Pređi na sadržaj

Napad ljudskim talasom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Japanski drvorez koji prikazuje juriš pešadije u rusko-japanskom ratu

Napad ljudskim talasom, takođe poznat i kao napad ljudskim morem,[1] je ofanzivna pešadijska taktika u kojoj napadač izvodi nezaštićeni frontalni napad sa gusto koncentrisanim pešadijskim formacijama na neprijateljsku liniju, sa namerom da pregazi i savlada branioce angažovanjem u borbi prsa u prsa. Ime se odnosi na koncept koordinisane mase vojnika koji juriša na neprijateljsku silu i savladava ih svojom brojnošću i težinom, poput okeanskog talasa koji se razbija na plaži.

Definicija

[uredi | uredi izvor]

Prema analitičaru američke vojske Edvardu C. O'Daudu, tehnička definicija taktike napada ljudskim talasom je frontalni napad gusto koncentrisanih pešadijskih formacija na neprijateljsku liniju, bez ikakvih pokušaja napadača da zaštiti ili sakrije svoje kretanje.[1] Cilj napada ljudskim talasima je manevrisanje što je moguće većeg broja ljudi u blizinu, nadajući se da će šok velike mase napadača uključenih u borbi na blizinu naterati neprijateljsku formaciju da se raspadne ili povuče.[1]

Oslanjanje napada ljudskog talasa na blisku borbu obično čini organizaciju i obuku napadačke snage irelevantnom, ali zahteva ili veliku fizičku hrabrost, prinudu ili visok moral da bi napadači napredovali prema neprijateljskoj vatri.[1] Međutim, kada se stavi u konteks modernog vremena, sa modernim oružjem kao što je automatsko vatreno oružje, artiljerija i avioni, napad ljudskim talasom je izuzetno opasna i skupa taktika suočena sa razornom vatrenom moći.[1] Samim time, da bi napad ljudskim talasom uspeo na savremenom bojnom polju, neophodno je da napadači stignu do neprijaljske linije u što kraćem vremenu i u najvećem mogućem broju, tako da se može sačuvati dovoljna brojnost kada dođu u domet borbe prsa u prsa.[1]

Međutim, ovo rešenje obično znači da napadači moraju da žrtvuju prikrivanje radi broja i brzine. [1] Zbog ovog kompromisa, napade ljudskim talasima može koristiti napadač kome nedostaje taktička obuka ili onaj kome nedostaje vatrena moć i sposobnost manevrisanja, ali koji može da motiviše i kontroliše svoje vojnike.[1]

Upotreba

[uredi | uredi izvor]

Napade ljudskim talasom koristilo je nekoliko oružanih snaga širom sveta, uključujući evropsku i američku vojsku tokom Američkog građanskog rata i Prvog svetskog rata,[1] Bokseri tokom Bokserske pobune, Španska republikanska armija tokom Španskog građanskog rata, Crvena armija, Japanska carska armija i kineskaNacionalna revolucionarna armija tokom Drugog svetskog rata,[2][3] Narodna dobrovoljačka armija tokom Korejskog rata i Narodnooslobodilačka armija tokom Vijetnamskog rata i kinesko-vijetnamskog rata,[4] Iranski Basidž tokom iransko-iračkog rata[5] i ruske kopnene snage tokom invazije na Ukrajinu.[6]

Bokserska pobuna

[uredi | uredi izvor]

Napadi ljudskim talasima korišćeni su tokom Bokserske pobune (1899-1901) u Kini.[7] Pobunjenici su izvršili napade ljudskim talasima na snage Saveza osam nacija tokom Sejmurove ekspedicije[8] i bitke kod Langfanga[9] gde je Alijansa osam nacija bila primorana da se povuče.[10]

Između 11. i 14. juna 1900., bokseri naoružani samo hladnim oružjem direktno su jurišali na trupe Alijanse kod Langfanga, koje su bile naoružane puškama i mitraljezima, a bokseri su takođe blokirali povlačenje ekspedicije vozom uništavajući Tianjin-Langfang železnicu.[11]

