupljaju i pridružuju im se tri nova viteza, kao i brat Mejnard i njegova braća monasi. Upoznaju čarobnjaka Tima, koji ih upućuje u pećinu u kojoj je navodno zapisano mesto Grala. Ulaz u pećinu čuva Zec iz Kerbanoga. Potcenjujući njegovu ubojitost, vitezovi napadaju, ali Zec lako ubija ser Borsa, ser Gavejna i ser Ektora. Artur koristi „Antiohijsku ručnu bombu” koju je obezbedio brat Mejnard da uništi stvorenje. Unutar pećine pronalaze natpis Josifa iz Arimateje koji ih upućuje do zamka Argh. Animirano pećinsko čudovište proždire brata Mejnarda, ali Artur i vitezovi beže nakon što animator umre od srčanog udara.

Vitezovi se približavaju Mostu smrti, gde ih čuvar mosta izaziva da odgovore na tri pitanja nakon kojih će ili proći ili će biti bačeni u Klisuru večne pogibelji. Lanselot lako odgovara na jednostavna pitanja i prelazi most. Robin je poražen neočekivano teškim pitanjem, a Galahad pada na lakom; obojica su bačeni u klisuru. Kada čuvar mosta Arturu postavi nejasno pitanje o lastavicama, on od čuvara mosta traži da razjasni na šta misli; čuvar ne može da odgovori i biva bačen u klisuru.

Artur i Bedivir ne mogu da pronađu Lanselota, nesvesni da ga je policija uhapsila tokom istrage istoričarove smrti. Njih dvojica stižu do zamka Argh, ali ga pronalaze okupiranog od strane francuskih vojnika. Nakon što je na njih bačeno đubrivo, oni sazivaju vojsku vitezova i pripremaju se za napad na zamak. Dok vojska dolazi, policija stiže, hapsi Artura i Bedivira i razbija kameru, završavajući film.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
  • Štit kralja Artura
    Štit kralja Artura
  • Štit ser Bedivira
    Štit ser Bedivira
  • Štit ser Lanselota
    Štit ser Lanselota
  • Štit ser Galahada
    Štit ser Galahada
  • Štit ser Robina
    Štit ser Robina
  • Štit Crnog viteza
    Štit Crnog viteza
  • Štit Troglavog viteza
    Štit Troglavog viteza
Glumac Uloga
Grejam Čepmen kralj Artur
Bog (glas)
stražar koji štuca
srednja glava Troglavog viteza
Džon Kliz ser Lanselot Hrabri
Crni vitez
francuski izrugivač
čarobnjak Tim
Teri Gilijam Patsi
čuvar mosta
Zeleni vitez
ser Bors
animator slabog srca
Erik Ajdl ser Robin Ne-baš-tako-hrabri-kao-što-je-ser-Lanselot
Lanselotov štitonoša Konkord
sakupljač mrtvih
žbunar Rodžer
brat Mejnard
Teri Džouns ser Bedivir Mudri
princ Herbert
Denisova majka
leva glava Troglavog viteza
Majkl Pejlin ser Galahad Čisti
vođa Vitezova koji kažu „Ni!”
lord Močvarnog zamka
Denis
desna glava Troglavog viteza
narator
Koni But gospođica Izlington / veštica
Kerol Klivlend Zut
Dingo
Nil Ines vođa Robinovih minstrela
glavni monah
vitez Kamelota
Bi Dafel starica
Džon Jang istoričar Frenk
starac
Rita Dejvis Frenkova žena
Avril Stjuart dr Piglet
Seli Kinghorn dr Vinston

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]
Legenda o Svetom gralu pružila je jedinstveni motiv filmu.

