Спомен-парк Враца

С Википедије, слободне енциклопедије
Поглед на улаз у спомен-парк.

Спомен-парк Враца је комплекс посвећен палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма страдалима у Сарајеву од 1941. до 1945. године.[1] Налази се на мјесту масовног стратишта на коме су усташе за вријеме Другог свјетског рата стрељале 11.000 Сарајлија, међу којима највише Јевреја и Срба.[2][3] Међу сахрањеним усташким жртвама је велики број беба и дјеце млађе од пет година.[4] Налази се у општини Ново Сарајево, на самој граници са општином Источно Ново Сарајево у Источном Сарајеву. Парк је смјештен на Врацама у подножју Требевића.

Простире се на 78.000 km², а унутар њега је исписано преко 11.000 имена мукараца, жена и деце, страдалих у Другом светском рату. На улазу у парка налази се плоча са цитатом Јосипа Броза Тита. У склопу парка се налази и Гробница народних хероја. Аутор остварења је Владимир Добровић.

Историја[уреди | уреди извор]

Спомен парк се налази на мјесту некадашње аустроугарске тврђаве. Усташке власти су 23. јула 1941. издале наредбу „о хитном хапшењу свих Жидова и Срба који су већ били познати као комунисти, било пак да су и мало сумњиви“, а прво масовно стрељање сарајевских Јевреја и Срба је извршено 1. августа 1941. на Врацама у Сарајеву.[5]

Изградња[уреди | уреди извор]

Изградња спомен-парка започела је априла 1980. на месту старе аустроугарске трврђаве из 19. века[6], а завршена је новембра 1981. године[1]. Комплекс је свечано отворен 25. новембра, на Дан државности Босне и Херцеговине, односно на дан Првог заседања ЗАВНОБиХ1943. године.

Спомен-парк је био тешко оштећен током грађанског рата 19921995.[7] и још увек није у целости обновљен.

Године 2005, Комисија за очување националних споменика прогласила је парк националним спомеником Босне и Херцеговине.[8]

Садржај парка[уреди | уреди извор]

Поглед на спомен-парк 1985. године.

Спомен-парк се састоји од укупно дванаест целина:

  • Простор с улазом
  • Место смакнућа
  • Споменик женама-борцима
  • Белведер
  • Вечна ватра са водоскоком
  • Манифестациони простор
  • Споменик погинулим сарајевским илегалцима
  • Гробница народних хероја
  • Споменик сарајевским илегалцима (с Титовим цитатом похвале борби илегалаца свих градова током фашистичке окупације)
  • Споменик жртвама фашизма (с Титовим цитатом)
  • Изложба у тврђави (ратна збивања у Сарајеву 1941—1945)
  • Споменик борцима Југословенске армије-ослободиоцима Сарајева
Галерија скулптура и спомен-обележја

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Donia 2006, стр. 240–241
  2. ^ Жак Финци (октобар 2010). „Волим овај град, стр. 19”. Јеврејски глас. Приступљено 26. 2. 2012. 
  3. ^ Јевреји Југославије, 1941-1945, жртве геноцида и учесници НОР, Јаша Романо, Савез јеврејских општина Југославије, Београд (1980)
  4. ^ „Кец из рукава: Ненад Кецмановић, Саветник Арие”. Јадовно 1941: Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941. 8. 11. 2011. Приступљено 26. 2. 2012. 
  5. ^ Јевреји Југославије, 1941-1945, жртве геноцида и учесници НОР, Јаша Романо, Савез јеврејских општина Југославије, Београд (1980), стр. 128
  6. ^ Titomanija.com: Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2012) Antifašistički spomenici u BiH
  7. ^ Hoare, Marko Attila. „Bosnian Serbs and Anti-Bosnian Serbs”. Bosnian Institute. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 02. 2012. 
  8. ^ „Vraca Memorial Park, the architectural ensemble”. Commission to Preserve National Monuments. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]