Духовшчина
| Духовшчина Духовщина | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Смоленска област |
| Рејон | Духовшчински рејон |
| Основан | први помен 1675. |
| Статус града | 1777. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 4.117 |
| — густина | 374,27 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 12′ 00″ С; 32° 25′ 00″ И / 55.2° С; 32.416667° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 220 m |
| Површина | 11 km2 |
.svg)  Духовшчина Духовшчина на карти Русије | |
 Духовшчина Духовшчина на карти Смоленске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 215100 |
| Позивни број | +7 48166 |
| Регистарска ознака | 67 |
| ОКАТО код | 66 216 501 |
| ОКТМО код | 66 616 101 001 |
_(1780).png)
Духовшчина (рус. Духовщина) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Духовшчинског рејона смештеног у северном делу Смоленске области.
Према процени националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 4.117 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град је смештен на обалама реке Востице (део басена реке Дњепар) на око 57 км североисточно од административног центра области, града Смоленска. Налази се у југоисточном делу истоименог рејона, на подручју Духовшчинског побрђа.
Историја
[уреди | уреди извор]Према легенди, на месту данашњег градског храма посвећеног Светом Духу (обновљеног 1995) постојао је током XIII—XIV века женски православни манастир посвећен истом празнику (не постоје званични подаци о његовом постојању). У околини манастира се током XV или почетком XVI века развило сеоско насеље познато као Духовскаја слобода. Насеље је касније постало сеоским центром, и из тог периода и потичу први писани подаци о њему (из 1675).
Године 1777. село Духовшина је административно преуређено у град и окружни центар. Садашњи статус града рејонске субординације носи од 1926. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 4.371 становника, док је према проценама за 2014. град имао 4.117 становника.[1]
| 1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | --- | 5.747[2] | 4.683[3] | 4.371[4] | 4.117 |
Познати становници
[уреди | уреди извор]- У селу Чижево, на око 18 км од Духовшине родио се руски војсковођа, државник, гроф и књаз Григориј Потемкин (1739—1791), према неким изворима морганатски супруг Катарине Велике.
- Петар Козлов (1863—1935) — руски географ и археолог, истраживач Монголије, Тибета и Синкјанга.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градски окрузи |  | |
|---|---|---|
| Градови (13+2) | ||
| Варошице (10+2) | Вадино • Верхњедњепровски • Голинки • Кардимово • Красни • Монастиршчина • Озјорни • Пржеваљскоје • Стодолишче • Хиславичи • Холм Жирковски • Шумјачи | |
| Сеоски рејонски центри (5) | ||