U januaru 1973. članovi grupe Monti Pajton napisali su prvi nacrt scenarija.[3][4] Polovina materijala smeštena je u srednji vek, a polovina u savremeno doba. Grupa je odlučila da se fokusira na srednji vek, stavljajući akcenat na legendu o Svetom gralu. Do četvrtog ili petog nacrta scenarija, priča je bila završena, a glumci su se našalili da bi činjenica da Gral nikada nije pronađen bila „veliko razočaranje... potpuni anti-klimaks”.[4] Grejam Čepmen je rekao da je izazov bio uključiti scene koje se nisu uklapale u motiv Svetog grala.[5]

Ni Teri Gilijam ni Teri Džouns nikada ranije nisu režirali neki film, a režiju Svetog grala opisali su kao iskustvo učenja gde su naučili da snimaju filmove tako što su snimili ceo dugometražni film.[6] Glumačka ekipa je duhovito opisala početnički rediteljski stil kao nivo međusobnog nepoštovanja koji se uvek nalazio u delima Montija Pajtona.[4]

Erik Ajdl je u jednom tvitu iz 2021.[7] otkrio je da je film finansiralo osam investitora: Led Zeppelin, Pink Floyd, Ijan Anderson iz Jethro Tull-a, koproducent Svetog grala Majkl Vajt, Heartaches (kriket tim koji je osnovao tekstopisac Tim Rajs), i tri diskografske kuće, uključujući Charisma Records, izdavačku kuću koja je objavila rane komične albume Montija Pajtona.[8] Prema Gilijamu, Pajtoni su se okrenuli rok zvezdama poput Pink Floyd-a i Led Zeppelin-a jer nijedan studio nije hteo da finansira film, a rok zvezde su ga videle kao „dobar otpis poreza” pošto je najviša stopa poreza na dohodak u Ujedinjenom Kraljevstvu „dobacivala čak do 90%” u vreme snimanja.[9] Ajdl i Gilijam su prethodno spomenuli da je Elton Džon takođe doprineo finansiranju filma.[9][10] Investitori su doprineli celom originalnom budžetu od 175.350 funti (oko 410.000 dolara 1974. godine) i takođe su dobili procenat prihoda od mjuzikla Spamalot iz 2005. godine.[11]

Snimanje

[uredi | uredi izvor]
Zamak Dun, korišćen u nekoliko scena
Zamak Stalker, lokacija poslednje scene

Monti Pajton i Sveti gral je najvećim delom snimljen na lokacijama u Škotskoj,[12] naročito oko zamka Dun, doline Glen Kou i zamka Stalker u privatnom vlasništvu.[13] Mnogi zamkovi koji se pojavljuju u filmu uglavnom su bili ili zamak Dun snimljen iz različitih uglova ili viseće minijature.[14] Postoji nekoliko izuzetaka: prvi snimak eksterijera zamka na početku filma je zamak Kidveli u Velsu, a jedinstveni snimak eksterijera Močvarnog zamka tokom „Priče o ser Lanselotu” je zamak Bodijam u Istočnom Saseksu;[15] svi naredni snimci eksterijera i enterijera tih scena napravljeni su u zamku Dun. Scenograf Džulijan Dojl ispričao je da je njegova ekipa izgradila zidine u šumi blizu Duna.[16] Teri Džouns se kasnije prisetio da je ekipa izabrala više zamkova širom Škotske za lokacije, ali tokom dve nedelje pre početka snimanja, Škotsko odeljenje za životnu sredinu odbilo je da izda dozvolu za korišćenje zamaka u svojoj nadležnosti, iz straha od oštećenja.[14]

Na početku „Priče o ser Robinu”, primetan je spori zum kamere na stenoviti pejzaž (koji narator opisuje kao „mračnu šumu Juing”). Ovo je zapravo fotografija klisure u Nacionalnom parku Maunt Bafalo u australijskoj državi Viktorija. Dojl je 2000. godine izjavio tokom intervjua za časopis Hotdog da je to bila slika napravljena sa svećama ispod kadra (da daju toplotu).[17] Ovo je bio jeftin metod za postizanje ubedljivog efekta lokacije.