Bokseri i vojska Dong Fukiang-a pravili su zajedničke zasede, nemilosrdno napadajući saveznike uz pomoć ljudskih talasa, pokazujući izostanak "straha od smrti“ i primoravajući saveznike na blisku borbu i stavljajući savezničke trupe pod ozbiljan mentalni stres oponašajući snažnu paljbu petardama. Saveznici su, međutim, pretrpeli većinu svojih gubitaka od strane trupa generala Donga, koji su koristili svoju stručnost i upornost da se angažuju u „hrabrim i upornim“ napadima na snage Alijanse, kako se seća nemački kapetan Usedom: desno krilo Nemaca bilo je skoro na tački kolapsa pod napadom, sve dok ih francuske i britanske trupe nisu spasile iz Langfanga; saveznici su se potom povukli iz Langfanga u vozovima punim rupa od metaka.[12]

Rusko-japanski rat

[uredi | uredi izvor]

Tokom opsade Port Artura (1904-1905), Japanci su izvršili napade ljudskim talasima na rusku artiljeriju i mitraljeze koji su na kraju postali samoubilački.[13] Pošto su Japanci pretrpeli ogromne žrtve u napadima,[14] jedan od opisa posledica je bio da je „debela, neprekidna masa leševa prekrivala hladnu zemlju kao pokrivač“.[15]

Španski republikanci

[uredi | uredi izvor]

Napade ljudskim talasima takođe su sprovodili republikanci u Španiji tokom Španskog građanskog rata, a naročito njihova odbrana Kasa de Kampa tokom opsade Madrida, posebno kontranapad Durutijeve kolone koju je predvodio Buenaventura Duruti.[16] Takođe, kako su ispričali razni bivši članovi bataljona Linkoln, nije bilo neuobičajeno da republikanski komandanti naređuju jedinicama napade na koje su terenski oficiri upozoravali da mogu biti nepromišljeni ili samoubilački.[17]

Sovjetska Crvena armija

[uredi | uredi izvor]

Postojali su elemtni napada ljudskih talasa koji su korišćeni u ruskom građanskom ratu o kojima su pričali američki vojnici u Rusiji koji su podržavali Belu armiju.[18]

U Zimskom ratu 1939–1940, sovjetska Crvena armija je više puta koristila ljudske talase protiv utvrđenih finskih položaja, dozvoljavajući neprijateljskim mitraljescima da ih pokose, što je taktika koju je finski komandant Manerhajm opisao kao „neshvatljiv fatalizam“. To je dovelo do ogromnih gubitaka na sovjetskoj strani i doprinelo činjenici da su očigledno slabije finske snage (i u ljudstvu i u naoružanju) bile u stanju da se privremeno odupru sovjetskim napadima na Kareliju.[19][20] Finci su uspešno zaustavili sovjetske napade na drugim sektorima.

Ričard Overi u svojoj knjizi Oksfordska istorija Drugog svetskog rata, govori o konačnom tehnološkom napretku sovjetskih snaga, koje postaju podjednako efektivne kao nemačke snage, ali ipak priznaje da su elementi „nezamislivog samopožrtvovanja, taktike 'ljudskog talasa' i drakonske kazne“ postojali.

Japanska carska vojska

[uredi | uredi izvor]

Japanska carska vojska bila je poznata po upotrebi napada u ljudskim talasima.[21][22][23][24] Postojale su čak i specijalizovane jedinice koje su bile obučene za ovu vrstu juriša.

Napadi su korišćeni u rusko-japanskom ratu i Drugom kinesko-japanskom ratu, gde su se visoko disciplinovani japanski vojnici borili protiv neprijatelja sa relativno nižom disciplinom i bez mnogo automatskog oružja kao što su mitraljezi, često i njih brojčano nadmašujući. U takvim slučajevima, odlučan juriš bi mogao da probije neprijateljske linije. Efikasnost ovakvih taktika u Kini učinila ih je standardnom taktikom za japansku carsku vojsku. Ova taktika postala je uglavnom poznata zapadnom društvu tokom Pacifičkog rata, gde su japanske snage koristile ovaj pristup protiv savezničkih snaga. Međutim, savezničke snage su drastično nadmašile Japance i bile su opremljene velikim brojem automatskog oružja. Takođe su se sastojale od dobro obučenih snaga koje su se brzo prilagodile japanskim napadima. Ako bi savezničke snage mogle da uspostave odbrambeni perimetar, njihova superiorna vatrena moć bi često rezultirala velikim brojem japanskih žrtava i neuspehom napada. Japanski borbeni poklič „Banzai“ doveo je do toga da su savezničke snage ovaj oblik napada nazvale „Banzai juriš“.

