Moj Mihael

Moj Mihael
Moj Mihael, izdanje na srpskom jeziku 2013. godine
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	My Michael
Autor	Amos Oz
Zemlja	Izrael
Jezik	hebrejski
Izdavanje
Datum	1968.

Moj Mihael (engl. My Michael) (hebr. מיכאל שלי Mikha'el sheli) je roman izraelskog književnika Amosa Oza (engl. Amos Oz) (1939 – 2018) objavljen 1968. godine. Izdanje na srpskom jeziku objavila je izdavačka kuća „Laguna“ 2011. godine u prevodu Žermen Filipović.

O autoru

Amos Oz je rođen kao Amos Klausner u Jerusalimu 1939. godine. Na Hebrejskom univerzitetu je studirao filozofiju i književnost. Najpoznatija dela Amosa Oza su prevedena na četrdeset dva jezika za koja je dobio mnoga međunarodna priznanja i nagrade. Dela:

• autor dvadeset romana od kojih su najpoznatiji Crna kutija, Poznavati ženu, Fima, Ne odlazi noćas, Isto more, Moj Mihael, Juda;
• autobiografija Priča o ljubavi i tami;
• zbirka priča Gde šakali zavijaju;
• dokumentarna prozna dela Na tlu Izraela, Padine Libana, Izrael, Palestina i mir i Početak priče.

Pisao je eseje o politici, književnosti i miru za časopise "Davar", "Yedioth Ahronoth", "New York Review of Books" kao i mnoge druge svetske novine.

Amos Oz je preminuo 2018. godine.

O delu

Knjiga Moj Mihael je ljubavna priča smeštena u Jerusalim pre Suecke krize. Govori o braku Hane Gonen sa Mihaelom, o njenom postepenom udaljavanju od muža i povlačenju u lični svet mašte i potisnutih želja. Pisac opisuje kako bi mu Hana, njegova inteligentna, dosadna i sve nestabilnija naratorka, „diktirala“ reči koje čine njenu priču, dok je sedeo u skučenom toaletu svog doma u kibucu i pisao do kasno u noć.

Hana priča o tome kako je upoznala Mihaela, studenta geologije koji joj postaje muž, i o njihovom životu u Jerusalimu 50-ih godina. Oboje su mladi i nisu emocionalno spremni za brak. Ograničena finansijski, usamljena i nezainteresovana za svoj bliži svet, Hana je prinuđena da napusti svoje studije književnosti, dok Mihael, na svoj prozaičan način, nastavlja da radi na tome da postane univerzitetski predavač i da se bori u arapsko-izraelskom ratu.

Nakon kratkog vremena ispostavlja se da su supružnici sušta suprotnost: muž je sistematičan, razložan, posvećen usavršavanju, ali i spreman da pruži sve od sebe da njegova porodica živi što bolje. Trudi se da usreći nestabilnu i impulsivnu Hanu, ali iako proučava tektonske poremećaje zemlje, ne prepoznaje i ne može da razume one dubinske potrese u Haninom biću. Hana, mlada žena, talentovana, maštovita, labilna priroda, traži više od tradicionalnog braka, predvidljivih dešavanja, jednolične svakodnevice u materijalnoj oskudici u zemlji koja je poprište stalnih sukoba. Hana mašta o istinskom susretu dva bića, ljubavi koja pokreće na velike stvari, ostvarenje mladalačkih ideala. Iskrenost i otvorenost kojom se Hana obraća, pripovedajući o ljubavi koja je nestala tako da se čitaocu čini da je nikada nije ni bilo, prenosi na čitaoca da i on saoseća i pati dok ona doživljava depresivne epizode i predavanje fantaziji, iz kojih je ne može povratiti ni muževljeva privrženost niti materinska ljubav prema sinu.

Knjiga sadrži i odlomke sa fantazijama o paru blizanaca koje je Hana poznavala u mladosti. U njenim zamislima, njih troje su ratnici protiv neimenovanog neprijatelja, koji se nasilno igraju u pustinji i moru. Ovi odlomci su uvučeni među opise stvarnosti, koje je Oz slikovito preneo.

Artur Miler je o knjizi zapisao: „prekrasno delo ogromne dubine koje ćemo pamtiti kao lirsku pesmu posvećenu narodu piščeve zemlje i kao dirljivu ljubavnu priču“.

Spoljašnje veze

• Četrdeset godina kasnije – Amos Oz o romanu „Moj Mihael“