Pređi na sadržaj

Najib Bukele

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Najib Bukele
Lični podaci
Datum rođenja(1981-07-24)24. jul 1981. (42 god.)
Mesto rođenjaSan Salvador, Salvador
DržavljanstvoSalvador
Zanimanjepolitičar
Politička karijera
Politička
stranka		GANA (od 2018)
Ranije:
DP (2018)
FMLN (2012-2017)
Predsednik Salvadora
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 1. juna 2019.
PrethodnikSalvador Sančez Seren
Gradonačelnik San Salvadora
1. maj 2015. — 30. april 2018.
PrethodnikNorman Kihano
NaslednikErnesto Mujšondt
Gradonačelnik Novog Kuskatlana
1. maj 2012. — 30. april 2015.
PrethodnikAlvaro Rodrigez
NaslednikMišel Sol
Potpis

Standarta predsednika Salvadora

Najib Armando Bukele Ortez (šp. Nayib Armando Bukele Ortez; San Salvador, 24. jul 1981) je salvadorski biznismen i političar koji trenutno vrši funkciju 46. predsednika Salvadora od 1. juna 2019. Na predsedničkim izborima 2019. se kandidovao kao kandidat Velikog saveza za nacionalno jedinstvo (GANA) i postao je prvi predsednik još od Hoze Napoleona Duarte (1984–1989) koji nije bio izabran kao član dve glavne partije, Farabundo Marti nacionalnog oslobodilačkog fronta (FMLN) i Nacionalističkog republikanskog saveza (ARENA). Osnivač je partije Nove ideje.

Prethodno je izabran za gradonačelnika Novog Kuskatlana, a takođe je bio i gradonačelnik San Salvadora od 1. maja 2016. Izabran je na ove dve pozicije kao član levičarskog FMLN.[1]

Bukele je kritikovan zbog populizma i autoritarnog načina vladanja. Konkretno, bio je kritikovan zbog slanja vojske u Zakonodavnu skupštinu kako bi podstakao usvajanje zakona i navodno svrgnuo Zakonodavnu skupštinu Salvadora.[2] Ova akcija, njegovo rukovanje endemskim nasiljem u Salvadoru i strog odgovor na pandemiju kovida-19, doveli su do toga da su ga pojedini stručnjaci opisali kao autokratu[3] ili autoritarnog lidera.[4][5]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Bukele je rođen 24. jula 1981. godine u San Salvadoru. Sin je Olge Ortez de Bukele i Armanda Bukele Katana. Bukeleovi deda i beba bili su palestinski hrišćani iz Jerusalima i Vitlejema, dok je njegova baba sa majčine strane bila katolikinja, a deda sa majčine strane pravoslavac. Njegov otac je prešao u islam i postao imam.[6]

Bukele je započeo svoju prvu kompaniju sa 18 godina. List El Faro je pisao o tome da je Najib Bukele vlasnik kompanije "Jamaha Motors El Salvador", kompanije koja prodaje i distribuira Jamaha proizvode u Salvadoru. Takođe je bio direktor i presednik OBERMET-a.[6]

Gradonačelnik Novog Kuskatlana[uredi | uredi izvor]

Dana 11. marta 2012. godine pobedio je na izborima za gradonačelnika Novog Kuskatlana, u departmanu La Libertad, predstavljajući koaliciju FMLN-a sa 2754 glasova (49,72%) i CD-a sa 108 glasova (1.95%), pobedivši vladujuću ARENU. Položio je zakletvu 1. maja 2012. godine.[7]

Gradonačelnik San Salvadora[uredi | uredi izvor]

Bukele sa bivšim potpredsedikom Salvadora, Oskarom Ortizom i njegovom ženom.

Na lokalnim izborima 2015. godine, osvojio je gradonačelništvo San Salvadora, glavnog grada Salvadora, predstavljajući koaliciju FMLN-a sa PSP-om koja je osvojila 89.164 glasova (50,37%). Njegov glavni protivkandidat, biznismen Edvin Zamora (ARENA), osvojio je 82.288 glasova (46,49%). Ova poslednja stranka kontrolisala je grad tokom prethodnih šest godina. Bukele je na dužnost stupio 1. maja 2015.[8] U februaru 2017. Bukele je posetio grad Tajpej, glavni grad Republike Kine, i sastao se sa predsednicom Caj Jingven.[9]

U februaru 2018. prisustvovao je 32. međunarodnoj konferenciji gradonačelnika u Jerusalimu,[10] gde je viđen kako se moli kod Zida plača,[11] i otkrio je da je deda njegove supruge bio sefardski Jevrej.[12]

Izbacivanje iz FMLN-a[uredi | uredi izvor]

Dana 10. oktobra 2017. Bukele je izbačen iz FMLN-a, a Etički sud FMLN-a ga je optužio za unutrašnje podele i klevetu protiv stranke. Bukele je osporio ove akte iz FMLN-a koji su bili neetični i korumpirani, osvetljavajući veći deo nezakonitosti koju je FMLN počinio tokom godina, uključujući dela bivšeg predsednika Funesa.[13] Bukele nije prisustvovao ročištu koje je za 7. oktobar 2017. zakazao Etički sud FMLN, tvrdeći da su oni bili pristrasni u korist tužilaca.[14]

