Пређи на садржај

Најиб Букеле

С Википедије, слободне енциклопедије
Најиб Букеле
Лични подаци
Датум рођења(1981-07-24)24. јул 1981. (43 год.)
Место рођењаСан Салвадор, Салвадор
ДржављанствоСалвадор
Занимањеполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка		ГАНА (од 2018)
Раније:
ДП (2018)
ФМЛН (2012-2017)
Председник Салвадора
Тренутна функција
Функцију обавља од 1. јуна 2019.
ПретходникСалвадор Санчез Серен
Градоначелник Сан Салвадора
1. мај 2015. — 30. април 2018.
ПретходникНорман Кихано
НаследникЕрнесто Мујшондт
Градоначелник Новог Кускатлана
1. мај 2012. — 30. април 2015.
ПретходникАлваро Родригез
НаследникМишел Сол
Потпис

Стандарта председника Салвадора

Најиб Армандо Букеле Ортез (шп. Nayib Armando Bukele Ortez; Сан Салвадор, 24. јул 1981) је салвадорски бизнисмен и политичар који тренутно врши функцију 46. председника Салвадора од 1. јуна 2019. На председничким изборима 2019. се кандидовао као кандидат Великог савеза за национално јединство (ГАНА) и постао је први председник још од Хозе Наполеона Дуарте (1984–1989) који није био изабран као члан две главне партије, Фарабундо Марти националног ослободилачког фронта (ФМЛН) и Националистичког републиканског савеза (АРЕНА). Оснивач је партије Нове идеје.

Претходно је изабран за градоначелника Новог Кускатлана, а такође је био и градоначелник Сан Салвадора од 1. маја 2016. Изабран је на ове две позиције као члан левичарског ФМЛН.[1]

Букеле је критикован због популизма и ауторитарног начина владања. Конкретно, био је критикован због слања војске у Законодавну скупштину како би подстакао усвајање закона и наводно свргнуо Законодавну скупштину Салвадора.[2] Ова акција, његово руковање ендемским насиљем у Салвадору и строг одговор на пандемију ковида-19, довели су до тога да су га поједини стручњаци описали као аутократу[3] или ауторитарног лидера.[4][5]

Младост

[уреди | уреди извор]

Букеле је рођен 24. јула 1981. године у Сан Салвадору. Син је Олге Ортез де Букеле и Арманда Букеле Катана. Букелеови деда и беба били су палестински хришћани из Јерусалима и Витлејема, док је његова баба са мајчине стране била католикиња, а деда са мајчине стране православац. Његов отац је прешао у ислам и постао имам.[6]

Букеле је започео своју прву компанију са 18 година. Лист Ел Фаро је писао о томе да је Најиб Букеле власник компаније "Јамаха Моторс Ел Салвадор", компаније која продаје и дистрибуира Јамаха производе у Салвадору. Такође је био директор и преседник ОБЕРМЕТ-а.[6]

Градоначелник Новог Кускатлана

[уреди | уреди извор]

Дана 11. марта 2012. године победио је на изборима за градоначелника Новог Кускатлана, у департману Ла Либертад, представљајући коалицију ФМЛН-а са 2754 гласова (49,72%) и ЦД-а са 108 гласова (1.95%), победивши владујућу АРЕНУ. Положио је заклетву 1. маја 2012. године.[7]

Градоначелник Сан Салвадора

[уреди | уреди извор]
Букеле са бившим потпредседиком Салвадора, Оскаром Ортизом и његовом женом.

На локалним изборима 2015. године, освојио је градоначелништво Сан Салвадора, главног града Салвадора, представљајући коалицију ФМЛН-а са ПСП-ом која је освојила 89.164 гласова (50,37%). Његов главни противкандидат, бизнисмен Едвин Замора (АРЕНА), освојио је 82.288 гласова (46,49%). Ова последња странка контролисала је град током претходних шест година. Букеле је на дужност ступио 1. маја 2015.[8] У фебруару 2017. Букеле је посетио град Тајпеј, главни град Републике Кине, и састао се са председницом Цај Јингвен.[9]

У фебруару 2018. присуствовао је 32. међународној конференцији градоначелника у Јерусалиму,[10] где је виђен како се моли код Зида плача,[11] и открио је да је деда његове супруге био сефардски Јевреј.[12]

Избацивање из ФМЛН-а

[уреди | уреди извор]

Дана 10. октобра 2017. Букеле је избачен из ФМЛН-а, а Етички суд ФМЛН-а га је оптужио за унутрашње поделе и клевету против странке. Букеле је оспорио ове акте из ФМЛН-а који су били неетични и корумпирани, осветљавајући већи део незаконитости коју је ФМЛН починио током година, укључујући дела бившег председника Фунеса.[13] Букеле није присуствовао рочишту које је за 7. октобар 2017. заказао Етички суд ФМЛН, тврдећи да су они били пристрасни у корист тужилаца.[14]