Pored strateške upotrebe od strane japanskih vojnih snaga, učestalost njegove upotrebe je delimično objašnjena time što su se japanske trupe pridržavale svog tradicionalnog kodeksa časti Bušido koji je na predaju gledao kao na sramotnu ili neprihvatljivu, dok je napad u ljudskim talasima, čak i samoubilački, bio je častan izbor. Ovi banzai juriši japanskih vojnika protiv savezničkih trupa opremljenih mitraljezima, lakim minobacačima, poluautomatskim puškama i mitraljezima često su bili neefikasni u promeni ishoda bitke, ali su američke trupe kasnije prijavile ozbiljan psihološki pritisak.

Narodna dobrovoljačka vojska

[uredi | uredi izvor]

Tokom Korejskog rata, izraz „napad ljudskim talasom“ je korišćen da opiše kineski kratki napad, kombinaciju infiltracije i taktike šoka koju je koristila Narodna dobrovoljačka armija (NDA).[25][26] Prema nekim izveštajima, maršal Peng Dehuaj — komandant kineskih snaga u Koreji — navodno je izmislio ovu taktiku.[27]

Tipičan kineski kratki napad noću je izvođen na uskom frontu protiv najslabije tačke u odbrani neprijatelja.[26] Jurišni tim bi puzao neotkriven u dometu granata, a zatim bi pokrenuo iznenadne napade na branioce kako bi probio odbranu oslanjajući se na maksimalan šok i konfuziju.[26] Ako početni udar nije uspeo da probije odbranu, dodatni "vatrogasni" timovi bi pritiskali iza njih i napadali istu tačku dok se ne napravi proboj.[26] Kada bi prodor bio postignut, glavnina kineskih snaga bi se pomerila u pozadinu neprijatelja i napala bi s leđa.[28] Tokom napada, kineski jurišni timovi bi se razišli dok su se maskirali koristeći teren, što je braniocima UN otežavalo gađanje brojnih kineskih trupa.[29] Napadi uzastopnih kineskih vatrogasnih timova takođe su pažljivo tempirani kako bi se žrtve svele na minimum.[30] Zbog primitivnih komunikacionih sistema i stroge političke kontrole unutar kineske vojske, kratki napadi su se često ponavljali na neodređeno vreme sve dok se ili odbrana nije probila ili dok se ne iscrpe zalihe municije napadača, bez obzira na šanse za uspeh ili ljudske troškove.[26]

Ovaj uporni obrazac napada ostavio je snažan utisak na snage UN koje su se borile u Koreji, dajući opis „ljudskog talasa“. [4] Istoričar američke vojske Roj Edgar Eplman primetio je da su termin „ljudski talas“ kasnije koristili novinari i vojni zvaničnici da bi preneli sliku da su američki vojnici bili napadnuti od ogromnog broja Kineza na širokom frontu.[1] S.L.A. Maršal je takođe prokomentarisao da su mediji neselektivno koristili reč "masa" za opisivanje taktike kineske pešadije, a retkost je da Kinezi zapravo koriste gusto koncentrisane pešadijske formacije da apsorbuju neprijateljsku vatrenu moć.[31] Kao odgovor na medijski stereotip o kineskim jurišnim trupama raspoređenim u ogromnim „ljudskim morima“, među američkim vojnicima je kružio vic: „Koliko hordi ima u kineskom vodu ?“ [4][26][32]

