Nikolaj Noskov
Nikolaj Noskov | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Nikolaj Ivanovič Noskov |
Datum rođenja | 12. januar 1956. |
Mesto rođenja | Gžat, Sovjetski Savez |
Državljanstvo | rusko |
Muzički rad | |
Aktivni period | 1981—danas |
Žanr | pop, rok, pop-folk, progresivni rok, psihodelični rok, soul, R&B |
Instrumenti | pevač, gitara, klavir, bubanj, truba |
Ostalo | |
Veb-sajt | nnoskov.ru |
Nikolaj Ivanovič Noskov (rus. Никола́й Ива́нович Носко́в; Gžat, 12. januar 1956) ruski je muzičar, pjevač i kompozitor. Petostruki je dobitnik nagrade „Zlatni gramofon“, Zaslužni umetnik Ruske Federacije.[1]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Noskov je rođen 12. januara 1956. godine u gradu Smolensk regiona Gžat (sada Gagarin) u porodici radničke klase. Njegov otac Ivan Noskov je romskog porekla, radi u fabrici. Njegova majka, Ekatarina Konstantinovna Noskov je radila kao mlekarica, i na gradilištu. Pored Nikole, porodica je imala još četvoro dece.
Kada je Nikola imao 8 godina, porodica se preselila u grad Čerepovec. Od detinjstva učestvuje u amaterskim opsezima. Sa 14 godina, osvojio je prvu nagradu kao najbolji pevač u konkurenciji Severo-Zapadnog regiona.
Formalno muzičko obrazovanje nema. Samouko je naučio da svira klavir, gitaru i bubnjeve, a dok je služio vojsku svirao je trubu.[2] Kao pevač u školskoj grupi izvodio je hitove Bitlsa, Kridensa i drugih rok bendova tada popularnih među Ruskom omladinom. Posteri grupa Led Cepelin i Pink Flojd našli su mesto pored portreta operskog pevača Šaljapina koji je visio iznad Nikolajevog kreveta. Tada je još slabo govorio engleski jezik, samo je transkribovao tekstove sa ploča, i to na ćirilicu. No nije mnogo vremena prošlo da mu pažnju istinski privuče jezik rokenrola.[3][4][5]
Noskov je učestvovao u zajedničkim projektima sa velikim brojem domaćih i stranih kompozitora i muzičara, uključujući Alekander Zatsepina i Eduard Artemijeva.
Od 1981. godine Noskov je pevač i gitarista hard-rok ansambla Moskva, koji 1982. godine u produkciji progresivnog kompozitora Davida Tukhmanova izdaje album NLO pri izdavačkoj kući Melodiя. Međutim Moskva je bila kratkog veka, pod pritiskom vlasti i medija, on je raskrinkan – zvuk benda bio je prežestok za tadašnju Sovjetsku publiku. U proleće 1984. Nikolaj Noskov je glavni solista ansambla Poющie serdca pod vođstvom Viktor Vekštejna. Godine 1985., nastupa na audiciji za mesto pevača u formirajućoj hevi metal grupi Arija. Nakon toga nastupao je sa nekoliko pesama za film Ostrvo izgubljenih brodova i „Ona je s metlom, on je u crnom šeširu” 1987. godine.
Godina 1987. je presudna u njegovoj karijeri. Nakon osam godina pjevanja u raznim moskovskim restoranima i klubovima, Noskovu je u život ušao sastav «Gorki Park», čiji je osnivač bio Stas Namin. Noskova je sa grupom povezao zajednički interes za zapadnjačku rok scenu. Nakon festivala na kojem su nastupali kao predgrupa sastavu Skorpions, Gorki Park je potpisao ugovor sa diskografskom kućom Poligram (Polygram Records) i grupa je snimila svoj prvi istoimeni album, pod nadzorom producenta Brusa Ferbairna (Bruce Fairbairn). Gorki Park je albumom pokušao osvojiti američku publiku, ne odričući se svojih ruskih korena ali istovremeno svirajući hard rok i hevi metal, što se pokazalo uspešnim. Numera "Bang" koju je napisao i komponovao Noskov, zajedno sa celim albumom uspela se na visoke pozicije muzičkih lestvica na radiju i MTV-ju, album je u Danskoj dostigao čak i zlatan tiraž. Gorki Park i Noskov uskoro su krenuli na premijernu turneju po Sjedinjenim Američkim Državama.