Predsednički izbori[uredi | uredi izvor]

Posle Bukeleovog izbacivanja iz FMLN-a, njegove težnje ka 2019. kretale su se u smeru učešća na predsedničkim izborima kao nezavisnog političara koji odbacuje trenutni politički sistem.[15] Pokrenuo je pokret Nove ideje sa ciljem da od njega napravi političku stranku preko koje bi mogao da se kandiduje za kandidata za predsednika Salvadora.[16]

Nakon obelodanjivanja njegovih predsedničkih težnji, suprotstavili su mu se vladajuća stranka FMLN na levoj strani i ARENA na desnoj, tako što su mu blokirali svaki pokušaj da osnuje svoju političku stranku i politički upropastili svaku stranku koju je pokušao iskoristiti za njegovu kandidaturu, kao što su to učinili sa strankom Demokratskih promena. ARENA i FMLN su se sada udružili (u i izvan skupštine) da bi osporili sve akcije i predloge koje Bukele pokušava da sprovede. Bukele se na kraju pridružio stranci desnog centra Veliki savez za nacionalno jedinstvo (GANA) da podnese svoju predsedničku kandidaturu.[17]

3. februara 2019. Bukele je objavio da je sa lakoćom pobedio na predsedničkim izborima, a protivkandidat Ugo Martinez iz FMLN-a je priznao. Osvojio je 53% glasova, čime je eliminisana potreba za drugi krug izbora. On je prvi kandidat za predsednika države od kraja Salvadorskog građanskog rata koji nije predstavljao nijednu od dve glavne stranke. U svom pobedničkom govoru izjavio je, „Danas smo okrenuli stranicu o posleratnom periodu.“[18] Bukele je na dužnost stupio 1. juna 2019.[19] Bukele je imenovao kabinet od šesnaest ljudi koji se sastojao od osam muškaraca i osam žena. Jedna od poslednjih koja je imenovana bila je Maria Luisa Ajem, koja je bila ministarka ekonomije, a oni će služiti do 2024. godine.[20]

Predsedništvo[uredi | uredi izvor]

Bukele i Donald Tramp 2019.

Suočen sa parlamentarnim protivljenjem zakonu o povećanju finansiranja policije i oružanih snaga, Bukele je pozvao svoje pristalice na okupljanje, što je dovelo do oružanih snaga koje su okupirale Zakonodavnu skupštinu Salvadora.[21][22] Predsedništvo je započeo velikom sa dobrim rejtingom, ali od početka njegove vlade postojale su jasne naznake korupcije

[23] koje su tek postale sve očiglednije u očima građana Salvadora i međunarodne zajednice.[24]

Istražni veb sajt El Faro otkrio je u septembru 2020. godine da je predsednik Bukele navodno tajno pregovarao sa najmoćnijom bandom u zemlji, Marom Salvatručom. U zamenu za fleksibilnije zatvorske uslove za svoje članove i druga obećanja, banda se navodno obavezala da će smanjiti broj ubistava i podržati Bukeleovu političku stranku tokom izbora.[25]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Bukele sa svojom suprugom Gabrijelom Rodrigez 2014. godine.

Iako je Bukele rođen u hrišćanskom domaćinstvu, njegov otac je prešao na islam kasnije u životu. Kao sin oca muslimana i majke hrišćanke, Bukeleova verska uverenja bila su kontroverzna tema na izborima 2019. godine,[26] uz sliku koja prikazuje Bukelea kako se moli u džamiji u Meksiko Sitiju.[27] The Times of Israel objavio je sliku od februara 2018. godine Bukele-a „u dubokom pogledu na Zidu plača u starom gradu Jerusalima“[10].

Bukele je javno izjavio da je njegova porodica rimokatolička i da dok je njegov otac i nekoliko drugih članova porodice prešlo na islam,[27] on sebe smatra pre vernikom u Boga, a ne religijom.[28] U intervjuu iz 2015. rekao je „nisam osoba koja mnogo veruje u liturgiju religija. Međutim, verujem u Boga, u Isusa Hrista. Verujem u njegovu reč, verujem u njegovu reč otkrivenu u Svetoj Bibliji. I znam da Bog nikoga ne odbija zbog njihovog porekla“. U Fejsbuk objavi 2019. Bukele je izjavio da „nije religiozan“.[10]

Oženio se Gabrijelom Rodrigez, „psihologinjom i vaspitačicom“, u decembru 2014. Bukele je 2018. godine rekao gradonačelniku Jerusalima Niru Barkatu da Rodrigez ima „jevrejsko-sefardsku krv“.[10]

Politički pogledi[uredi | uredi izvor]

Pobačaj[uredi | uredi izvor]