U kineskim izvorima, ova taktika se naziva „tri-tri vatrogasna tima“, prema sastavu napada: tri čoveka bi formirala jedan vatrogasni tim, a tri vatrogasna tima bi formirala jedan odred. Kineski vod, koji se sastojao od 33 do 50 vojnika (u zavisnosti od toga da li imaju tim za teško naoružanje), poređao bi svoje odrede u redovima u formaciji sa vrhovima strela, koji bi bili angažovani da napadnu „jednu tačku“ sa „dve strane“.[33]

Iako je kineska vojska prekinula sa upotrebom taktike do 1953. godine[1] spoljni posmatrači kao što je Alen S. Vajting očekivali su da će Kina upotrebiti taktiku ako bude potrebno.[34] Kineska vojska je ponovo usvojila ovu taktiku tokom rata u Vijetnamu i kinesko-vijetnamskog rata zbog stagnacije programa kineske vojne modernizacije tokom Kulturne revolucije.[1] Njihova upotreba u kinesko-vijetnamskom ratu je redak primer vojske sa superiornom vatrenom moći, u ovom slučaju NOA, koja odbacuje svoju prednost.[1]

Iransko-irački rat

[uredi | uredi izvor]

Tokom iransko-iračkog rata, neki od napada koje su izvele iranske snage u velikim operacijama, smatrani su napadima u ljudskim talasima.[5][35]

Eritrejsko-etiopski rat

[uredi | uredi izvor]

U Eritrejsko-etiopskom ratu (1998-2000), rasprostranjena upotreba rovova dovela je do poređenja sukoba sa rovovskim ratovanjem iz Prvog svetskog rata.[36] Prema nekim izveštajima, rovovski rat je doveo do gubitka „hiljada mladih života u napadima ljudskih talasa na položaje Eritreje“.[37][38]

Ruska invazija na Ukrajinu

[uredi | uredi izvor]

Tokom ruske invazije na Ukrajinu, počevši od 2022. godine, ukrajinska vojska i zapadni mediji izvestili su da ruska vojska koristi napade ljudskim talasima da bi savladala ukrajinsku odbranu.[39][40][41][42][43]

Tokom bitaka kod Bahmuta, Ugledara,[40] i Avdejevke, tvrdilo se da su pripadnici ruske armije slati u bitke koristeći taktiku ljudskih talasa da bi zauzeli gradove.[44][45] Paravojne jedinice Vagner grupe su takođe koristile „napade ljudskim talasom“ koristeći osuđenike regrutovane iz zatvora da se bore u Ukrajini,[39] uključujući i one u jedinicama Oluja-Z i Oluja-V.[44] Tvrdilo se i da je ruska pešadija upućena u napade „ljudskim talasom“ loše obučena i opremljena, sa minimalnom ili nimalo mehanizovane ili vazdušne podrške.[44] Kontraadmiral Džon Kirbi, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, tvrdio je da je Rusija bacila „mase loše obučenih vojnika pravo na bojno polje bez odgovarajuće opreme, i očigledno bez odgovarajuće obuke i pripreme“.[46]

