Морски паук (риба)

Morski pauk; (Trachinus draco)
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Actinopterygii
Red:	Trachiniformes
Porodica:	Trachinidae
Rod:	Trachinus
Vrsta:	T. draco
Binomno ime
	Trachinus draco; Linnaeus, 1758
Sinonimi
	Trachinus lineatus Bloch & Schneider, 1801

Morski pauk ili pauk belac (lat. Trachinus draco) je otrovna morska riba iz klase zrakoperki. Ova riba se najviše odlikuje po tome što ima otrovne žlezde na prvom leđnom peraju. Prvo leđno peraje morskog pauka je jako specifično po tome što podseća na bodlje. Mnogi ovu ribu zbog opasnosti koje može da prouzrokuje svojim otrovnim bodljama, svrstavaju u red najopasnijih riba na Mediteranu.^[2]

Rasprostranjenost i stanište

Geografska rasprostranjenost ove riblje vrste je velika i njena populacija je zastupljena u vodama širom sveta. Geografska rasprostranjenost morskog pauka kreće se od Crnog mora pa preko Sredozemnog mora do Atlantskog okeana, takođe je naseljen i u vodama Norveške, u severnoj oblasti Danske i u severozapadnoj Africi.^[3] Ova riba uglavnom živi na malim dubinama od 1 do 30 m mada se mogu pronaći i na većim dubinama do 150 m, najčešće naseljava peskovita i šljunkovita morska dna.^[4] Morski pauk se zimi obično nalazi u dubokim vodama do 150 m i više ali međutim u toplim letnjim mesecima primerci morskog pauka se mogu pronaći u priobalnim vodama jer leti ova vrsta migrira u plitke vode blizu morske obale.^[5]

Opis

Fizički opis

Morski pauk se izdvaja od ostalih morskih vrsta po svom izduženom telu koje je proporcionalno debljini tela jako dugo, ispod oba oka imaju 2 do 3 male bodlje. Prosečna dužina tela kod ovih riba je između 25 i 45 cm, dok je najduži zabeležen primerak ove vrste bio dug 53 cm. Najteži zabeležen primerak je težio 1,9 kg.^[6] Morski pauk se odlikuje i po šarolikim bojama obično su to plave oznake koje se mešaju sa smeđim i zelenim tačkama koje se prostiru duž celog tela morskog pauka, zanimljivo je da ove ribe kada uginu kod njih obično više nije prisutna plava boja.^[7]

Otrovnost

Ove ribe u prvom leđnom peraju i u škržnim poklopcima imaju otrovne žlezde koje podsećaju na bodlje. Prilikom uboda na bodlje ovih riba otrov koji luče žlezde na čovekovo telo deluje kao neurotoksin i kao hematoksin zatim dospeva u krv i izaziva otok na mestu uboda a u nekim slučajevima može da izazove nekrozu kože. Sledeći simptomi uboda se uglavnom izražavaju jakom glavoboljom, bolom u predelu srca i otežanim teškim disanjem, otrov koji luči morski pauk može takođe da izazove i paralizu govora. Zanimljivo je da je otrov ovih životinja termolabilan tako da nije puno opasan na vodenim temperaturama koje su iznad 40 °C.^[8]

Tretmani za zaustavljanje otrova

Savremena medicina za sprečavanje većih komplikacija od uboda morskog pauka najviše preporučuje da se mesto uboda što pre izloži vodenoj temperaturi koja iznosi od 40 do 42 °C, pored ovog postoje i mnogi drugi saveti koji se preporučuju kao adekvatno rešenje za zaustavljanje otrova koji proizvodi ova riba, kao što su čišćenje rane a najbolje je obratiti se što pre lekaru. Postoje razni antibiotici, analgetici koji mogu da ublaže potencijalne uzroke koje može ovaj otrov da izazove na čovekovo telo.^[9]

Ponašanje

Morski pauk voli da se zakopava u pesak, zanimljivo je da mu je za to potrebno samo nekoliko sekundi. Kada se zakopa u pesak obično mu se vide samo zrikave oči i prvo leđno peraje nalik bodlji. Ova vrsta riba na taj način najčešće lovi svoj plen, tako što iskoči iz peska i iznenadno ga ulovi.^[10]