U DVD audio komentaru, Džon Kliz je opisao izazove snimanja i montaže zamka Antraks u „Priči o ser Galahadu”, pri čemu je scena koju je smatrao najkomičnijom neiskorišćena jer je u njoj bio vidljiv anahroni kaput.[18] Scene zamka Antraks su takođe snimljene u jednom delu Duna, gde je kostimografkinja Hejzel Petig savetovala protiv golotinje, oblačeći devojke u tunike.[14]

Rudnik Tomnadašan, koji u filmu glumi pećinu Kerbanog.

Scena u kojoj se vitezovi bore protiv Zeca iz Kerbanoga snimljena je u rudniku Tomnadašan. Korišćen je pravi beli zec, koji je u scenama ubijanja bio zamenjen lutkama.[19] Efekte ugriza uradili su Gilijam i Džon Horton, tehničar za specijalne efekte. Prema Gilijamu, zec je bio prekriven crvenom tečnošću koja je simulirala krv, iako njegov vlasnik nije želeo da se životinja isprlja, niti je bio obavešten o tome. Tečnost se pokazala teškom za uklanjanje sa krzna.[19] Gledajući unazad, Gilijam je takođe izjavio da je filmska ekipa mogla samo da kupi nekog zeca. Bez obzira na to, sam zec nije bio povređen.

Kao što je opisano u Pajtonovom životu, Prvih 20 godina Montija Pajtona i Autobiografiji Pajtona, Čepmen je patio od akrofobije, drhtao i imao napade zaborava tokom snimanja uzrokovane alkoholizmom, što ga je navelo da se uzdrži od pića do kraja produkcije kako bi ostao „uravnotežen”. Tri godine kasnije, u decembru 1977, Čepmen je postao trezvenjak.

Prvobitno je bilo planirano da vitezovi jašu prave konje, ali nakon što je postalo jasno da će mali budžet filma to onemogućiti (osim jednog konja koji se pojavljuje u nekoliko scena), Pajtoni su odlučili da će njihovi likovi oponašati jahanje, dok će njihovi nosači kaskati iza njih udarajući ljuske kokosa jednu o drugu. Ova šala je izvedena iz staromodnog zvučnog efekta koji se koristio u radio emisijama za oponašanje zvuka kopita. Zbog ovoga, film je u Nemačkoj objavljen pod naslovom Die Ritter der Kokosnuß (Vitezovi kokosa).[20] Slično tome, mađarski naslov Gyalog galopp prevodi se kao Galopirajući peške.[21]

Natpisi u uvodnoj špici filma sadrže pseudo-švedske titlove, koji se ubrzo pretvaraju u poziv gledaocima da posete Švedsku i vide losove. Titlovi se ubrzo zaustavljaju i pojavljuje se poruka da su ljudi odgovorni za njih otpušteni, ali se reference na losove nastavljaju u stvarnoj špici. Titlove je napisao Majkl Pejlin kao način da „zabavi 'zarobljenu' publiku” na početku filma.[22]

Objavljivanje

[uredi | uredi izvor]

Monti Pajton i Sveti gral je premijerno prikazan 3. aprila 1975. u Londonu,[23] nakon čega je 27. aprila usledila bioskopska projekcija u Los Anđelesu.[24] Dan kasnije je objavljen u američkim bioskopima.[25]

Film je imao svoju televizijsku premijeru 25. februara 1977. na CBS-u.[26] Pajtoni su navodno bili nezadovoljni kada su otkrili da je ova mreža izvršila brojne izmene na filmu kako bi se smanjila upotreba vulgarnih reči i prikazivanja krvi. Grupa je povukla prava na prikazivanje i nakon toga je film u Sjedinjenim Državama emitovan samo na PBS-u, a kasnije i na drugim kanalima kao što su Comedy Central i IFC, gde se prikazivao bez izmena.[27]

Film je doživeo nekoliko reizdanja. „Izdanje povodom 21. godišnjice” objavljeno je 1995. sa 24 sekunde dodatnog materijala. Ova verzija sa novim stereo saundtrekom objavljena je u američkim bioskopima 15. juna 2001. godine.[28] Ponovo je objavljena 14. oktobra 2015. u Ujedinjenom Kraljevstvu.[29] Takođe je bioskopski izdata početkom decembra 2023. kako bi se proslavila „48. i po godišnjica” filma.[30]