Председнички избори

[уреди | уреди извор]

После Букелеовог избацивања из ФМЛН-а, његове тежње ка 2019. кретале су се у смеру учешћа на председничким изборима као независног политичара који одбацује тренутни политички систем.[15] Покренуо је покрет Нове идеје са циљем да од њега направи политичку странку преко које би могао да се кандидује за кандидата за председника Салвадора.[16]

Након обелодањивања његових председничких тежњи, супротставили су му се владајућа странка ФМЛН на левој страни и АРЕНА на десној, тако што су му блокирали сваки покушај да оснује своју политичку странку и политички упропастили сваку странку коју је покушао искористити за његову кандидатуру, као што су то учинили са странком Демократских промена. АРЕНА и ФМЛН су се сада удружили (у и изван скупштине) да би оспорили све акције и предлоге које Букеле покушава да спроведе. Букеле се на крају придружио странци десног центра Велики савез за национално јединство (ГАНА) да поднесе своју председничку кандидатуру.[17]

3. фебруара 2019. Букеле је објавио да је са лакоћом победио на председничким изборима, а противкандидат Уго Мартинез из ФМЛН-а је признао. Освојио је 53% гласова, чиме је елиминисана потреба за други круг избора. Он је први кандидат за председника државе од краја Салвадорског грађанског рата који није представљао ниједну од две главне странке. У свом победничком говору изјавио је, „Данас смо окренули страницу о послератном периоду.“[18] Букеле је на дужност ступио 1. јуна 2019.[19] Букеле је именовао кабинет од шеснаест људи који се састојао од осам мушкараца и осам жена. Једна од последњих која је именована била је Мариа Луиса Ајем, која је била министарка економије, а они ће служити до 2024. године.[20]

Председништво

[уреди | уреди извор]
Букеле и Доналд Трамп 2019.

Суочен са парламентарним противљењем закону о повећању финансирања полиције и оружаних снага, Букеле је позвао своје присталице на окупљање, што је довело до оружаних снага које су окупирале Законодавну скупштину Салвадора.[21][22] Председништво је започео великом са добрим рејтингом, али од почетка његове владе постојале су јасне назнаке корупције

[23] које су тек постале све очигледније у очима грађана Салвадора и међународне заједнице.[24]

Истражни веб сајт Ел Фаро открио је у септембру 2020. године да је председник Букеле наводно тајно преговарао са најмоћнијом бандом у земљи, Маром Салватручом. У замену за флексибилније затворске услове за своје чланове и друга обећања, банда се наводно обавезала да ће смањити број убистава и подржати Букелеову политичку странку током избора.[25]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]
Букеле са својом супругом Габријелом Родригез 2014. године.

Иако је Букеле рођен у хришћанском домаћинству, његов отац је прешао на ислам касније у животу. Као син оца муслимана и мајке хришћанке, Букелеова верска уверења била су контроверзна тема на изборима 2019. године,[26] уз слику која приказује Букелеа како се моли у џамији у Мексико Ситију.[27] The Times of Israel објавио је слику од фебруара 2018. године Букеле-а „у дубоком погледу на Зиду плача у старом граду Јерусалима“[10].

Букеле је јавно изјавио да је његова породица римокатоличка и да док је његов отац и неколико других чланова породице прешло на ислам,[27] он себе сматра пре верником у Бога, а не религијом.[28] У интервјуу из 2015. рекао је „нисам особа која много верује у литургију религија. Међутим, верујем у Бога, у Исуса Христа. Верујем у његову реч, верујем у његову реч откривену у Светој Библији. И знам да Бог никога не одбија због њиховог порекла“. У Фејсбук објави 2019. Букеле је изјавио да „није религиозан“.[10]

Оженио се Габријелом Родригез, „психологињом и васпитачицом“, у децембру 2014. Букеле је 2018. године рекао градоначелнику Јерусалима Ниру Баркатu да Родригез има „јеврејско-сефардску крв“.[10]

Политички погледи

[уреди | уреди извор]

Побачај

[уреди | уреди извор]

У марту 2020. године, Букеле је изјавио како се противи побачају, чак и у случају силовања, инцеста, и када је мајчин живот у опасности. Додао је како верује да је побачај геноцид.[29]

Истополни бракови

[уреди | уреди извор]

