Самарска Лука

Самарска Лука национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Мјесто	Самарска областРусија
Најближи град	Жигуљовск
Координате	53° 18′ N 49° 50′ E
Површина	134.000 ха
Основано	1984. године

Самарска Лука национални парк (рус. Самарская Лука национальный парк) (на енглеском: "Samara Bend") обухвата највећи део полуострва које је формирала река Волга заобилазећи планину Жигули, најближи градови су Самара и Жигуљовск у Самарској области. На северној обали кривина реке почиње од Кујбишевског језера, а на јужној обали код Саратовског језера, а на северу се граничи са Жигули резерватом природе. Парк је културно важан због своје централне позиције за читав низ народа који су се ту налазили кроз историју, и његовој научној вредности која је резултат биодиверзитета њеног блиско лоцираног станишта. Територија парка је део комплексне биосфере Средње Волге.

Топографија

Самарска Лука се налази на граници двеју геолошких плоча: Волгине висоравни, и Волгине низије. Волгина висораван, је брдовити регион Источноевропске низије, а парк се налази на североисточној страни. На левој обали Волге пружа се Волгина низија, подручје тектонског корита од глине и песка који је нанесен из Каспијског мора. Кујбишевско и Саратовско језеро се налазе на Волги на северној и јужној граници парка.

Самарска Лука и река Волги

Обала Волге око Жигули планине је скоро дугачка 200 km. Жигули и већина стена у парку су кречњачке формације, просечне висине од 300 метара. Око 18% територије парка Самарска Лука обухвата планински поја Жигули на северу, 8% су Волгине плавне ливаде на југу, а остатак су шуме и шумске степе. У источном делу парка, постоји више од 500 кречњачких кратера, ширине од 1 до 100 метара, и дубине од 1 до 20 метара.

Екорегион и клима

Самарска Лука лежи на подручју екорегиона "Источноевропска шумска степа" (WWF ID#419), транзиционе зоне између широколиснатих шума севера и травњака на југу. Овај екорегион шумске степе карактеришу мозаици шума, степе, и речних мочвара.

Клима у Самарској Луци је умерено континентална са хладним летима, (Кепенова класификација климата Dfb), карактеришу је велике температурне промене, и дневно и сезонски, са благим и хладним летима, снежним зимама. Најхладнији месец је јануар (у просеку -10 Ц); најтопли месец је јул (+20 Ц). Просечна количина падавина износи 556 мм. The frost-free period is 156 days. Ветрови дувају претежно са југозападне стране.

Самарска Лука, Самарска област, Русија
Климатограм
Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     1,3     16 4     0,9     17 4     1     29 15     1,1     52 35     1,3     69 48     1,8     77 56     2     80 60     1,7     77 57     1,5     66 46     1,7     48 34     1,5     31 22     1,4     20 9 Просечне макс. и мин. температуре у °F Укупне падавине у инчима Извор: GlobalSpecies.org
Метричка конверзија Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д     33     −9 −16     23     −8 −16     25     −2 −9     28     11 2     33     20 9     46     25 14     51     27 16     43     25 14     38     19 8     43     9 1     38     −1 −6     36     −7 −13 Просечне макс. и мин. температуре у °C Укупне падавине у mm

Флора

Због сложености и централног положаја, биодиверзитет је разнолик. Биљне заједнице укључују Источноевропску степу, степске борове шуме, Источноевропске листопадне шуме, пашњаке и поплавне ливаде. У границама парка забележено је преко 1.500 врста васкуларних биљака. Дрвећа су најчешће листопадна - 97%, међу којима су најчешћа липа, храст и бреза. Око 3% су мале шуме белог бора на вишим падинама и кречњацима.

• 
  Северни предео Самарске Луке
• 
  Северозападна обала Волге у Самарској Луци
• 
  Крајња северозападна тачка парка

Фауна

Значајна карактеристика кичмењака у парку је да 30% врста живи на граници својих историјских опсега. Као резултат тога је да се врсте северне тајге, као што је дугорепа сова, могу наћи у близини јужно-степских врста као што је на пример европска пчеларица.