Пређи на садржај

Нађа Духачек

С Википедије, слободне енциклопедије

Нађа Духачек је српска антрополошкиња, активисткиња и феминисткиња.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основне студије је завршила на Америчком универзитету у Бугарској, на програму студија Југоисточне Европе. Стекла је заједничку мастер диплому у области студија рода и женских студија (ГЕММА) на програму Ерасмус Мундус на универзитету у Гранади и Институту за друштвене науке у Љубљани.[1]

Учествује у раду Групе 0 (група људи заинтересованих за подстицање образовања), Левог самита Србије (неформална асоцијација левичарских група и организација) као и Савеза антифашиста Србије.[1]

Координаторка је предавачког програма Центра за женске студије у Београду и дугогодишња сарадница Истраживачке станице Петница. [1]

Радила је у Канцеларији за Европске интеграције Владе Србије (2008) и Иницијативи младих за људска права (2006-2007). Активисткиња је Жена у црном. Чланица је Британске асоцијације за род и образовање (Gender and Education Association – GEA).[2]

Сарађивала је са разним организацијама и покретима међу којима су: феминистички културни центар БеФем, Рефлектор Театар, Фемиџ, Рок камп за девојчице, Скаска (Зрењанин), Алтернативни центар за девојчице (Крушевац), Импулс (Тутин) и Академска иницијатива Форум 10 (Нови Пазар)... На промоцији науке међу девојчицама сарађивала је и са Уницефом. Држала је предавања на Филозофском и Факултету политичких наука у Београду, Институту за филозофију и социологију, Институту за криминолошка и социолошка истраживања, Истраживачкој станици Петница, Центру за промоцију науке. Чланица је Друштва истраживача у образовању у Србији (ДИОС), Секције за феминистичка истраживања и критичке студије маскулинитета (СеФем) као и глобалне Асоцијације за род и образовање (ГЕА).[1]

Као жене које су изузетно утицале на њен рад истиче Жарану Папић и Лидију Склевицки. [3]

Као главне области њеног истраживачког рада наводе се: род и образовање, феминистичка образовна политика, етнографија основне школе, педагошка улога популарне културе, сексуална едукација, суочавање са прошлошћу.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Нађа Духачек”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2023. г. Приступљено 08. 08. 2023. 
  2. ^ Глигоријевић, Јована. „Оковане кецељама”. 
  3. ^ Мариновић, Немања (21. 01. 2023). „Нађа Духачек: Важно је да сви промишљамо о класи”.