Zarada

[uredi | uredi izvor]

Film je zaradio 122.200 dolara tokom prve tri nedelje prikazivanja u Londonu.[25] U prvoj nedelji prikazivanja u Njujorku zaradio je 35.000 dolara.[31]

Prema evidenciji NFFC-a, od 31. decembra 1978. godine, distributer je zaradio 2.358.229 funti u Ujedinjenom Kraljevstvu.[32] Zarada u SAD i Kanadi iznosila je 5,17 miliona dolara.[33]

Prijem i nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Reakcije kritičara u vreme izlaska filma bile su pomešane. Vinsent Kenbi iz The New York Times-a napisao je u pozitivnoj recenziji da je film dotakao „neke niske tačke”, ali i da je imao gegove koji su bili „neprekidni, povremeno nadahnuti i koje ne bi trebalo otkrivati, iako ne odaje previše da kažem da mi se posebno svidela se scena u kojoj vitezovi, da bi osigurali pristup neprijateljskom zamku, dolaze na ideju da naprave trojanskog zeca.”[34] Čarls Čamplin iz Los Angeles Times-a takođe je pozitivno ocenio film, pišući da je „poput stripa iz Mad-a, nije sigurno da će se svideti svačijem ukusu, ali je teško ne voleti njegovu mladalačku veselost i živahnu ludost. Štaviše, njegov osećaj za zabavu je opasno zarazan.”[35] Penelopi Džilijat iz The New Yorker-a nazvala je film „često bezobzirno smešnim, a ponekad i delom komičnog genija”.[36]

Druge recenzije su bile manje entuzijastične. Časopis Variety je napisao da je priča bila „u suštini izgovor za scene, neke zabavne, druge preterane.”[37] Džin Siskel iz Chicago Tribune-a dao je filmu dve i po zvezdice, napisavši da smatra da „sadrži oko 10 veoma smešnih momenata i 70 minuta tišine. Prevelikom broju šala je trebalo previše vremena za postavku, a tu osobinu dele i Vruća sedla i Mladi Frankenštajn. Čini mi se da preferiram Montija Pajtona u delovima, u njegovom originalnom formatu televizijske revije.”[38] Geri Arnold iz The Washington Post-a nazvao je film „prilično zabavnom parodijom arturijanskih legendi”, ali „prilično sporim” u tempu, citirajući švedske titlove u uvodnoj špici kao primer kako Pajtoni „nisu znali kada da puste neku foru”.[39] Džef Braun iz The Monthly Film Bulletin-a napisao je u pomešanoj recenziji da „vizuelne ludorije grupe i verbalne sekvence (neke dobre, neke loše, ali uglavnom ravnodušne) nagomilane jedna na drugu bez pažnje na razuman tajming ili strukturu, kao i forma koja je počela kao žustri napad na dobro napravljen revijalni skeč i genijalna zloupotreba fragmentiranog televizijskog stila prezentacije, prete da postanu nepopustljive i neplodne kao konvencije koje su prvobitno napale.”[40]

Šlem Crnog viteza iz filma. Njegove replike, „Ovo je samo posekotina” i „Ovo je samo površinska rana…” često su citirane.[41]

