Muzej žrtava genocida
 | Ovaj članak sadrži spisak literature (štampane izvore i/ili veb-sajtove) korišćene za njegovu izradu, ali njegovi izvori nisu najjasniji zato što ima premalo izvora koji su uneti u sam tekst. Molimo vas da poboljšate ovaj članak tako što ćete dodati još izvora u sam tekst (inlajn referenci). |
| Muzej žrtava genocida | |
|---|---|
 | |
| Osnivanje | 1992. |
| Lokacija | Beograd Srbija |
| Vrsta | muzej |
| Direktor | Dejan Ristić |
| Veb-sajt | Muzej žrtava genocida |
Muzej žrtava genocida u Beogradu osnovan je Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida[1] „radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida“ i dalje: „Muzej se može baviti i prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina.“, a počeo je institucionalno da funkcioniše od januara 1995. godine. Muzej žrtava genocida je registrovan, prema Zakonu o osnivanju, sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, gde se nalaze i radni prostori organizacione jedinice (Dokumentacioni centar) Muzeja na Trgu Nikole Pašića br. 11.
Zadaci[uredi | uredi izvor]
Zadaci Muzeja su: prikupljanje, obrada i čuvanje podataka o pojedinačnim i grupnim žrtvama zločina genocida i drugim činjenicama: prinudno raseljavanje, uzimanje talaca, odvođenje u logor, prinudni rad, pljačka imovine, upotreba nedozvoljenih sredstava u borbi, uništavanje i pljačka kulturno-istorijskih spomenika i dobara, prikupljanje, obrada i čuvanje građe o zločinima genocida, izvršiocima zločina genocida, spasiocima žrtava genocida, utvrđivanje i obeležavanje mesta stradanja žrtava, obezbeđivanje korišćenja kulturno-istorijske građe i saznanja u kulturne, obrazovne, vaspitne i informativne svrhe, saradnja sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu, organizacija stručnih i naučnih skupova posvećenih sećanju na zločine genocida.
Najznačajniji projekat[uredi | uredi izvor]
Projekat „Žrtve rata 1941-1945“ (Revizija Popisa “Žrtve rata 1941-1945„ iz 1964. godine). Cilj projekta je poimenično utvrđivanje žrtava Drugog svetskog rata sa punom identifikacijom, bez obzira na nacionalnu, versku, etničku, ideološku i vojno-formacijsku pripadnost.
Zbirke i fondovi[uredi | uredi izvor]
1. Zbirka dokumenata (Fond "Žrtve rata 1941-1945", Fond građe o ratnim sukobima od 1991. godine, Fond Međunarodni sud pravde, Fond Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, Fond legata), 2. Zbirka predmeta, 3. Zbirka umetničkih dela, 4. Zbirka dokumentarnih fotografija, 5. Multimedijalna zbirka (Videoteka, Audioteka, Digitalni zapisi, Mikrofilmovi, Filmovi, Mape), 6. Pomoćne zbirke i fondovi (Fond kopija arhivske građe, Fond zapisa sa interneta, Fond kopija digitalnih zapisa, Biblioteka, Hemeroteka). 7. 15 ličnih fondova
Delatnost[uredi | uredi izvor]
Muzej je bio organizator ili suorganizator više izložbi, objavljeno je više knjiga, a kustosi su objavili nekoliko desetina priloga u stručnoj literaturi u zemlji i inostranstvu. Muzej je takođe bio organizator i suorganizator naučnih skupova (Beograd, Njujork, Banja Luka, Jerusalim), a kustosi su učestvovali na više naučnih skupova u zemlji i inostranstvu.
Međunarodna saradnja[uredi | uredi izvor]
U realizaciji projekata sarađuje se i razmenjuju iskustva sa muzejima, institucijama i pojedincima kako u zemlji tako i u svetu i zemljama u okruženju: Yad Vashem u Jerusalimu, Muzejom holokausta u Vašingtonu, Vizentalovim centrom u Jerusalimu, SHOAH centrom u Los Anđelesu, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes iz Beča, Dokumentacionim centrom za prikupljanje građe o ratnim sukobima 1991-1995. iz Banje Luke, Dokumentacionim centrom „Veritas“ iz Beograda i Banje Luke, Muzejom Republike Srpske iz Banje Luke, Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i dr.
Direktori[uredi | uredi izvor]
- dr Milan Bulajić (1992-2003)
- Nenad Đorđević (2002-2013)
- dr Veljko Đurić Mišina (2013-2021)
- dr Dejan Ristić (2021-)[2]
Galerija[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 49/92, 16. jul 1992.
- ^ Miloš, Senka (20210513T2203+0200). „Srbe sabrati oko sećanja: Novi direktor Muzeja žrtava genocida otkriva za Sputnjik svoj prvi potez”. Sputnik Srbija (na jeziku: rs). Pristupljeno 2021-07-18. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Muzej žrtava genocida, zvanični sajt
