Гагарин (Смоленска област)
Гагарин Гагарин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Смоленска област |
Рејон | Гагарински рејон |
Основан | први помен 1705. |
Статус града | 1775. |
Стара имена | Гжат (до 1968) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 30.230 |
— густина | 2.090,59 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 33′ С; 35° 00′ И / 55.55° С; 35.00° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 194 m |
Површина | 14,46 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 216500 |
Позивни број | +7 48135 |
Регистарска ознака | 67 |
ОКАТО код | 66 208 501 |
ОКТМО код | 66 608 101 001 |
Веб-сајт | |
gagarinadmin.ru |
Гагарин (рус. Гагарин) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Гагаринског рејона на крајњем североистоку Смоленске области.
Према процени националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 30.230 становника што је око 65% целокупне популације припадајућег му рејона.
Град је до 1968. носио име Гжат, а садашње име добио је у част великог совјетског космонаута Јурија Гагарина који је рођен управо у овом граду (пореклом из оближњег села Клушино).
Географија
[уреди | уреди извор]Гагарин је смештен у централном делу истоименог рејона, на крајњем североистоку Смоленске области. Лежи на обалама реке Гжат (притока Вазузе и део слива реке Волге) која протиче кроз сами центар града. Налази се на око 180 километара југозападно од главног града земље Москве и на око 240 километара североисточно од административног центра области, града Смоленска.
Историја
[уреди | уреди извор]Насељено место под именом Гжатск у писаним изворима први пут се помиње 1705. године, а име потиче од истоимене реке на чијим обалама се насеље развило. Одлуком императора Петра Великог из 1719. цело насеље је преображено у речну трговачку луку под именом Гжатскаја пристањ (рус. Гжатская пристань), а од средине XVIII века и као Гжатска слобода (Гжатская слобода). Насеље је одлуком Катарине Велике из 1776. добило службени статус окружног града и добило је властити грб.
Град је носио име Гжатск све до 1968. када је преимован на садашњи назив у част совјетског космонаута Јурија Гагарина који се ту родио 1934. године, а погинуо управо 1968. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 31.721 становника, док је према проценама за 2014. град имао 30.230 становника.[1]
1897. | 1959. | 1970. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|
6.300 | 9.900 | 15.715 | 28.867[2] | 28.789[3] | 31.721[4] | 30.230 |
Знаменити
[уреди | уреди извор]- Николаj Носков – ручки музичар
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Град Гагарин има потписане уговоре о пријатељству и сарадњи са следећим градовима:
- Ратинген, Немачка (од 1998)
- Можајск, Русија (од 2001)
- Барисав, Белорусија
- Крупки, Белорусија
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.