Termin „mlin za meso″ je korišćen da opiše ove taktike koje koristi Rusija u pokušajima da iscrpe ukrajinske snage i izloži njihove položaje ruskoj artiljeriji.[47]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Appleman 1990, str. 362.
  2. ^ „National Revolutionary Army”. 
  3. ^ RED ARMY ASSAULT AT SEELOW HEIGHTS – MAY '99 WORLD WAR II FEATURE
  4. ^ a b v Appleman 1989, str. 353.
  5. ^ a b Anderson, Jon Lee (2009-06-19), „Understanding The Basij”, The New Yorker, New York, NY, Pristupljeno 2010-11-22 
  6. ^ Kluth, Andreas (14. 2. 2023). „Russia's 'Human Wave Attacks' Are Another Step Into Hell”. Washington Post. Pristupljeno 14. 2. 2023. 
  7. ^ Alfred D. Wilhelm (1994). The Chinese at the Negotiating Table: Style and Characteristics. DIANE Publishing. str. 232—. ISBN 978-0-7881-2340-5. 
  8. ^ Lanxin Xiang (4. 2. 2014). The Origins of the Boxer War: A Multinational Study. Routledge. str. 262—. ISBN 978-1-136-86582-4. 
  9. ^ Lanxin Xiang (4. 2. 2014). The Origins of the Boxer War: A Multinational Study. Routledge. str. 263—. ISBN 978-1-136-86582-4. 
  10. ^ Lanxin Xiang (4. 2. 2014). The Origins of the Boxer War: A Multinational Study. Routledge. str. 264—. ISBN 978-1-136-86582-4. 
  11. ^ Boot, Max (2014). The Savage Wars Of Peace: Small Wars And The Rise Of American Power (revised izd.). Basic Books. ISBN 978-0465038664. Pristupljeno 2014-11-11. 
  12. ^ Lanxin, Xiang (2014). The Origins of the Boxer War: A Multinational Study. Routledge. str. 264. ISBN 978-1136865893. 
  13. ^ John H. Miller (2. 4. 2014). American Political and Cultural Perspectives on Japan: From Perry to Obama. Lexington Books. str. 41—. ISBN 978-0-7391-8913-9. 
  14. ^ Robert B. Edgerton (1997). Warriors of the Rising Sun: A History of the Japanese MilitaryNeophodna slobodna registracija. Norton. str. 167–. ISBN 978-0-393-04085-2. 
  15. ^ Robert L. O'Connell; John H. Batchelor (2002). Soul of the Sword: An Illustrated History of Weaponry and Warfare from Prehistory to the Present. Simon and Schuster. str. 243—. ISBN 978-0-684-84407-7. 
  16. ^ This Week in Spanish Civil War History – Week 18: 14 – 21 November 1936
  17. ^ Crain, Calen (11. 4. 2016), „Lost Illusions: The Americans who fought in the Spanish Civil War”, The New Yorker 
  18. ^ Trickey, Erick (12. 2. 2019), „The Forgotten Story of the American Troops Who Got Caught Up in the Russian Civil War”, Smithsonian Magazine 
  19. ^ Engle, Eloise; Paananen, Lauri (1973). The Winter War: The Soviet Attack on Finland 1939-1940. Mechanicsburg, PA: Stackpole Books. str. 123—125. 
  20. ^ Kamieński, Łukasz (2016). Shooting Up: A short history of drugs and war. Oxford: Oxford University Press. str. 140—141. 
  21. ^ Godbey, Holly (5. 9. 2017). „Banzai Cliff was the Site of Hundreds of Suicides at the Battle of Saipan”. Warhistoryonline.com. Pristupljeno 22. 11. 2017. 
  22. ^ „Japan plans final push to bring home its war dead - Asia - DW - 19.04.2016”. Dw.com. Pristupljeno 22. 11. 2017. 
  23. ^ Montoya, Maria; Belmonte, Laura A.; Guarneri, Carl J.; Hackel, Steven; Hartigan-O'Connor, Ellen (5. 10. 2016). Global Americans. Cengage Learning. ISBN 9781337101127. Pristupljeno 22. 11. 2017 — preko Google Books. 
  24. ^ Carmichael, Cathie; Maguire, Richard C. (1. 5. 2015). The Routledge History of Genocide. Routledge. ISBN 9781317514848. Pristupljeno 22. 11. 2017 — preko Google Books. 
  25. ^ Appleman 1990, str. 363.
  26. ^ a b v g d đ Roe 2000, str. 435.
  27. ^ Roe 2000, str. 93.
  28. ^ Alexander 1986, str. 311.
  29. ^ Marshall 1988, str. 5–6
  30. ^ Mahoney 2001, str. 73.
  31. ^ Marshall 1988, str. 5.
