Pređi na sadržaj

Nacionalna hrišćanska partija (Rumunija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalna Hrišćanska partija
Partidul Național Creștin
VođaNićifor Krajić,
Oktavijan Goga,
A. C. Kuza
Osnovana16. jul 1935. (1935-07-16)
Raspuštena10. februar 1938. (1938-02-10)
Spojena saNacionalna Agrarna Partija, Nacionalno-hrišćanska odbrambena liga
SedišteBukurešt
Rumunija
IdeologijaHrišćanski nacionalizam
Rumunski nacionalizam
Korporativizam
Antisemitizam
Politička pozicijaKrajnja desnica
ReligijaRumunsko pravoslavlje
Zastava stranke

Nacionalna hrišćanska partija (rum. Partidul Național Creștin) je bila radikalno-desničarska[1] autoritarna i izrazito antisemitska[1] politička partija u Rumuniji koja je bila aktivna između 1935. i 1938. godine. Nastala je spajanjem Nacionalne agrarne partije Oktavijana Goge i Nacionalno-hrišćanska odbrambena liga (NHOL) A.C Kuze; istaknuti član partije bio je filozof Nićifor Krajić. Goga je u decembru 1937. odabrao kralj Karol II da formira vladu koji je uključivao Kuzu. Vlada je trajala samo 45 dana nakon koje je usledila kraljevska diktatura Karola II.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Kraljevina Rumunija pod Fašizmom

Osnovan 1935, a predvođen Gogom, nikada nije dobio više od oko 10% glasova, ali ga je u decembru 1937. odabrao kralj Karol II da formira vladu. Stranka je navela da će vladati prema postojećem ustavu, ali je imala dugoročne ambicije u pogledu reformi, želeći da uvede manji parlament i novi korporativni gornji dom.[1] Partija je bila posebno istaknuta po svom antisemitizmu, a Aleksandar Isterman piše o kratkom vremenskom periodu na funkciji stranke: „Goga je proglasio svoju politiku, otvoreno i bez stida, kao osmišljenu da oslobodi Rumuniju od Jevreja. Zaista, nije imao drugu politika koju treba ponuditi; njegova vlada je jednostavno bila antisemitska i ništa drugo“.[2] Da bi istakla svoju antisemitsku kredibilnost, stranka je usvojila kukasti krst kao svoj amblem, dok je zadržala plavu košulju NKOL-a kao svoju političku uniformu.[1] Isterman pretpostavlja da je Kerol stavio ovu stranku na vlast „da bi svom narodu dao ukus fašizma“, uzalud se nadajući da će reakcija koja je usledila protiv takve politike zbrisati ne samo relativno slabe nacionalne hrišćane već i daleko jaču Gvozdenu gardu.[2] Partija je zadržala bliske veze sa paravojskom Lăncieri, koja je ranije bila bliska NKOL-u.[1]

Gogina vlada je formirana 29. decembra 1937. i započela je svoj mandat odbacivanjem obaveza Rumunije prema Pariskom sporazumu iz 1919. godine, takođe poznatom kao Ugovor o manjinama, koji joj je nametnut na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine. Vlada je tada uvela niz antisemitskih zakona.[3] Dana 21. januara 1938. proglasio je dekret sa ciljem da se preispitaju kriterijumi za državljanstvo (nakon što je izneo navode da su prethodni kabineti dozvolili ukrajinskim Jevrejima da ga dobiju ilegalno).[4] Zahtevao je da svi Jevreji koji su dobili državljanstvo 1918-1919. godine ponovo podnesu zahtev za to, i postavio je neverovatno visoku granicu za dokumentovani dokaz takvog državljanstva, dok je bilo predviđeno samo 20 dana u kojima se to moglo postići.[5] Njime je praktično oduzeto rumunsko državljanstvo 250.000 rumunskih Jevreja, što je jedna trećina rumunske jevrejske populacije.[6] Jevrejska preduzeća su zatvorena; a rezultujući poremećaj je uništio mnoga nejevrejska preduzeća i izazvao ogroman odliv kapitala.[7]

Antisemitske i antidemokratske slike na političkom posteru Nacionalne hrišćanske partije

Osim što je i sam bio antisemita, Goga je pokušao da zaobiđe popularnu podršku Gvozdene garde. U intervjuima za štampu u to vreme rekao je:

"Jevrejski problem je ovde star, a to je rumunska tragedija. Ukratko, imamo previše Jevreja."