Reputacija filma se vremenom popravila. Godine 2000. čitaoci časopisa Total Film proglasili su Sveti gral petim najboljim humorističkim filmom svih vremena.[42] Naredni film Montija Pajtona, Žitije Brajanovo, našao se na prvom mestu.[42] Anketa gledalaca Kanala 4 iz 2006. o 50 najboljih filmskih komedija smestila je Sveti gral na šesto mesto (sa Žitijem Brajanovim ponovo na vrhu liste).[43] Godine 2011, ABC-jev specijal u udarnom terminu, Najbolje od filma: Najbolji filmovi našeg vremena, odbrojavao je najbolje filmove po izboru obožavalaca na osnovu rezultata ankete koju su sproveli ABC i časopis People. Sveti gral je izabran za drugu najbolju komediju, posle filma Ima li pilota u avionu?. Godine 2016, časopis Empire je Sveti gral rangirao na 18. mesto svoje liste 100 najboljih britanskih filmova (Žitije Brajanovo se našlo na 2. mestu), a u obrazloženju je naveo: „Elvis je naručio jedno izdanje ovog klasika komedije i pogledao ga pet puta. Ako je dovoljno dobar za Kralja, dovoljno je dobar i za vas.”[44]

U intervjuu na Univerzitetu Indijane u Blumingtonu 2017. godine, Džon Kliz je izrazio razočaranje krajem filma. „Najviše me nervira kraj”, rekao je on nakon projekcije filma na fakultetskom kampusu, dodajući da se „završava onako kako se završava jer nismo mogli da smislimo ništa drugo”.[45] Međutim, scenariji za film i beležnice koje se nalaze u privatnoj arhivi Majkla Pejlina, koju je poklonio Britanskoj biblioteci 2017. godine, dokumentuju najmanje jedan alternativni završetak koji je trupa razmatrala, „bitku između vitezova Kamelota, Francuza i Zeca iz Kerbanoga”.[46][47] Zbog malog produkcijskog budžeta, Pajtoni su odbacili ideju o „mnogo skupljoj opciji” u korist završetka u kojem je „kralj Artur uhapšen”, što je Pejlin smatrao „jeftinijim” i „smešnijim”.[46]

Film na veb-sajtu Rotten Tomatoes ima rejting odobravanja od 96% na osnovu recenzija 83 kritičara, sa prosečnom ocenom 8,50/10. Konsenzus veb-sajta glasi: „Kultni klasik, koliko smešan toliko i besmislen, Monti Pajton i Sveti gral nije izgubio ništa od svog izuzetno šašavog šarma.”[48] Na Metacritic-u, film ima ocenu 91 od 100 na osnovu 24 recenzije kritičara, što ukazuje na „univerzalno priznanje”.[49]

Spamalot

[uredi | uredi izvor]
Henk Azarija u originalnoj brodvejskoj produkciji Spamalota.

Film je adaptiran u vidu brodvejskog mjuzikla pod naslovom Spamalot, koji je osvojio nagradu Toni 2005. godine. Napisana prvenstveno od strane Erika Ajdla, predstava nudi revidiranu radnju, premda zadržavajući mnoge šale ​​iz filma.[50]

U maju 2018, 20th Century Fox je dao zeleno svetlo za filmsku adaptaciju mjuzikla. Ajdl je trebalo da napiše scenario, a Kejsi Nikolo da režira. Bilo je predviđeno da snimanje počne početkom 2019. godine, ali produkcija je odložena zbog akvizicije 20th Century Fox-a od strane The Walt Disney Company-a.[51] Najavljeno je da je projekat preuzeo Paramount Pictures 6. januara 2020, sa Ajdlom i Nikoloom i dalje u ulogama scenariste i reditelja, a Den Džinks se pridružio kao producent.[52] Međutim, Ajdl je 2021. na svom Twitter nalogu potvrdio da film neće biti snimljen jer su mu se usprotivila dvojica njegovih bivših kolega.[53]

Predstava je na Brodveju ponovo počela da se pretpremijerno emituje 31. oktobra 2023. u Sent Džejms teatru, sa zvaničnom premijerom 16. novembra iste godine.[54]

Godine 2013, Pajtoni su izgubili pravni spor od Marka Forstatera, producenta filma Monti Pajton i Sveti gral, dugujući 800.000 funti pravnih troškova i zaostalih honorara Forstateru za derivatni rad na Spamalotu.[55][56] Da bi pokrila ove troškove, grupa se organizovala i nastupila u prestavi Monti Pajton uživo (uglavnom), održanoj u londonskoj Areni O2 u julu 2014. godine.[57][58]