Ishrana

Morski pauk je po svojoj prirodi riba grabljivica koja u potrazi za hranom nije previše probirljiva, uglavnom se hrani svim sitnim ribama i manjim rakovima. Ove morske ribe imaju poseban način pri lovu svog plena tako što se ukopaju u pesak, a kada se ukopaju na površini im se obično vide samo oči i prvo leđno peraje, plen love tako što se iskopaju iz peska i brzim i iznenađujućim skokom ga ulove jer njihov plen ne znajući da ga vreba opasnost nema vremena da pobegne.^[11] Morski pauk je vrlo agresivna vrsta tako da su sposobne da neretko napadnu i mnogo veće ribe od sebe, obično za napad koriste prvo leđno peraje.^[12]

Komercijalna prodaja

Najveće prodajno tržište ove morske ribe je u Francuskoj, gde se inače smatra delikatesom. Ova riba se često pri ulovu upeca sa drugim ribljim vrstama pa se stoga prodaje na tržištima u kategoriji mešane ribe koja se još inače naziva i ,,morralla", ovakva praksa prodaje ovih riba se primenjuje u nekim delovima Mediterana.^[13]

Razmnožavanje

Ženke morskog pauka se uglavnom mreste na dubinama od 10 do 18 m, sezona mrešćenja kod ovih morskih riba se odvija između maja i septembra. Naučnici i istraživači koji su proučavali faze razmnožavanja ovih riba su došli do zaključka da je mrešćenje morskog pauka ograničeno na vremenski period između juna i avgusta a da najveći stadijum mrešćenja postižu tokom jula meseca. Dužina tek rođenih larvi se u proseku kreće od 4,8 do 6,2 mm.^[14]

Taksonomija

Švedski prirodnjak i naučnik Karl fon Line je 1758. godine u svojoj knjizi pod nazivom 10. izdanje Systema Naturae dao ovoj vrsti riba naučni naziv (lat. Trachinus draco i uvrstio ih u red (lat. Trachiniformes), rod (lat. Trachinus) i u porodicu (lat. Trachinidae).^[15]

Taksonomska hijerarhija

Carstvo: Životinje (Animalia)
Tip: Hordati (Chordata)
Klasa: Zrakoperke (Actinopterygii)
Red: Trachiniformes
Porodica: Trachinidae
Rod: Trachinus
Vrsta: Trachinus draco

Etimologija

Zanimljivo je to da se naziv ovih riba razlikuje u mnogim svetskim jezicima, na engleskom jeziku naziv ove vrste je ,,Greater weever", smatra se da taj naziv potiče od anglosaksonske reči ,,wivre" što u prevodu znači zmija.^[16]

Nazivi na mnogim svetskim jezicima

bugarski: Морски дракон
nemački: Gewöhnliches Petermännchen
albanski: Dreqi merimangë i detit
grčki: Μεγαλοδράκαινα (Megalodrakena)
španski: Escorpión
italijanski: Tracina drago
poljski: Ostrosz
portugalski: Peixe-aranha-maior
rumunski: Dragon de mare
ruski: Большой морской дракон (Boljshoj morskoj drakon)
hrvatski: Pauk bijelac
slovenski: Morski pajek или Morski zmaj
turski: Trakonya balığı
francuski: Grande vive

