Pređi na sadržaj

Nacionalni park Čavaš Varmane

Koordinate: 54° 49′ 52.4″ N 47° 13′ 54.6″ E / 54.831222° S; 47.231833° I / 54.831222; 47.231833
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalni park Čavaš Varmane
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Nacionalni park Čavaš Varmane
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Nacionalni park Čavaš Varmane
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Nacionalni park Čavaš Varmane
MjestoČuvašija  Rusija
Najbliži gradČeboksari
Koordinate54° 49′ 52.4″ N 47° 13′ 54.6″ E / 54.831222° S; 47.231833° I / 54.831222; 47.231833
Površina252 km²
Osnovano20. jun 1993. godine
Upravljačko tijeloFederalna državna institucija Nacionalni park Čavaš Varmane

Nacionalni park Čavaš Varmane (rus. Национальный парк «Чаваш Вармане») je velika šuma u srednjem delu reke Volge i jedan od nacionalnih parkova Rusije. Park je stvoren da služi dvostrukom cilju očuvanja biološke raznovrsnosti i zaštite predstavnika lokacije naroda Čuvaši.[1] Nalazi se na oko 100 km zapadno od mesta gde se reka Kama uliva u Volgu, na istočno-centralnoj ravnici Evrope. Park pripada Šemuršinskom rejonu u Čuvaškoj Republici, u Rusiji.[2]

Topografija

[uredi | uredi izvor]
Nacionalni park Čavaš Varmane (uokviren zelenim na mapi)

Na području od oko 160 km², Nacionalni park Čavaš Varmane ima tri vrste šuma : šume južne tajge, hrastove šume oko reke Volge i mešovite četinarske šume.[1] Teritorija pokrivena šumom je približno pravougaona i prostire se 24 km od severa prema jugu i 17 km od istoka prema zapadu. Zaštitna zona je 12 km površine parka, a uspostavljene su i unutrašnje zone za zamenu ekoloških rezervi, za rekreaciju i za objekte namenjene posetiocima. Šuma pokriva čak 95% parka, a ostalo zemljište je močvarno, prekriveno travnjacima i pašnjacima.[3] Šuma se nalazi na mreži rečnih dolina, koje severna reka Abadže preseca zajedno sa rekom Bezdnom sa zapada, a one se susreću sredinom parka i protiču južno, zajedno sa brojim drugim pritokama.[4]

Istorija i turizam

[uredi | uredi izvor]

Nacionalni park je osnovan 20. juna 1993. godine, uredbom Vlade Ruske Federacije. Godine 2011. nagrađen je diplomom pobednika konkursa Sedam čuda Čuvašije u nominaciji Čudo prirode.[5]
U drevnim vremenima, prostor parka je bio u zoni susreta između dve kulture: nomadskih stepskih naroda na jugu, i poljoprivrede u šumskom području.[1][6] Šumarska industrija obuhvata izradu uglja i ekstrakciju katrana. Park zadovoljava sve eokološke i etnoekološke standarde, a u njemu je izgrađen veliki broj staza sa obrazovnim znakovima o šumskom okruženju i korišćenjem šume.[7] [8]

Biljni i životinjski svet

[uredi | uredi izvor]

Spisak drveća koji je sproveden 2005. godine zabeležio je 45% borove šume, 27% breza, 15% topola i 13% ostalog drveća na prostoru parka. Mladica je bilo 48%, drveća srednjih godina 40%, a 6% drveća bilo je na starosnom dobu; prosečna starost stabala u parku je 50 godina. Menadžment parka je istakao da su visoki nivoi srednjih stabala usled intenzivne eksploatacije u pretparkovim vremenima, kao i velikog šumskog požara 1972. godine[9]

U parku se nalazi veliki broj životinjskih vrsta. Preko 90% vrsta pronađenih u Čuvaškoj Republici nalazi se u ovom nacionalnom parku. Zapisi ukazuju da na prosturu parka postoji 40 vrsta sisara, 170 vrsta ptica (njih 90 se gnezde u parku), 16 vrsta vodozemaca i gmizavaca i 19 vrsta riba. U predelima gde preovlađuje borova šuma rasprostranjen je zec, veverica, dabar, tvor, kanadska kuna, žaba i mnoge druge životonje. Od osnivanja parka, zabranjen je lov, a ovaj prostor ponovo nastanjuju braon medvedi, vukovi i dabar.[9] U rekama i jezerima pronađeno je devet vrsta riba : klen, crvenperka, Alburnoides taeniatus, bodorka, Giuris margaritacea, linjak, jaz, šaranke i pastrmka.[9] Park nastanjuje i crni orao, jedna od najugroženijih vrsta ptica u Evropi.[10]

Klima i ekoregion

[uredi | uredi izvor]

Klima u Nacionalnom parku Čavaš Varmane je umerenokontinentalna klima, a tepmerature se kreću od –13 C u januaru , do 19 C u julu. Prosečan broj padavina tokom godine je od 607 - 657 mm[11]
Trajanje tople sezone, što podrazumeva temperature iznad nule je između 200–201 dana u godini. Postoji ciklus suše svakih 3-4 godine, ali dovoljan je i mali broj padavina kako bi se šuma održala[12]