Spamalot je u Srbiji premijerno izveden 22. novembra 2015, a u ulogama su se našli Nikola Kojo, Nikola Đuričko, Gordan Kičić, Srđan Timarov, Dejan Lutkić, Ivan Marković, Miroljub Turajlija i Jelena Jovičić.[59]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Monty Python and the Holy Grail (12A)”. British Board of Film Classification. 28. 8. 2015. Arhivirano iz originala 12. 8. 2020. g. Pristupljeno 24. 9. 2016. 
  2. ^ a b Monty Python and the Holy Grail – Box Office Data, DVD Sales, Movie News, Cast Information Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2014). The Numbers. Retrieved 3 August 2014.
  3. ^ Palin 2006, str. 174.
  4. ^ a b v Monty Python troupe (2001). „BBC Film Night: Monty Python & the Holy Grail Location Report”. Monty Python and the Holy Grail (DVD). Columbia Tristar. 
  5. ^ Chapman, Graham (2001). „BBC Film Night: Monty Python & the Holy Grail Location Report”. Monty Python and the Holy Grail (DVD). Columbia Tristar. 
  6. ^ Gilliam, Terry; Jones, Terry (2001). „BBC Film Night: Monty Python & the Holy Grail Location Report”. Monty Python and the Holy Grail (DVD). Columbia Tristar. 
  7. ^ „Eric Idle Tweet”. 8. 3. 2021. Arhivirano iz originala 29. 6. 2021. g. Pristupljeno 7. 7. 2021 — preko Twitter. 
  8. ^ Hutchinson, Sean (16. 6. 2016). „15 Facts about Monty Python and the Holy Grail”. Arhivirano iz originala 14. 2. 2018. g. Pristupljeno 19. 2. 2018. 
  9. ^ a b O'Neill, Phelim (9. 3. 2002). „Snake Charmer-Monty Python and the Holy Grail was Terry Gilliam's first film as a director. Here he remembers how he taught the nation to laugh at castles”. The Guardian. Arhivirano iz originala 5. 9. 2019. g. Pristupljeno 19. 2. 2018. „There was no studio interference because there was no studio; none of them would give us any money. This was at the time income tax was running as high as 90%, so we turned to rock stars for finance. Elton John, Pink Floyd, Led Zeppelin, they all had money, they knew our work and we seemed a good tax write-off. Except, of course we weren't. It was like The Producers.” 
  10. ^ „Eric Idle 2016 Tweet”. 26. 10. 2016. Arhivirano iz originala 30. 1. 2022. g. Pristupljeno 30. 1. 2022 — preko Twitter. 
  11. ^ Grow, Kory (9. 3. 2021). „How Led Zeppelin, Pink Floyd, and Jethro Tull Helped Make Monty Python and the Holy Grail”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 9. 7. 2021. g. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  12. ^ „Monty Python and the Holy Grail filming locations”. Ukonscreen.com. Arhivirano iz originala 7. 10. 2011. g. Pristupljeno 16. 6. 2011. 
  13. ^ Li 2011.
  14. ^ a b v Jones, Terry (2001). „The Quest for the Holy Grail Locations”. Monty Python and the Holy Grail (DVD). Columbia Tristar. 
  15. ^ „Bodiam Castle, East Sussex”. London. 5. 6. 2007. Arhivirano iz originala 5. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 4. 2013. 
  16. ^ Doyle, Julian (2001). „The Quest for the Holy Grail Locations”. Monty Python and the Holy Grail (DVD). Columbia Tristar. 
  17. ^ „Never have so few suffered for the enjoyment of so many: the making of Monty Python And The Holy Grail”. Hotdog. oktobar 2000. via Angelfire.com (convenience link). Arhivirano iz originala 4. 9. 2015. g. Pristupljeno 2. 5. 2015. 
