Pređi na sadržaj

Neurotoksično trovanje školjkama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Neurotoksično trovanje školjkama
Crvena plima izazvana dinoflagelatima. Slika snimljena na obali San Dijega u Kaliforniji.
Specijalnostiurgentna medicina
Simptomigastroenteritis, parestezije lica, trupa i udova, mijalgija, ataksija, vrtoglavica, smenjivanje osećaja toplog i hladnog.
Lečenjesimptomatski, respiratorna podrška

Neurotoksično trovanje školjkama (akronim NSP od eng. Neurotoxic shellfish poisoning) ili brevetoksično trovanje školjkama (akronim BSP od eng. Brevetoxic shellfish poisoning ) jedno je od trovanja uzrokovano ishranom morskim plodovima. Trovanje nastaje nakon konzumirfanja školjki kontaminiranih brevetoksinima koje proizvodi dinoflagelat K. brevis. Ovo tovanje je pretežno bolest zapadne hemisfere (jugoistočne obale Sjedinjenih Američkih Država, Meksičkog zaliva i Kariba), mada postoje izveštaji i o pojavi bolesti na obalama Novog Zelanda.

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Školjke su grupa morskih beskičmenjaka, koji su u gastronomiji, kao grupa morskih životinja, svrstane u jestive beskičmenjake. Istorijska pozadina, koja se odnosi na sakupljanje, kao i na konzumaciju školjki, datira još iz antičkih vremena, jer se smatra da su ovi običaji nastali početkom paleolitske ere, koja obuhvata period od pre oko 40.000 godina. Vremenom je napravljen niz studija kako bi se utvrdili aspekti koji potvrđuju postojanje različitih vrsta školjki i njihovih svojstava.[1] Konzumiranje školjaka koje su sirove ili čak polusirove predstavlja rizik za potrošača, jer ove životinje žive u (vodi), koja može biti kontaminirana, a takođe neke imaju biotoksine, koji nastaju akumulacijom toksičnih algi.[1]

Brevetoksini (BT) koje proizvodi dinoflagelat Karenia brevis „crvena plima na Floridi” su polietarska jedinjenja koja su odgovorna za ogromnu smrtnost riba i morskih sisara, za sada na prostoru;

  • duž obala Meksičkog zaliva,[2]
  • obale Meksičkog zaliva,
  • obala Kariba,
  • obala Novog Zelanda.[3]

Etiopatogeneza

[uredi | uredi izvor]
Karenia brevis, primarni dinoflagelatni organizam odgovoran za proizvodnju brevetoksina.

Kod ljudi brevetoksini su uzročnici neurotoksičnog trovanja školjkama i simptoma sličnih astmi, zbog izlaganja aerosolima koji nastaju pod utivcajem vetra i talasa koj se razbijaju u blizini plaže.[4] Iritantni aerosoli mogu izazvati i teže oblike respiratornog distresa.

Neurotoksično trovanje školjkama izazivaju brevetoksini, koje proizvode dinoflagelati (mikroalge) koje unose školjke (npr ostrige, dagnje i druge školjke) u kojima se koncentrišu toksini (otrovi) koje kasnije konzumiraju grabežljivci, uključujući i ljude.

Crvene plime koj se sporadično javljaju u Meksičkom zalivu i na obali Floride,[5] mogu biti prenete i na sever u Golfskoj struji, i povremeno utiču na obalu susednih država. Cvetanje dinoflagelata se uočava kao crvena boja morske vode, a u toj vodi se organizmi mogu otkriti mikroskopski. Crvene plime obično izazivaju veliki pomor ribe, čiji leševi isplivaju na obalu.[6]

Lokalne vlasti tada rutinski zabranjuju berbu školjaka za industriju i lične potrebe.


Ovaj sindrom je sličan trovanju ciguaterom, ali bez paralitičke komponente, i može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Osnovna šema funkcije natrijumovih kanala. Brevetoksini se vezuju za voltažni natrijumski kanal i indukuju priliv natrijum jona posredovan kanalima. Ovo dovodi do neuroekscitacije, depolarizacije membrane i spontanog pucanja nerava.