Galerija

Reference

^ Carpenter, K.E.; Smith-Vaniz, W.F.; de Bruyne, G. & de Morais, L. (2015). „Trachinus draco”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 14. 5. 2020. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
^ „Trachinus draco” (na jeziku: engleski). 14. 7. 2014. Pristupljeno 14. 5. 2020.
^ „The biology of the greater weever (Trachinus draco) in the commercial fishery of the Kattegat” (na jeziku: engleski). 1. 1. 2004. Pristupljeno 13. 5. 2020.
^ „GREATER WEEVER (TRACHINUS DRACO)” (na jeziku: engleski). 23. 3. 2020. Pristupljeno 13. 5. 2020.
^ „Lesser Weever” (na jeziku: engleski). 23. 3. 2020. Pristupljeno 13. 5. 2020.
^ „Trachinus draco Linnaeus, 1758 Greater weever” (na jeziku: engleski). 14. 7. 2014. Pristupljeno 13. 5. 2020.
^ „GREATER WEEVER (TRACHINUS DRACO)” (na jeziku: engleski). 14. 7. 2014. Pristupljeno 13. 5. 2020.
^ „GREATER WEEVER (Trachinus draco)” (na jeziku: engleski). 23. 3. 2020. Pristupljeno 13. 5. 2020.
^ „Envenomation by Trachinus draco in the eastern Mediterranean” (na jeziku: engleski). 2002. Pristupljeno 14. 5. 2020.
^ „Pauk bijelac (Trachinus draco)” (na jeziku: hrvatski). 1. 12. 2018. Pristupljeno 13. 5. 2020.
^ „Lesser Weever” (na jeziku: engleski). 23. 3. 2020. Pristupljeno 14. 5. 2020.
^ „Pauk bijelac (Trachinus draco)” (na jeziku: hrvatski). 1. 12. 2018. Pristupljeno 13. 5. 2020.
^ „F. ORDINES, M.T. FARRIOLS, J. LLEONART, B. GUIJARRO, A. QUETGLAS, E. MASSUTÍ” (na jeziku: engleski). 14. 7. 2014. Pristupljeno 14. 5. 2020.
^ „The biology of the greater weever (Trachinus draco) in the commercial fishery of the Kattegat” (na jeziku: engleski). 1. 1. 2004. Pristupljeno 14. 5. 2020.
^ „Trachinus draco Greater weever” (na jeziku: engleski). 1. 1. 2004. Pristupljeno 15. 5. 2020.
^ „VENOM OF THE WEEVERS TRACHINUS DRACO AND TRACHILVUS VIPERA*” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 5. 2020. ^{[mrtva veza]}

Spoljašnje veze

[IUCN-1] Carpenter, K.E.; Smith-Vaniz, W.F.; de Bruyne, G. & de Morais, L. (2015). „Trachinus draco”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 14. 5. 2020. Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)

[2] „Trachinus draco” (na jeziku: engleski). 14. 7. 2014. Pristupljeno 14. 5. 2020.

[3] „The biology of the greater weever (Trachinus draco) in the commercial fishery of the Kattegat” (na jeziku: engleski). 1. 1. 2004. Pristupljeno 13. 5. 2020.

[4] „GREATER WEEVER (TRACHINUS DRACO)” (na jeziku: engleski). 23. 3. 2020. Pristupljeno 13. 5. 2020.

[5] „Lesser Weever” (na jeziku: engleski). 23. 3. 2020. Pristupljeno 13. 5. 2020.

[6] „Trachinus draco Linnaeus, 1758 Greater weever” (na jeziku: engleski). 14. 7. 2014. Pristupljeno 13. 5. 2020.

[7] „GREATER WEEVER (TRACHINUS DRACO)” (na jeziku: engleski). 14. 7. 2014. Pristupljeno 13. 5. 2020.

[8] „GREATER WEEVER (Trachinus draco)” (na jeziku: engleski). 23. 3. 2020. Pristupljeno 13. 5. 2020.

[9] „Envenomation by Trachinus draco in the eastern Mediterranean” (na jeziku: engleski). 2002. Pristupljeno 14. 5. 2020.

[10] „Pauk bijelac (Trachinus draco)” (na jeziku: hrvatski). 1. 12. 2018. Pristupljeno 13. 5. 2020.

[11] „Lesser Weever” (na jeziku: engleski). 23. 3. 2020. Pristupljeno 14. 5. 2020.

[12] „Pauk bijelac (Trachinus draco)” (na jeziku: hrvatski). 1. 12. 2018. Pristupljeno 13. 5. 2020.

[13] „F. ORDINES, M.T. FARRIOLS, J. LLEONART, B. GUIJARRO, A. QUETGLAS, E. MASSUTÍ” (na jeziku: engleski). 14. 7. 2014. Pristupljeno 14. 5. 2020.

[14] „The biology of the greater weever (Trachinus draco) in the commercial fishery of the Kattegat” (na jeziku: engleski). 1. 1. 2004. Pristupljeno 14. 5. 2020.

[15] „Trachinus draco Greater weever” (na jeziku: engleski). 1. 1. 2004. Pristupljeno 15. 5. 2020.

[16] „VENOM OF THE WEEVERS TRACHINUS DRACO AND TRACHILVUS VIPERA*” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 5. 2020. ^{[mrtva veza]}

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]