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „General Information - Chavash Vermane National Park”. 
  2. ^ „Official Site: Chavash Varmane Bor National Park”. FGBU National Park Chavash Varmane Bor. 
  3. ^ „National Park Chavash Vermane (in Russian)”. NP Chavash Vermane. Arhivirano iz originala 26. 04. 2019. g. Pristupljeno 22. 03. 2018. 
  4. ^ „Trail Map of Cavash Vermane”. Chavash Vermane NP. Arhivirano iz originala 17. 02. 2020. g. Pristupljeno 22. 03. 2018. 
  5. ^ Nacionalьnый park «Čăvaš vărmanĕ» — odin iz semi čudes Čuvašii.
  6. ^ „Russia, a Country Study” (PDF). US CIA. 
  7. ^ „Ecological Trails, Chavash Vermane (in Russian)”. NP Chavash Vermane. 
  8. ^ „Nature-Based Tourism in Russia” (PDF). NeTour. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 22. 03. 2018. 
  9. ^ a b v „Flora and Fauna, Chavash Vermane (in Russian)”. NP Chavash Vermane. Arhivirano iz originala 26. 04. 2019. g. Pristupljeno 22. 03. 2018. 
  10. ^ „Threatened and Vulnerable Species - Chavash Vermane”. Ministry of Natural Resources of the Russian Federation. 
  11. ^ „Chavash Vermane - Climate and Physical Characteristics”. Protected Areas of the Russian Federation (na jeziku: ruski). Ministry of Natural Resources and Ecology of the Russian Federation. Pristupljeno 30. 3. 2016. 
  12. ^ „Natural and Climate Conditions, Chavash Vermane (in Russian)”. NP Chavash Vermane. Arhivirano iz originala 26. 04. 2019. g. Pristupljeno 22. 03. 2018. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Afanasьev Ю. I., Hmelьkov N. T. Fauna pozvonočnыh životnыh nacionalьnogo parka «Čavaš varmane» // Fauna i эkologiя životnыh nacionalьnogo parka «Čavaš varmane». Vыp.1. — Čeboksarы, 1997. — S. 71-73.
  • Gafurova M. M., Teplova L. P. Harakteristika rastitelьnosti i florы nekotorыh učastkov nacionalьnogo parka «Čavaš varmane» // Nauč. trudы nacionalьnogo parka «Čavaš varmane». T.1. — Čeboksarы-Šemurša, 2002. — S. 48-71.
  • Krasilьnikov V. A. K faune muravьev (Insecta, Hymenoptera, Formicidae) nacionalьnogo parka «Čavaš varmane» i sopredelьnыh territoriй // Fauna i эkologiя životnыh nacionalьnogo parka «Čavaš varmane». Vыp.1. — Čeboksarы, 1997. — S. 68-70.
  • Krasnaя kniga Čuvašskoй Respubliki. Tom 1. Častь 1. Redkie i isčezaющie rasteniя i gribы. Gl. redaktor, d. m.n., professor, akademik Ivanov L. N. Avtor-sostavitelь i zam. gl. redaktora Dimitriev A. V. — Čeboksarы: RGUP "IPK «Čuvašiя», 2001. — 275 s.
  • Lastuhin A. A. K poznaniю faunы češuekrыlыh (Insecta, Lepidoptera) nacionalьnogo parka «Čavaš varmane» // Fauna i эkologiя životnыh nacionalьnogo parka «Čavaš varmane». Vыp.1. — Čeboksarы, 1997. — S. 63-67.
  • Naučnыe trudы nacionalьnogo parka «Čavaš varmane». T.2. Otv. za vыpusk Яkovlev A. A.., Čeboksarы, 2008. — 97 s.
  • Naučnыe trudы nacionalьnogo parka «Čavaš varmane». T.3. Čeboksarы, 2010, 136 s.
  • Nacionalьnый park «Čavaš varmane». Čuvašskaя Respublika. Naučno-vspomogatelьnый bibliografičeskiй ukazatelь. — Čeboksarы: «Novoe vremя», 2006 g. — 44 s.
  • Tihonov P. T., Tihonov V. P. Nacionalьnый park «Čavaš varmane». Čuvašskaя Respublika. — Čeboksarы.: «Novoe vremя», 2006 g. — 104 s.
  • Яkovlev A. A. Analiz ornitofaunы nacionalьnogo parka «Čavaš varmane» (Čuvašskaя Respublika) // Aktualьnыe problemы estestvoznaniя: Materialы Vserossiйskoй naučno-praktičeskoй konferencii / Pod. red. L. N. Voronova, N. V. Hurasьkinoй, A. A. Šukanova. — Čeboksarы: Čuvašgospeduniversitet im. I. Я. Яkovleva, 2006. — S. 135—143.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Nacionalni park Čavaš Varmane na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Чаваш_Вармане&oldid=26948348”