  32. ^ George 1967, str. 4–5.
  33. ^ 林彪 (1948).《一点两面与班组的三三制战术》. 辽吉第五军分区.
  34. ^ Burr, William, ur. (2001-06-12). „The Sino-Soviet Border Conflict, 1969”. National Security Archive. George Washington University. Arhivirano iz originala 2009-10-13. g. Pristupljeno 2023-07-19. 
  35. ^ Gallagher, Mike (2015-09-26), „The 'beauty' and the horror of the Iran-Iraq war”, BBC News 
  36. ^ Tareke, Gebru (2009). The Ethiopian Revolution: War in the Horn of Africa. New Haven: Yale University. str. 345. ISBN 978-0-300-14163-4. 
  37. ^ Fisher, Ian (23. 8. 1999). „Peace Deal May Be Near for Ethiopia and Eritrea”. The New York Times. 
  38. ^ „Eritrean disaster looms as a million flee from rapidly advancing”. The Independent (na jeziku: engleski). 2000-05-19. Pristupljeno 2022-09-13. 
  39. ^ a b Andreas Kluth (14. 2. 2023). „Russia's 'Human Wave Attacks' Are Another Step Into Hell”. Bloomberg. 
  40. ^ a b Olivia Yanchik (8. 4. 2023). „Human wave tactics are demoralizing the Russian army in Ukraine”. UkraineAlert. Atlantic Council. 
  41. ^ Nataliya Vasilyeva (10. 3. 2023). „'Why should I fight?': How Russian soldiers are mutinying in face of 'certain death'”. The Telegraph. 
  42. ^ Yanchik, Olivia (8. 4. 2023). „Human wave tactics are demoralizing the Russian army in Ukraine”. Atlantic Council. Pristupljeno 8. 5. 2024. 
  43. ^ Axe, David (26. 2. 2024). „Modern Banzai Charge: Russian Troops Pile Onto Vehicles, Speed Toward Ukrainian Lines ... And Die. But The Tactic Is Helping Russia Advance.”. Forbes. Pristupljeno 28. 5. 2024. 
  44. ^ a b v „Russia pursues Avdiivka with 'meat assaults' in a replay of Bakhmut”. Al Jazeera. 1. 11. 2023. 
  45. ^ „Russia's bloody fight for a ruined Ukrainian town has been a mess, and its forces are getting slaughtered, milbloggers say”. Business Insider. 31. 10. 2023. 
  46. ^ Berg, Matt (2023-10-13), „Russia launched 'renewed offensive' against Ukraine, Kirby says”, Politico 
  47. ^ Ivshina, Olga; Brewer, Becky Dale & Kirstie (17. 4. 2024). „Russia's meat grinder soldiers”. BBC Home. Pristupljeno 3. 5. 2024. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Alexander, Bevin R. (1986), Korea: The First War We Lost, New York, NY: Hippocrene Books, Inc, ISBN 978-0-87052-135-5 
  • Appleman, Roy (1989), Disaster in Korea: The Chinese Confront MacArthur, College Station, TX: Texas A and M University Military History Series, 11, ISBN 978-1-60344-128-5 
  • Appleman, Roy (1990), Escaping the Trap: The US Army X Corps in Northeast Korea, 1950, College Station, TX: Texas A and M University Military History Series, 14, ISBN 0-89096-395-9 
  • Beevor, Antony (1998). Stalingrad. London: Viking. ISBN 978-0-14-103240-5. 
  • Davis, Paul K. (2001), 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present, New York, NY: Oxford University Press USA, ISBN 978-0-19-514366-9 
  • George, Alexander L. (1967), The Chinese Communist Army in Action: The War and its Aftermath, New York, NY: Columbia University Press, OCLC 284111 
  • Mahoney, Kevin (2001), Formidable Enemies: The North Korean and Chinese Soldier in the Korean War, Novato, CA: Presidio Press, ISBN 978-0-89141-738-5 
  • Marshall, S.L.A. (1988), Infantry Operations and Weapon Usage in Korea, London, UK: Greenhill Books, ISBN 0-947898-88-3 
  • O'Dowd, Edward C. (2007), Chinese Military Strategy in the Third Indochina War, New York, NY: Routledge, ISBN 978-0-415-41427-2 
  • Roe, Patrick C. (2000), The Dragon Strikes, Novato, CA: Presidio, ISBN 0-89141-703-6 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Напад_људским_таласом&oldid=28708753”