Сафоново
Сафоново Сафоново | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Смоленска област |
Рејон | Сафоновски рејон |
Основан | први помен 1859. |
Статус града | 1952. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 43.845 |
— густина | 1.482,25 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 06′ С; 33° 15′ И / 55.1° С; 33.25° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 213 m |
Површина | 29,58 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 21550X |
Позивни број | +7 48142 |
Регистарска ознака | 67 |
ОКАТО код | 662 415 016 |
ОКТМО код | 66 641 101 001 |
Веб-сајт | |
admin-safonovo.ru |
Сафоново (рус. Сафоново) град је у европском делу Руске Федерације и административни центар Сафоновског рејона смештеног у централном делу Смоленске области.
Према процени националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 43.845 становника и пети је по величини град Смоленшчине, после Смоленска, Вјазме, Рославља и Јарцева.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Сафоново налази се на деоници међународне железничке пруге Москва—Брест (БЛР) на око 100 километара источно од административног центра области, града Смоленска, и на око 300 км западно од главног града земље Москве. Кроз град протиче река Вопец, која припада басену реке Дњепар.
Кроз град такође пролази и међународни аутопут М1 Беларус.
Историја
[уреди | уреди извор]Одлучујући моменат у настанку садашњег града, и уопштено у развоју целог рејона била је градња Московско-Брестске железнице која је службено отворена 1870. године. На сафоновској земљи убрзо је никла важна железничка станица која је добила име по оближњем граду Дорогобужу, а из које ће се развити садашњи град Сафоново. Пре тога се у писаним изворима из 1859. помиње село под именом Сафоново које се налазило десетак километара од станице.
Године 1929. основан је Сафоновски рејон, а његово администратвно седиште постаје урбано насеље које се развило уз железничку станицу Дорогобуж. Насеље службено добија садашње име 1938. године, заједно са административним статусом радничке варошице.
До великог привредног напретка рејона, и његовог потпуног преображаја долази крајем 1940-их година након отварања копова за експлоатацију лигнита (укупно 28 копова). Отварање рудника првенствено се позитивно одразило на развој самог насеља Сафоново које већ 1952. добија административни статус града обласне субординације. Крајем 1950-их залихе угља су у великој мери истрошене и већина рудника је затворена, а уместо њих у граду почињу да се оснивају индустријски погони који постају носиоцима привредног развоја целог рејона.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 46.116 становника, док је према проценама за 2014. град имао 43.845 становника.[1]
1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|
31.709 | 45.949 | 52.954 | 56.571[2] | 48.209[3] | 46.116[4] | 43.845 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Прелиминарни резултати националног пописа становништва 2010)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.