U martu 2020. godine, Bukele je izjavio kako se protivi pobačaju, čak i u slučaju silovanja, incesta, i kada je majčin život u opasnosti. Dodao je kako veruje da je pobačaj genocid.[29]

Istopolni brakovi[uredi | uredi izvor]

Bukele se protivi istopolnim brakovima i veruje da je brak moguć samo između muškarca i žene.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Biografía”. web.archive.org. 2015-04-02. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  2. ^ „Nayib Bukele's military stunt raises alarming memories in El Salvador”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2020-02-16. Pristupljeno 2020-12-28. 
  3. ^ April 29, Brendan O’Boyle |; 2020. „Behind Nayib Bukele's "Shocking" Turn”. Americas Quarterly (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  4. ^ Kitroeff, Natalie (2020-05-05). „Young Leader Vowed Change in El Salvador but Wields Same Heavy Hand”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-28. 
  5. ^ „Coronavirus Unmasks El Salvador’s Authoritarian-in-Waiting”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2020-05-15. Pristupljeno 2020-12-28. 
  6. ^ a b Alo!. „Čuvarima zatvora je poručio: Ako se pobune, pucajte na njih! (VIDEO)”. alo (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  7. ^ „Elecciones El Salvador 2012 - Concejos Municipales - LA LIBERTAD - NUEVO CUSCATLAN”. www.tse.gob.sv. Arhivirano iz originala 13. 08. 2017. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  8. ^ „Resultados de Concejos Municipales - TSE”. web.archive.org. 2015-04-02. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  9. ^ „President Tsai meets Mayor Nayib Bukele of San Salvador”. english.president.gov.tw (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  10. ^ a b v g Ahren, Raphael. „His dad was an imam, his wife has Jewish roots: Meet El Salvador’s new leader”. www.timesofisrael.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  11. ^ „"Salvadorans elect friend of Israel as their next president"”. www.israelhayom.com. Pristupljeno 2020-12-28. 
  12. ^ Feb 6; News, 2019 | (2019-02-06). „El Salvador's new President is a Palestinian and pro-Israel”. Christians United for Israel (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  13. ^ „Nayib Bukele, expulsado del FMLN por estas razones”. Noticias de El Salvador - La Prensa Gráfica | Informate con la verdad (na jeziku: španski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  14. ^ „Medardo González: “No podemos creer en alguien que está con nosotros sólo por interés electorero””. elfaro.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  15. ^ Goodfriend, Hilary (2017-11-20). „El Salvador’s New Savior”. Upside Down World (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  16. ^ „El futuro de Nuevas Ideas y situación de la Alcaldía - YouTube”. www.youtube.com. Pristupljeno 2020-12-28. 
  17. ^ Staff, Reuters (2018-12-13). „El Salvador populist holds lead weeks ahead of presidential vote”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  18. ^ Palumbo, Gene; Malkin, Elisabeth (2019-02-04). „Nayib Bukele, an Outsider Candidate, Claims Victory in El Salvador Election (Published 2019)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-28. 
  19. ^ „Outsider wins El Salvador presidency, breaking two-party system | CBC News”. CBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  20. ^ „María Luisa Hayem Brevé, nueva ministra de Economía, la octava mujer en el gabinete de Bukele”. Noticias de El Salvador - elsalvador.com (na jeziku: španski). 2019-06-02. Pristupljeno 2020-12-28. 
  21. ^ „Coup d'etat: El Salvador president accused of 'attempted coup'”. today.rtl.lu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  22. ^ „Heavily-armed police and soldiers enter El Salvador parliament”. BBC News (na jeziku: engleski). 2020-02-10. Pristupljeno 2020-12-28. 
  23. ^ „Gobierno mantiene oculto quién pagó los viajes de Osiris Luna”. Noticias de El Salvador - elsalvador.com (na jeziku: španski). 2020-01-30. Pristupljeno 2020-12-28. 
  24. ^ Robbins, Seth (2020-08-25). „Corruption Cries Mount Over Pandemic Spending in El Salvador”. InSight Crime (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  25. ^ „Criminalité. Salvador : le président Bukele aurait (aussi) négocié avec les gangs”. Courrier international (na jeziku: francuski). 2020-09-08. Pristupljeno 2020-12-28. 
  26. ^ Martinez, Marta Rodriguez (2019-02-01). „El Salvador: A 'millenial' mayor the favourite to win elections”. euronews (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28. 
  27. ^ a b „Polémica por imágenes de Bukele en oración dentro de una mezquita - Diario El Mundo”. web.archive.org. 2019-04-12. Arhivirano iz originala 12. 04. 2019. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  28. ^ „AP Interview: El Salvador’s leading candidate targets graft | The Fresno Bee”. web.archive.org. 2019-02-07. Arhivirano iz originala 07. 02. 2019. g. Pristupljeno 2020-12-28. 
  29. ^ a b „Residente Clashes with El Salvador’s Pro-Life, Anti-Gay Marriage President on IG Live”. Remezcla (na jeziku: engleski). 2020-03-26. Pristupljeno 2020-12-28. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Најиб_Букеле&oldid=27822446”