Kao i mnogi morski toksini, brevetoksini su bez ukusa, mirisa i toplotno stabilni. Oni su slični ciguatoksinima po tome što su otvarači natrijumovih kanala koji izazivaju neuroekscitatorne efekte.

Na osnovu svojih molekularnih struktura formiranih od 10–11 transfuzionisanih prstenova, BT ima 2 skeletne kičme: A i B-tip i niz supstituenata bočnog lanca na prstenovima distalno od laktona.[2] Oni se vezuju za ćeliju i aktiviraju voltaž-zavisne natrijumove kanale u ćelijskoj membrani izazivajući depolarizaciju membrana neuronskih i mišićnih ćelija.[3]

Iako se brevetoksini mogu akumulirati u mišićima i iznutricama riba, ne postoje dokumentovani slučajevi neurotoksično trovanje školjkama nakon konzumiranja riba kod ljudi, tako da se NSP i CFP mogu međusobno razlikovati sa kompletnom istorijom konzumiranja morskih plodova.[7]

Bolest koja se javlja kod neurotoksičnog trovanje školjkama je je blaža forma od od one kod paralitičkog trovanja školjkama.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Početak simptoma kreće se od 15 minuta do 18 sati nakon uzimanja, a trajanje toksičnosti kreće se od 1-72 časa (obično < 24 časa). Simptomi koji se manifestuju uključuju:[8]

  • gastroenteritis;
  • rektalno žarenje;
  • parestezije lica, trupa i udova;
  • mijalgije;
  • ataksiju;
  • vrtoglavica;
  • smenjivanje osećaja toplog i hladnog.
  • druge manje uobičajene karakteristike (tremor, disfagiju, bradikardiju, smanjene reflekse i midrijazu)

Respiratorni efekti povezani sa aerosolizovanom crvenom plimom uključuju kijanje, iritaciju grla, peckanje i svrab; u slučaju trovanja astmatičara primećeno je značajno povećanje simptoma astme.[9]

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Izgleda da su simptomi trovanja posledica dva brevetoksina koje proizvodi G. breve a koji se vezuju za nervne ćelije.[5] Ovi toksini se mogu hemijski analizirati, ali to se ne radi rutinski.

Identifikacija opasnog stanja se lako vrši posmatranjem kretanja crvene plime, uključujući karakteristični pomor riba, i samih organizama u vodi.

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Lečenje je simptomatsko, ili uglavnom podržavajuće im zasniva se na praćenjui upravljanju simptomima. Intravenske tečnosti i posmatranje respiratorne funkcije su glavni oslonac lečenja zajedno sa kontrolom bola.

Aktivni ugalj se može dati preko ustiju, ako se pacijent javi u roku od četiri sata od konzumiranja otrova radi dekontaminacije gastrointestinalnog trakta.

Trenutno ne postoji specifičan antidot za brevetoksine, ali može poslužiti manitol (primarni tretman za ciguatoksin, toksin koji proizvodi dinoflagelate koji se nalazi u nekim vrstama riba) ili brevital (prirodni antagonist brevetoksina) koji proizvodi K. brevis.[10]