—  TAJM intervju, 1938[8]

"Za nas postoji samo jedno konačno rešenje jevrejskog problema — sakupljanje svih Jevreja u regionu koji je još uvek nenaseljen, i osnivanje jevrejske nacije. I što dalje to bolje."

—  1938 intervju[9]

Režim koji su uspostavili Goga i Kuza dao je sebi paravojno krilo fašističkog karaktera, Lăncieri („Kopljaši“). U velikoj meri su pozajmili od Gvozdene garde i počeli da se takmiče sa njom za pažnju javnosti. Između 1935. i 1937. Lăncieri su izveli više terorističkih akcija i pogroma širom Rumunije nego Gvozdena garda.[10] Zbog svojih antisemitskih mera, vlada Goga-Kuze je nazivana „veči nacisti od Nemaca“.[11]

Na Gogin zahtev, Kerol je 18. januara 1938. raspustio parlament sa namerom da se te zime održe novi izbori. Međutim, Kerol je postao uznemiren uvertiranjima Nacionalne hrišćanske partije prema Gvozdenoj gardi,[12] i 10. februara 1938. okončao je Goginu vladu posle samo 45 dana, suspendovao Ustav, poništio planirane izbore i uspostavio kraljevsku diktatura. Osnovao je Nacionalni renesansni front kao jedinstvenu monopolsku stranku i zabranio sve druge političke partije. Suspendovao je Ustav iz 1923, i stvorio Ustav Rumunije iz 1938.

Izborna istorija[uredi | uredi izvor]

Zakonodavni izbori[uredi | uredi izvor]

Izbori Glasovi Procenat Skupština Senat Pozicija Posledice
1937. 281,167 9.3%
39 / 387
0 / 113
 4. Vlada manjina PNC (1937–1938)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Stanley G. Payne. <italic>A History of Fascism, 1914–1945</italic>. Madison: University of Wisconsin Press. 1995. Pp. xiv, 613. $39.95”. The American Historical Review. 1997. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/102.5.1471. 
  2. ^ a b Gollancz, Sir Victor, (9 April 1893–8 Feb. 1967), publisher and writer; President of Victor Gollancz, Ltd, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-03-26 
  3. ^ Quinlan, Paul D. (1977). Clash over Romania: British and American policies toward Romania, 1938-1947. American Romanian Academy of Arts and Sciences. ISBN 9780686232636. стр. 29..
  4. ^ Dragomir, Sorin; Ornea, Liviu (1998). „Locally Conformal Kähler Geometry”. doi:10.1007/978-1-4612-2026-8. 
  5. ^ Kelly, Sir Gerald (Festus), (1879–5 Jan. 1972), Mem. Royal Fine Art Commission, 1938–43, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2022-03-26 
  6. ^ Murphy, David Thomas; Levin, Itamar; Dornberg, Natasha; Yalon-Fortus, Judith (2004). „His Majesty's Enemies: Great Britain's War against Holocaust Victims and Survivors”. German Studies Review. 27 (2): 417. ISSN 0149-7952. doi:10.2307/1433127. 
  7. ^ Easterman-Ulmann, Rachel (2015). „QuelLE hystérique êtes-vous ?”. Vacarme. 71 (2): 180. ISSN 1253-2479. doi:10.3917/vaca.071.0180. 
  8. ^ Friede, Eric (2010-02-01). „LCC from October 2009-January 2010 Lists”. Theology Cataloging Bulletin. 18 (1/2): 28—46. ISSN 1548-8497. doi:10.31046/tcb.v18i1/2.1451. 
  9. ^ Klein, Emma (1996), The Promise Spurned, Palgrave Macmillan UK, стр. 130—152, ISBN 978-0-333-61947-6, Приступљено 2022-03-26 
  10. ^ Berend, Ivan T. (1998-12-31). „Decades of Crisis”. doi:10.1525/9780520927018. 
  11. ^ Scott Coffel (2008). „My Liberation from Vanity”. The Missouri Review. 31 (2): 60—60. ISSN 1548-9930. doi:10.1353/mis.0.0025. 
  12. ^ „Michael Mann. <italic>Fascists.</italic> New York: Cambridge University Press. 2004. Pp. x, 429. Cloth $65.00, paper $23.99”. The American Historical Review. 2005. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/110.2.549. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национална_хришћанска_партија_(Румунија)&oldid=26948179”