Букеле се противи истополним браковима и верује да је брак могућ само између мушкарца и жене.[29]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Biografía”. web.archive.org. 2015-04-02. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 2020-12-28. 
  2. ^ „Nayib Bukele's military stunt raises alarming memories in El Salvador”. the Guardian (на језику: енглески). 2020-02-16. Приступљено 2020-12-28. 
  3. ^ April 29, Brendan O’Boyle |; 2020. „Behind Nayib Bukele's "Shocking" Turn”. Americas Quarterly (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  4. ^ Kitroeff, Natalie (2020-05-05). „Young Leader Vowed Change in El Salvador but Wields Same Heavy Hand”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-28. 
  5. ^ „Coronavirus Unmasks El Salvador’s Authoritarian-in-Waiting”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2020-05-15. Приступљено 2020-12-28. 
  6. ^ а б Alo!. „Čuvarima zatvora je poručio: Ako se pobune, pucajte na njih! (VIDEO)”. alo (на језику: српски). Приступљено 2020-12-28. 
  7. ^ „Elecciones El Salvador 2012 - Concejos Municipales - LA LIBERTAD - NUEVO CUSCATLAN”. www.tse.gob.sv. Архивирано из оригинала 13. 08. 2017. г. Приступљено 2020-12-28. 
  8. ^ „Resultados de Concejos Municipales - TSE”. web.archive.org. 2015-04-02. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 2020-12-28. 
  9. ^ „President Tsai meets Mayor Nayib Bukele of San Salvador”. english.president.gov.tw (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  10. ^ а б в г Ahren, Raphael. „His dad was an imam, his wife has Jewish roots: Meet El Salvador’s new leader”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  11. ^ „"Salvadorans elect friend of Israel as their next president"”. www.israelhayom.com. Приступљено 2020-12-28. 
  12. ^ Feb 6; News, 2019 | (2019-02-06). „El Salvador's new President is a Palestinian and pro-Israel”. Christians United for Israel (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  13. ^ „Nayib Bukele, expulsado del FMLN por estas razones”. Noticias de El Salvador - La Prensa Gráfica | Informate con la verdad (на језику: шпански). Приступљено 2020-12-28. 
  14. ^ „Medardo González: “No podemos creer en alguien que está con nosotros sólo por interés electorero””. elfaro.net (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  15. ^ Goodfriend, Hilary (2017-11-20). „El Salvador’s New Savior”. Upside Down World (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  16. ^ „El futuro de Nuevas Ideas y situación de la Alcaldía - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2020-12-28. 
  17. ^ Staff, Reuters (2018-12-13). „El Salvador populist holds lead weeks ahead of presidential vote”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 02. 2020. г. Приступљено 2020-12-28. 
  18. ^ Palumbo, Gene; Malkin, Elisabeth (2019-02-04). „Nayib Bukele, an Outsider Candidate, Claims Victory in El Salvador Election (Published 2019)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-28. 
  19. ^ „Outsider wins El Salvador presidency, breaking two-party system | CBC News”. CBC (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  20. ^ „María Luisa Hayem Brevé, nueva ministra de Economía, la octava mujer en el gabinete de Bukele”. Noticias de El Salvador - elsalvador.com (на језику: шпански). 2019-06-02. Приступљено 2020-12-28. 
  21. ^ „Coup d'etat: El Salvador president accused of 'attempted coup'”. today.rtl.lu (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  22. ^ „Heavily-armed police and soldiers enter El Salvador parliament”. BBC News (на језику: енглески). 2020-02-10. Приступљено 2020-12-28. 
  23. ^ „Gobierno mantiene oculto quién pagó los viajes de Osiris Luna”. Noticias de El Salvador - elsalvador.com (на језику: шпански). 2020-01-30. Приступљено 2020-12-28. 
  24. ^ Robbins, Seth (2020-08-25). „Corruption Cries Mount Over Pandemic Spending in El Salvador”. InSight Crime (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  25. ^ „Criminalité. Salvador : le président Bukele aurait (aussi) négocié avec les gangs”. Courrier international (на језику: француски). 2020-09-08. Приступљено 2020-12-28. 
  26. ^ Martinez, Marta Rodriguez (2019-02-01). „El Salvador: A 'millenial' mayor the favourite to win elections”. euronews (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-28. 
  27. ^ а б „Polémica por imágenes de Bukele en oración dentro de una mezquita - Diario El Mundo”. web.archive.org. 2019-04-12. Архивирано из оригинала 12. 04. 2019. г. Приступљено 2020-12-28. 
  28. ^ „AP Interview: El Salvador’s leading candidate targets graft | The Fresno Bee”. web.archive.org. 2019-02-07. Архивирано из оригинала 07. 02. 2019. г. Приступљено 2020-12-28. 
  29. ^ а б „Residente Clashes with El Salvador’s Pro-Life, Anti-Gay Marriage President on IG Live”. Remezcla (на језику: енглески). 2020-03-26. Приступљено 2020-12-28. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Најиб_Букеле&oldid=28709414”