Kako se politika javnog zdravlja razlikuje od države do države, i preduzete mere se za sprečavanje izbijanja trovanja školjkama se razlikuju. Ministarstvo zdravlja Floride dodalo je NTŠ na svoju listu bolesti koje se moraju prijaviti. Pored toga, od sredine 1970-ih, Odeljenje za zaštitu životne sredine Floride sprovodi praćenje nivoa dinoflagelata i ograničava berbu školjki iz obližnjih ležišta školjki kada su nivoi opasno povišeni. Ležišta za školjke se zatim otvaraju nakon dve nedelje uz potvrdu bezbednosti biološkim testiranjem na mišu (koje uključuje injekciju ekstrakta školjki sa naknadnim posmatranjem smrti miša).[10][11]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Plodovi mora: istorija, karakteristike, svojstva, vitamini i još mnogo toga”. HablemosDePeces (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 10. 10. 2022. g. Pristupljeno 2022-10-10. 
  2. ^ a b Cassell R. T., Chen W., Thomas S., Liu L., Rein K. S. (2015). Brevetoxin, the dinoflagellate neurotoxin, localizes to thylakoid membranes and interacts with the light-harvesting complex II (LHCII) of photosystem II. Chembiochem 16 1060–1067. . doi:10.1002/cbic.201402669.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ a b EFSA (2010a). Scientific Opinion on Marine Biotoxins in Shellfish – Emerging toxins: Brevetoxin Group. EFSA J. 1677 1–29.
  4. ^ Clark RF, Williams SR, Nordt SP, Manoguerra AS (1999). „A review of selected seafood poisonings”. Undersea Hyperb Med. 26 (3): 175—84. 
  5. ^ a b Baden, D.G., T.J. Mende, M.A. Poli, and R.E. Block. 1984. Toxins from Florida's red tide dinoflagellate Ptychodiscus brevis. Pp. 359-367 in E.P. Ragelis, editor. , ed. Seafood Toxins. American Chemical Society, Washington, D.C.
  6. ^ Sun P., Leeson C., Zhi X., Leng F., Pierce R. H., Henry M. S., et al. (2016). Characterization of an epoxide hydrolase from the Florida red tile dinoflagellate, Karenia brevis. Phytochemistry 122 11–21. . doi:10.1016/j.phytochem.2015.11.002.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ Friedman MA, Fernandez M, Backer LC, et al. An Updated Review of Ciguatera Fish Poisoning: Clinical, Epidemiological, Environmental, and Public Health Management. Mar Drugs. 2017 Mar 14. 15 (3):[Medline].
  8. ^ Watkins, Sharon M. (2008). „Neurotoxic Shellfish Poisoning”. Marine Drugs. 6 (3): 430—455. PMID 19005578. doi:10.3390/md20080021 Slobodan pristup. 
  9. ^ Fleming L. E., Kirkpatrick B., Backer L. C., Bean J. A., Wanner A., Reich A.; et al. (2007). „(2007). Aerosolized red-tide toxins (brevetoxins) and asthma. Chest 131 187–194”. Chest. 131 (1): 187—194. PMC 2683400 Slobodan pristup. PMID 17218574. doi:10.1378/chest.06-1830. 
  10. ^ a b Watkins, Sharon M. (2008). „Neurotoxic Shellfish Poisoning”. Marine Drugs. 6 (3): 430—455. PMC 2579735 Slobodan pristup. PMID 19005578. doi:10.3390/md20080021 Slobodan pristup. 
  11. ^ „Neurotoxic Shellfish Poisoning”. www.whoi.edu. Pristupljeno 2022-10-10. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Chan TY (jun 2015). „Ciguatera fish poisoning in East Asia and Southeast Asia”. Mar Drugs. 13 (6): 3466—78. .
  • Friedman MA, Fleming LE, Fernandez M; et al. (2008). „Ciguatera fish poisoning: treatment, prevention and management”. Mar Drugs. 6: 456—79. .
  • Hungerford JM (avgust 2010). „Scombroid poisoning: a review”. Toxicon. 56 (2): 231—43. .
  • Isbister GK, Kiernan MC (april 2005). „Neurotoxic marine poisoning”. Lancet Neurol. 4 (4): 219—28. .
  • Palafox NA, Buenoconsejo-Lum LE (maj 2001). „Ciguatera fish poisoning: review of clinical manifestations”. J Toxicol Toxin Rev. 20 (2): 141—60. .
  • Schnorf H, Taurarii M, Cundy T (mart 2002). „Ciguatera fish poisoning: a double-blind randomized trial of mannitol therapy”. Neurology. 58 (6): 873—80. .
  • Sobel J, Painter J (novembar 2005). „Illnesses caused by marine toxins”. Clinical Infectious Diseases. 41 (9): 1290—6. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неуротоксично_тровање_шкољкама&oldid=28375250”