Pređi na sadržaj

Nađa Duhaček

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nađa Duhaček je srpska antropološkinja, aktivistkinja i feministkinja.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Osnovne studije je završila na Američkom univerzitetu u Bugarskoj, na programu studija Jugoistočne Evrope. Stekla je zajedničku master diplomu u oblasti studija roda i ženskih studija (GEMMA) na programu Erasmus Mundus na univerzitetu u Granadi i Institutu za društvene nauke u Ljubljani.[1]

Učestvuje u radu Grupe 0 (grupa ljudi zainteresovanih za podsticanje obrazovanja), Levog samita Srbije (neformalna asocijacija levičarskih grupa i organizacija) kao i Saveza antifašista Srbije.[1]

Koordinatorka je predavačkog programa Centra za ženske studije u Beogradu i dugogodišnja saradnica Istraživačke stanice Petnica. [1]

Radila je u Kancelariji za Evropske integracije Vlade Srbije (2008) i Inicijativi mladih za ljudska prava (2006-2007). Aktivistkinja je Žena u crnom. Članica je Britanske asocijacije za rod i obrazovanje (Gender and Education Association – GEA).[2]

Sarađivala je sa raznim organizacijama i pokretima među kojima su: feministički kulturni centar BeFem, Reflektor Teatar, Femidž, Rok kamp za devojčice, Skaska (Zrenjanin), Alternativni centar za devojčice (Kruševac), Impuls (Tutin) i Akademska inicijativa Forum 10 (Novi Pazar)... Na promociji nauke među devojčicama sarađivala je i sa Unicefom. Držala je predavanja na Filozofskom i Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Institutu za filozofiju i sociologiju, Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, Istraživačkoj stanici Petnica, Centru za promociju nauke. Članica je Društva istraživača u obrazovanju u Srbiji (DIOS), Sekcije za feministička istraživanja i kritičke studije maskuliniteta (SeFem) kao i globalne Asocijacije za rod i obrazovanje (GEA).[1]

Kao žene koje su izuzetno uticale na njen rad ističe Žaranu Papić i Lidiju Sklevicki. [3]

Kao glavne oblasti njenog istraživačkog rada navode se: rod i obrazovanje, feministička obrazovna politika, etnografija osnovne škole, pedagoška uloga popularne kulture, seksualna edukacija, suočavanje sa prošlošću.[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d „Nađa Duhaček”. Arhivirano iz originala 10. 08. 2023. g. Pristupljeno 08. 08. 2023. 
  2. ^ Gligorijević, Jovana. „Okovane keceljama”. 
  3. ^ Marinović, Nemanja (21. 01. 2023). „Nađa Duhaček: Važno je da svi promišljamo o klasi”.