  18. ^ Cleese, John (2001). Monty Python and the Holy Grail commentary (DVD). Columbia Tristar. 
  19. ^ a b Gilliam, Terry; Jones, Terry (2001). Monty Python and the Holy Grail commentary (DVD). Columbia Tristar. 
  20. ^ Pitzke, Marc (9. 4. 2015). „Kult-Comedygruppe Monty Python: Mit Hase, Gral und Handgranate”. Der Spiegel. Arhivirano iz originala 1. 1. 2019. g. Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  21. ^ Foster, Simon (April 12, 2013). "Film Fact: Hungary" Arhivirano 3 jun 2021 na sajtu Wayback Machine. Special Broadcasting Service.
  22. ^ „Mindhole Blowers: 20 Facts About Monty Python and the Holy Grail That Might Make You Say 'Ni!'”. pajiba.com. 14. 11. 2011. Arhivirano iz originala 8. 3. 2016. g. Pristupljeno 25. 2. 2016. 
  23. ^ Palin 2006, str. 225.
  24. ^ Palin 2006, str. 231.
  25. ^ a b „Congratulate Mark Forstater (advertisement)”. Variety. 7. 5. 1975. str. 273. Pristupljeno 13. 4. 2024 — preko Internet Archive. 
  26. ^ McCall 2013.
  27. ^ „Monty Python – Films – Page 1”. Arhivirano iz originala 10. 12. 2008. g. 
  28. ^ Thomas, Kevin (15. 6. 2001). „Monty Python's 'Holy Grail' Remains an Inspired Romp”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 5. 12. 2023. g. Pristupljeno 5. 12. 2023. 
  29. ^ „Monty Python and the Holy Grail returning to theaters for 40th anniversary”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 5. 8. 2015. g. Pristupljeno 5. 8. 2015. 
  30. ^ Blistein, Jon (17. 10. 2023). „Bring Out Your Dead Again: 'Monty Python and the Holy Grail' Is Headed Back to Theaters”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 5. 12. 2023. g. Pristupljeno 5. 12. 2023. 
  31. ^ „Picture Grosses”. Variety. 7. 5. 1975. str. 19. Pristupljeno 13. 4. 2024 — preko Internet Archive. 
  32. ^ Chapman, J. (2022). The Money Behind the Screen: A History of British Film Finance, 1945-1985. Edinburgh University Press p 357. Income is distributor's receipts, combined domestic and international, as at 31 Dec 1978.
  33. ^ Donahue, Suzanne Mary (1987). American film distribution : the changing marketplace. UMI Research Press. str. 293. ISBN 9780835717762.  Please note figures are for rentals in US and Canada
  34. ^ Canby, Vincent (28. 4. 1975). „Monty Python and the Holy Grail”. The New York Times. str. 31. 
  35. ^ Champlin, Charles (23 July 1975). "'Monty Python Opens at Plaza". Los Angeles Times. Part IV, p. 1.
  36. ^ Gilliatt, Penelope (5. 5. 1975). „The Current Cinema”. The New Yorker. str. 117. 
  37. ^ „Film Reviews: Monty Python And The Holy Grail”. Variety. 19. 3. 1975. str. 32. 
  38. ^ Siskel, Gene (9 June 1975). "Now comes King Arthur to cut 'em off at the pass". Chicago Tribune. Section 3, p. 22.
  39. ^ Arnold, Gary (17. 7. 1975). „...Python's Arthurian Knights”. The Washington Post. str. C1, C11. 
  40. ^ Brown, Geoff (april 1975). „Monty Python and the Holy Grail”. The Monthly Film Bulletin: 85. 
  41. ^ „49 of Monty Python's most absurdly funny jokes and quotes”. Yorkshire Post. Pristupljeno 18. 8. 2019. 
  42. ^ a b "Life of Brian tops comedy poll" Arhivirano 1 januar 2009 na sajtu Wayback Machine. BBC News. Retrieved 18 January 2014
  43. ^ „50 Greatest Comedy Films”. London: Channel 4. 2006. Arhivirano iz originala 15. 4. 2006. g. Pristupljeno 25. 8. 2019. 
