Пређи на садржај

Мој Михаел

С Википедије, слободне енциклопедије
Мој Михаел
Мој Михаел, издање на српском језику 2013. године
Настанак и садржај
Ориг. насловMy Michael
АуторАмос Оз
Земља Израел
Језикхебрејски
Издавање
Датум1968.

Мој Михаел (енгл. My Michael) (хебр. מיכאל שלי Mikha'el sheli) је роман израелског књижевника Амоса Оза (енгл. Amos Oz) (19392018) објављен 1968. године.[1] Издање на српском језику објавила је издавачка кућа „Лагуна“ 2011. године у преводу Жермен Филиповић.[2][3]

Амос Оз је рођен као Амос Клауснер у Јерусалиму 1939. године.[4] На Хебрејском универзитету је студирао филозофију и књижевност. Најпознатија дела Амоса Оза су преведена на четрдесет два језика за која је добио многа међународна признања и награде.[5] Дела:

  • аутор двадесет романа од којих су најпознатији Црна кутија, Познавати жену, Фима, Не одлази ноћас, Исто море, Мој Михаел, Јуда;
  • аутобиографија Прича о љубави и тами;
  • збирка прича Где шакали завијају;
  • документарна прозна дела На тлу Израела, Падине Либана, Израел, Палестина и мир и Почетак приче.

Писао је есеје о политици, књижевности и миру за часописе "Davar", "Yedioth Ahronoth", "New York Review of Books" као и многе друге светске новине.[4]

Амос Оз је преминуо 2018. године.[4]

Књига Мој Михаел је љубавна прича смештена у Јерусалим пре Суецке кризе. Говори о браку Хане Гонен са Михаелом, о њеном постепеном удаљавању од мужа и повлачењу у лични свет маште и потиснутих жеља.[6] Писац описује како би му Хана, његова интелигентна, досадна и све нестабилнија нараторка, „диктирала“ речи које чине њену причу, док је седео у скученом тоалету свог дома у кибуцу и писао до касно у ноћ.[1]

Хана прича о томе како је упознала Михаела, студента геологије који јој постаје муж, и о њиховом животу у Јерусалиму 50-их година. Обоје су млади и нису емоционално спремни за брак. Ограничена финансијски, усамљена и незаинтересована за свој ближи свет, Хана је принуђена да напусти своје студије књижевности, док Михаел, на свој прозаичан начин, наставља да ради на томе да постане универзитетски предавач и да се бори у арапско-израелском рату.[1]

Након кратког времена испоставља се да су супружници сушта супротност: муж је систематичан, разложан, посвећен усавршавању, али и спреман да пружи све од себе да његова породица живи што боље. Труди се да усрећи нестабилну и импулсивну Хану, али иако проучава тектонске поремећаје земље, не препознаје и не може да разуме оне дубинске потресе у Ханином бићу. Хана, млада жена, талентована, маштовита, лабилна природа, тражи више од традиционалног брака, предвидљивих дешавања, једноличне свакодневице у материјалној оскудици у земљи која је поприште сталних сукоба. Хана машта о истинском сусрету два бића, љубави која покреће на велике ствари, остварење младалачких идеала. Искреност и отвореност којом се Хана обраћа, приповедајући о љубави која је нестала тако да се читаоцу чини да је никада није ни било, преноси на читаоца да и он саосећа и пати док она доживљава депресивне епизоде и предавање фантазији, из којих је не може повратити ни мужевљева приврженост нити материнска љубав према сину.[7]

Књига садржи и одломке са фантазијама о пару близанаца које је Хана познавала у младости. У њеним замислима, њих троје су ратници против неименованог непријатеља, који се насилно играју у пустињи и мору. Ови одломци су увучени међу описе стварности, које је Оз сликовито пренео.[1]

Артур Милер је о књизи записао: „прекрасно дело огромне дубине које ћемо памтити као лирску песму посвећену народу пишчеве земље и као дирљиву љубавну причу“.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „My Michael by Amos Oz – review”. theguardian.com. Приступљено 30. 1. 2024. 
  2. ^ Оз, Михаел (2011). Мој Михаел. Београд: Лагуна. стр. 291, корице књиге. ISBN 978-86-521-0855-8. 
  3. ^ „Moj Mihael / Amos Oz”. plus.cobiss.net. Приступљено 30. 1. 2024. 
  4. ^ а б в „Amos Oz”. fraktura.hr. Приступљено 30. 1. 2024. 
  5. ^ „Amos Oz”. laguna.rs. Приступљено 30. 1. 2024. 
  6. ^ „Moj Mihael”. laguna.rs. Приступљено 30. 1. 2024. 
  7. ^ а б „Prikaz romana Amosa Oza „Moj Mihael. laguna.rs. Приступљено 30. 1. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]