Međutim, zbog finansijskih i porodičnih razloga, ali i prenapregnutih glasnih žica Noskov je napustio bend 1990. godine.[6] Ulogu pevača i basiste u sastavu preuzeo je Aleksandar Minkov.
Nakon što je napustio Gorki Park, 1994. godine je započeo samostalnu solo karijeru. Najpoznatiji hitovi Nikolaja Noskova su: Daй mne šans, Sneg, Эto zdorovo, Paranoйя, Я tebя lюblю, Я ne modnый, A na menьšee я ne soglasen.[7]
Privatni život
[uredi | uredi izvor]Nikolaj su se venčali devojkom Marina. On ima ćerku Katerina (rođen 1991). Ima unuka Miroslava (rođen 2015)[8]
Diskografija
[uredi | uredi izvor]Albumi
[uredi | uredi izvor]Godina | Album |
1998. | Blažь[9] |
1999. | Paranoйя |
2000. | Dыšu tišinoй[10] |
2006. | Po poяs v nebe |
2011. | Ono togo stoit[11] |
2012. | Bez nazvaniя |
2019. | Živoй |
Drugi albumi
[uredi | uredi izvor]Godina | Album |
1982. | N. L. O (kao grupa Moskva) |
1988. | K teologii (kao grupa Gran-Pri) |
1989. | Gorky Park (kao grupa Gorki Park) |
1994. | Mother Russia (kao grupa Nikolaj) |
2001. | Lučšie pesni v soprovoždenii simfoničeskogo orkestra |
2002. | Lučšie pesni |
2003. | Okean lюbvi |
2008. | Lučšie pesni |
2008. | Dыšu tišinoй |
2016. | The Best |
Spotovi
[uredi | uredi izvor]Spot | Godina | Režiser |
---|---|---|
Я не модный | 1996 | — |
Дай мне шанс | 1997 | Juri Noskov |
На Руси | 1997 | — |
Я тебя люблю | 1998 | Juri Noskov |
Романс | 1998 | A. Petrosjan |
Паранойя | 1999 | Oleg Pogodin |
Снег | 1999 | Oleg Pogodin |
Это здорово | 2000 | Pavel Vladimirski |
Дельтаплан | 2001 | Oleg Gusev |
Спасибо | 2003 | Terri |
На меньшее я не согласен | 2005 | Galina Šveikovskaja |
Павшим друзьям | 2009 | — |
Мёд | 2012 | Robert Brelohs |
Оно того стоит | 2014 | Zaur Zaseev |
Седые дети | 2017 | — |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 16.07.2018 № 431 "O nagraždenii gosudarstvennыmi nagradami Rossiйskoй Federacii"”. Arhivirano iz originala 19. 07. 2018. g. Pristupljeno 23. 07. 2018.
- ^ NOSKOV Nikolaй Ivanovič, foto, biografiя
- ^ Nikolaй Ivanovič Noskov
- ^ „Biography item 1”. Arhivirano iz originala 02. 01. 2018. g. Pristupljeno 07. 09. 2016.
- ^ NOSKOV Nikolaй Ivanovič
- ^ Biografija, broj 4 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. avgust 2016) Pristupljeno 20. rujna 2008.
- ^ „Tvorčestvo”. Arhivirano iz originala 29. 08. 2016. g. Pristupljeno 24. 08. 2016.
- ^ Nikolaй Noskov stal deduškoй
- ^ Nikolaй Noskov – Blažь
- ^ Nikolaй Noskov – Dыšu Tišinoй
- ^ Nikolaй Noskov: Novый alьbom zvučit žёstče i agressivnee
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]