  44. ^ „The 100 best British films”. Empire. Arhivirano iz originala 4. 9. 2019. g. Pristupljeno 4. 9. 2019. 
  45. ^ Keck, Mary (2017). "Comedian John Cleese talks Monty Python and the secret of happiness with IU President McRobbie" Arhivirano 13 januar 2020 na sajtu Wayback Machine, campus news article, 5 October 2017, Indiana University Bloomington. Retrieved 15 September 2019.
  46. ^ a b Wright, Megh (2018). "Comedy's Holy Grail, Lost Monty Python Scenes, Found in Michael Palin's Archive" Arhivirano 30 jun 2019 na sajtu Wayback Machine, 1 August 2018, Vulture, the culture and entertainment website for New York magazine. Retrieved 15 September 2019.
  47. ^ Ellis-Petersen, Hannah (2017)."Michael Palin donates 22 years' worth of notebooks to British Library", The Guardian, UK and US editions, 13 June 2017. Retrieved 15 September 2019.
  48. ^ Monty Python and the Holy Grail (1975) (na jeziku: engleski), Arhivirano iz originala 20. 1. 2021. g., Pristupljeno 2023-05-11 
  49. ^ „Monty Python and the Holy Grail Reviews”. Metacritic. Arhivirano iz originala 3. 4. 2022. g. Pristupljeno 12. 3. 2022. 
  50. ^ McGuigan, Cathleen (24. 1. 2005). „A Very Swordid Affair”. Newsweek. sv. 145 br. 4. str. 64—65. 
  51. ^ Anita Busch; Mike Fleming Jr. (3. 5. 2018). „Fox Sets Broadway 'Mean Girls' Casey Nicholaw For 'Spamalot' Monty Python Movie: Eric Idle Scripting”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 10. 1. 2021. g. Pristupljeno 4. 5. 2018. 
  52. ^ “Paramount Acquires Monty Python Musical ‘Spamalot’; Casey Nicholaw Directing Eric Idle Script“ Arhivirano 6 januar 2021 na sajtu Wayback Machine. Deadline. Retrieved 25 July 2021
  53. ^ Eric Idle [EricIdle]. „One of the best things about the Pythons killing the movie is that Spamalot the stage Show is coming back big time. I love it! See todays news! @TRWShows” (tvit) — preko Twitter-a. 
  54. ^ „SPAMALOT on Broadway | Official Site”. spamalotthemusical.com. Arhivirano iz originala 22. 8. 2023. g. Pristupljeno 2023-08-02. 
  55. ^ Tom Bryant (23. 5. 2014). „John Cleese: Monty Python reunion is happening because of my £800,000 legal bill”. Daily Mirror. Arhivirano iz originala 21. 12. 2014. g. Pristupljeno 28. 12. 2014. „Last July, the Pythons lost a royalties case to Mark Forstater, who produced 1975 film Monty Python And The Holy Grail. ...” 
  56. ^ „Monty Python sued over Spamalot royalties”. BBC News. 30. 11. 2012. Arhivirano iz originala 30. 11. 2012. g. Pristupljeno 30. 11. 2012. „Mr Forstater claimed he was entitled to one-seventh of this figure, the same share enjoyed by each of the other Pythons – but was told he was only entitled to one-fourteenth, and has been paid accordingly since 2005. ...” 
  57. ^ Wilkinson, Peter (25. 11. 2013). „Monty Python reunion show sells out in 43 seconds”. CNN. Arhivirano iz originala 20. 8. 2019. g. Pristupljeno 20. 8. 2019. 
  58. ^ Kory Grow (30. 6. 2014). „Watch Mick Jagger Dryly Accuse Monty Python of Being 'Wrinkly Old Men'”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 24. 10. 2019. g. Pristupljeno 1. 11. 2019. 
  59. ^ „Spamalot”. hocupozoriste.rs. Pristupljeno 17. 8. 2024. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Монти_Пајтон_и_Свети_грал&oldid=28929460”