Pređi na sadržaj

Nikolaj Noskov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikolaj Noskov
Nikolaj Noskov, 2009
Lični podaci
Puno imeNikolaj Ivanovič Noskov
Datum rođenja(1956-01-12)12. januar 1956.(68 god.)
Mesto rođenjaGžat, Sovjetski Savez
Državljanstvorusko
Muzički rad
Aktivni period1981—danas
Žanrpop, rok, pop-folk, progresivni rok, psihodelični rok, soul, R&B
Instrumentipevač, gitara, klavir, bubanj, truba
Ostalo
Veb-sajtnnoskov.ru

Nikolaj Ivanovič Noskov (rus. Никола́й Ива́нович Носко́в; Gžat, 12. januar 1956) ruski je muzičar, pjevač i kompozitor. Petostruki je dobitnik nagrade „Zlatni gramofon“, Zaslužni umetnik Ruske Federacije.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Noskov je rođen 12. januara 1956. godine u gradu Smolensk regiona Gžat (sada Gagarin) u porodici radničke klase. Njegov otac Ivan Noskov je romskog porekla, radi u fabrici. Njegova majka, Ekatarina Konstantinovna Noskov je radila kao mlekarica, i na gradilištu. Pored Nikole, porodica je imala još četvoro dece.

Kada je Nikola imao 8 godina, porodica se preselila u grad Čerepovec. Od detinjstva učestvuje u amaterskim opsezima. Sa 14 godina, osvojio je prvu nagradu kao najbolji pevač u konkurenciji Severo-Zapadnog regiona.

Formalno muzičko obrazovanje nema. Samouko je naučio da svira klavir, gitaru i bubnjeve, a dok je služio vojsku svirao je trubu.[2] Kao pevač u školskoj grupi izvodio je hitove Bitlsa, Kridensa i drugih rok bendova tada popularnih među Ruskom omladinom. Posteri grupa Led Cepelin i Pink Flojd našli su mesto pored portreta operskog pevača Šaljapina koji je visio iznad Nikolajevog kreveta. Tada je još slabo govorio engleski jezik, samo je transkribovao tekstove sa ploča, i to na ćirilicu. No nije mnogo vremena prošlo da mu pažnju istinski privuče jezik rokenrola.[3][4][5]

Muzički nastupi u Minsku.

Noskov je učestvovao u zajedničkim projektima sa velikim brojem domaćih i stranih kompozitora i muzičara, uključujući Alekander Zatsepina i Eduard Artemijeva.

Od 1981. godine Noskov je pevač i gitarista hard-rok ansambla Moskva, koji 1982. godine u produkciji progresivnog kompozitora Davida Tukhmanova izdaje album NLO pri izdavačkoj kući Melodiя. Međutim Moskva je bila kratkog veka, pod pritiskom vlasti i medija, on je raskrinkan – zvuk benda bio je prežestok za tadašnju Sovjetsku publiku. U proleće 1984. Nikolaj Noskov je glavni solista ansambla Poющie serdca pod vođstvom Viktor Vekštejna. Godine 1985., nastupa na audiciji za mesto pevača u formirajućoj hevi metal grupi Arija. Nakon toga nastupao je sa nekoliko pesama za film Ostrvo izgubljenih brodova i „Ona je s metlom, on je u crnom šeširu” 1987. godine.

Godina 1987. je presudna u njegovoj karijeri. Nakon osam godina pjevanja u raznim moskovskim restoranima i klubovima, Noskovu je u život ušao sastav «Gorki Park», čiji je osnivač bio Stas Namin. Noskova je sa grupom povezao zajednički interes za zapadnjačku rok scenu. Nakon festivala na kojem su nastupali kao predgrupa sastavu Skorpions, Gorki Park je potpisao ugovor sa diskografskom kućom Poligram (Polygram Records) i grupa je snimila svoj prvi istoimeni album, pod nadzorom producenta Brusa Ferbairna (Bruce Fairbairn). Gorki Park je albumom pokušao osvojiti američku publiku, ne odričući se svojih ruskih korena ali istovremeno svirajući hard rok i hevi metal, što se pokazalo uspešnim. Numera "Bang" koju je napisao i komponovao Noskov, zajedno sa celim albumom uspela se na visoke pozicije muzičkih lestvica na radiju i MTV-ju, album je u Danskoj dostigao čak i zlatan tiraž. Gorki Park i Noskov uskoro su krenuli na premijernu turneju po Sjedinjenim Američkim Državama.

Međutim, zbog finansijskih i porodičnih razloga, ali i prenapregnutih glasnih žica Noskov je napustio bend 1990. godine.[6] Ulogu pevača i basiste u sastavu preuzeo je Aleksandar Minkov.

Nakon što je napustio Gorki Park, 1994. godine je započeo samostalnu solo karijeru. Najpoznatiji hitovi Nikolaja Noskova su: Daй mne šans, Sneg, Эto zdorovo, Paranoйя, Я tebя lюblю, Я ne modnый, A na menьšee я ne soglasen.[7]

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Nikolaj su se venčali devojkom Marina. On ima ćerku Katerina (rođen 1991). Ima unuka Miroslava (rođen 2015)[8]

Diskografija

[uredi | uredi izvor]

Albumi

[uredi | uredi izvor]
Godina Album
1998. Blažь[9]
1999. Paranoйя
2000. Dыšu tišinoй[10]
2006. Po poяs v nebe
2011. Ono togo stoit[11]
2012. Bez nazvaniя
2019. Živoй

Drugi albumi

[uredi | uredi izvor]
Godina Album
1982. N. L. O (kao grupa Moskva)
1988. K teologii (kao grupa Gran-Pri)
1989. Gorky Park (kao grupa Gorki Park)
1994. Mother Russia (kao grupa Nikolaj)
2001. Lučšie pesni v soprovoždenii simfoničeskogo orkestra
2002. Lučšie pesni
2003. Okean lюbvi
2008. Lučšie pesni
2008. Dыšu tišinoй
2016. The Best

Spotovi

[uredi | uredi izvor]
Spot Godina Režiser
Я не модный 1996
Дай мне шанс 1997 Juri Noskov
На Руси 1997
Я тебя люблю 1998 Juri Noskov
Романс 1998 A. Petrosjan
Паранойя 1999 Oleg Pogodin
Снег 1999 Oleg Pogodin
Это здорово 2000 Pavel Vladimirski
Дельтаплан 2001 Oleg Gusev
Спасибо 2003 Terri
На меньшее я не согласен 2005 Galina Šveikovskaja
Павшим друзьям 2009
Мёд 2012 Robert Brelohs
Оно того стоит 2014 Zaur Zaseev
Седые дети 2017

Reference

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]