Nagrada „Todor Manojlović”
| Nagrada „Todor Manojlović” | |
|---|---|
 Nagrada „Todor Manojlović”, plakat 2018. | |
| Dodeljuje se za | moderni umetnički senzibilitet |
| Dodeljuje | Fond „Todor Manojlović”, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” |
| Lokacija | Zrenjanin |
| Zemlja | Srbija |
| Prvo dodeljivanje | 1993. |
Nagrada „Todor Manojlović” je nagrada za moderni umetnički senzibilitet. Nagradu dodeljuje Fond „Todor Manojlović”, koji je ustanovila Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” iz Zrenjanina 1991. godine. Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića.
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Fond „Todor Manojlović” svoj rad i angažman otpočeo je 21. juna 1991. godine sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja. Fond je ustanovio nagradu pod nazivom „Nagrada za moderni umetnički senzibilitet”, koja je profilisana u jednu od vodećih nagrada u Srbiji. O laureatima odlučuje Upravni odbor Fonda, uz aktivno učešće prethodnih dobitnika Nagrade i angažman zaposlenih u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin”.
Ime dobitnika Nagrade objavljuje se, uglavnom, 17. februara, na dan rođenja Todora Manojlovića. Nagrada se, prema dogovoru sa laureatom, dodeljuje u baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu.
Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata nagrade u Biblioteci „Feniks” u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”.
Upravni odbor Fonda čine: Nenad Šaponja (predsednik), Gojko Tešić, Vasa Pavković, Milan Bjelogrlić i Petar Arbutina.[1]
Dobitnici
[uredi | uredi izvor]- za 1992 — Miodrag Pavlović
- za 1993 — Milorad Pavić
- za 1994 — Miodrag B. Protić
- za 1995 — Đorđe Balašević
- za 1996 — Dušan Kovačević
- za 1997 — Marina Abramović
- za 1998 — Miroljub Todorović
- za 1999 — Momo Kapor
- za 2000 — Pavle Ugrinov
- za 2001 — Jovan Hristić
- za 2002 — Jovica Aćin
- za 2003 — Vida Ognjenović
- za 2004 — Miroslav Josić Višnjić
- za 2005 — Radovan Vučković
- za 2006 — Oto Tolnai
- za 2007 — Muharem Pervić
- za 2008 — Milena Marković
- za 2009 — Želimir Žilnik
- za 2010 — Mileta Prodanović
- za 2011 — Aleksandar Zograf
- za 2012 — Laslo Vegel
- za 2013 — Slobodan Tišma
- za 2014 — Festival „Dezire”[2]
- za 2015 — David Albahari[3]
- za 2016 — Isidora Žebeljan
- za 2017 — Sava Damjanov[4]
- za 2018 — Vladan Radovanović[5]
- za 2019 — Radivoj Šajtinac[6]
- za 2020 — Vladimir Pištalo[7]
- za 2021 — Slavko Gordić[1]
- za 2022 — Svetislav Basara[8]
- za 2023 — Franja Petrinović[9]
Biblioteka „Feniks”
[uredi | uredi izvor]- Miodrag Pavlović, Ulazak u Kremonu, 1995.
- Milorad Pavić, Leteći hram, 1995.
- Miodrag B. Protić, Otmica Evrope: likovni eseji i studije, 1995.
- Đorđe Balašević, Dodir svile; pesme koje su otpevale svoje, 1996.
- Dušan Kovačević, Sveti Georgije ubiva Aždahu, 1997.
- Miroljub Todorović, Recept za zapaljenje jetre, 1999.
- Momo Kapor, Sarajevske priče, 2000.
- Pavle Ugrinov, Stvor – ponor, 2001.
- Jovan Hristić, O traganju za pozorištem, 2002.
- Jovica Aćin, Duge senke kratkih senki, 2003.
- Vida Ognjenović, Putovanje u putopis, 2004.
- Miroslav Josić Višnjić, Hiljadu i jedna reč, 2005.
- Radovan Vučković, Vojvođanska književna avangarda, 2006.
- Oto Tolnai, Pesnik od svinjske masti, 2007.
- Milena Marković, Šuma blista: drame, 2009.
- Muharem Pervić, Dođe mi da poludim, 2010.
- Mileta Prodanović, Tranziciona galanterija, 2011.
- Aleksandar Zograf, Dvaput naopačke, 2012.
- Laslo Vegel, Ispisivanje vremena, u međuvremenu. 2, 2013.
- Slobodan Tišma, Velike misli malog Tišme, 2014.
- David Albahari, Nove male priče, 2016.
- Sava Damjanov, Also sprach Damjanov, 2019.
- Vladan Radovanović, Među bićem i nebićem, 2019.
- Radivoj Šajtinac, Aveti atara, 2020.
- Vladimir Pištalo, Tesla, a portrait with masks, 2021.
- Slavko Gordić, Podsećanja i nagovori, 2022.
- Svetislav Basara, Fenomeni: prepis spaljene knjige, 2023.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Slavko Gordić dobitnik nagrade "Todor Manojlović"”. RTV. 2. 3. 2022. Pristupljeno 2. 4. 2022.
- ^ „Dodela Nagrade za umetnički senzibilitet”. RTV. 18. 6. 2015. Pristupljeno 2. 4. 2022.
- ^ Nagrada „Todor Manojlović” Davidu Albahariju („Politika“, 18. februar 2016)
- ^ „Dodela nagrade Fonda “Todor Manojlović” Savi Damjanovu”. z1info.rs. 21. 5. 2018. Pristupljeno 2. 4. 2022.[mrtva veza]
- ^ „Vladanu Radovanoviću uručena Nagrada fonda Todor Manojlović za moderni umetnički senzibilitet”. http://www.zrenjanin.rs/. 6. 6. 2019. Pristupljeno 2. 4. 2022. Spoljašnja veza u
|work=(pomoć) - ^ Hajka na poeziju, hajka na besmrtnu zver („Politika”, 21. april 2020)
- ^ VREDNO PRIZNANjE: Vladimiru Pištalu uručena nagrada "Todor Manojlović" („Večernje novosti”, 11. maj 2021)
- ^ R., K. (17. 2. 2023). „Basari nagrada „Todor Manojlović””. Politika. Pristupljeno 20. 2. 2023.
- ^ „FRANjI PETRINOVIĆU „TODOR MANOJLOVIĆ“”. Dnevnik. 27. 2. 2024. Pristupljeno 29. 2. 2024.
