Olimpijski stadion u Seulu

Olimpijski stadion u Seulu
Olimpijski stadion u Seulu
	Stadion 2020.
Puno ime	Olimpijski stadion Jamsil
Mesto	Seul, Južna Koreja
Gradnja počela	28. novembar 1977.
Otvoren	29. septembar 1984.
Vlasnik	Centar za upravljanje sportskim objektima u Seulu
Operator	Centar za upravljanje sportskim objektima u Seulu
Kapacitet	69950
Podloga	trava

Olimpijski stadion u Seulu^[1] (korej. 서울올림픽주경기장), zvani „Olimpijski stadion Jamsil“ (ranije romanizovan kao Chamshil), je višenamenski stadion u Seulu. To je glavni stadion izgrađen za Letnje olimpijske igre 1988. i 10. Azijske igre 1986. To je središnji deo sportskog kompleksa Seula u okrugu Songpa, na jugoistoku grada južno od reke Han.^[2] To je najveći stadion u Južnoj Koreji.

Projektovanje i izgradnja

Ovaj višenamenski stadion je dizajnirao Kim Svo-geun. Linije profila stadiona imitiraju elegantne obline belog porcelana Joseon. Sedišta za gledaoce su raspoređena na dva nivoa, polupokrivena. Prvobitno izgrađen sa kapacitetom od oko 100.000 mesta, danas ima 69.950 mesta. ^[3]

Pre izgradnje, najveći stadioni u Seulu bili su stadion Dongdaemun i stadion Hjočang. Sa 30.000 i 20.000 sedišta, bili su premali da bi privukli sportske događaje svetske klase. Izgradnja novog stadiona počela je 1977. sa ciljem da se održe Azijske igre 1986. Kada je Seulu u septembru 1981. dodeljene igre XXIV Olimpijade, ovaj stadion je postao centralno mesto.

Sportovi

Stadion je otvoren 29. septembra 1984. za 10. Azijske igre održane dve godine kasnije, zatim Olimpijske igre 1988. Međutim, od tada nije korišćen za održavanje velikog svetskog sportskog događaja. Trenutno nema korisnika, iako je Fudbalski savez Južne Koreje izrazio interesovanje za renoviranje i modernizaciju stadiona, pretvarajući ga u stalni teren za utakmice reprezentacije.

Događaji kojima je stadion bio domaćin tokom Olimpijade bili su ceremonije otvaranja i zatvaranja, atletika, fudbalska finala i pojedinačno finale u konjičkim skokovima. Stadion je takođe obavljao iste funkcije tokom Letnjih paraolimpijskih igara 1988. ^[4]

Fudbal

Od utakmice protiv Japana 30. septembra 1984. do utakmice protiv Jugoslavije 28. maja 2000., Olimpijski stadion je bio domaći teren fudbalske reprezentacije Republike Koreje. Novoizgrađeni stadion Svetskog prvenstva u Seulu je tada postao centralno mesto utakmice za korejski tim. U nastojanju da revitalizuje fudbal širom nacije, Koreja je koristila Olimpijski stadion za EAFF Kup Istočne Azije 2013. u meču koji je izgubio rezultatom 1–2 protiv Japana 28. jula 2013. Fudbalski savez Južne Koreje je izrazila interesovanje da nastavi da koristi ovo mesto za buduće utakmice reprezentacije.

Spisak konecrata

Datum	Izvođač
11. i 13. oktobar 1996.	Majkl Džekson
25. jun 1999.	Majkl Džekson i prijatelji
7. oktobar 2000.	Riki Martin

Reference

^ "Seoul Olympic Stadium" Arhivirano 3 februar 2009 na sajtu Wayback Machine World Stadiums.
^ "Seoul Jamshil Sports Complex" Arhivirano 12 jun 2010 na sajtu Wayback Machine Seoul Tourism Organization.
^ Forgey, Benjamin (16. 9. 1988). „SEOUL'S OLYMPIC INSPIRATION”. The Washington Post. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ "1988 Summer Olympics Official Report" Volume 1.

Spoljašnje veze

Centar za upravljanje sportskim objektima u Seulu

[1] "Seoul Olympic Stadium" Arhivirano 3 februar 2009 na sajtu Wayback Machine World Stadiums.

[2] "Seoul Jamshil Sports Complex" Arhivirano 12 jun 2010 na sajtu Wayback Machine Seoul Tourism Organization.

[3] Forgey, Benjamin (16. 9. 1988). „SEOUL'S OLYMPIC INSPIRATION”. The Washington Post. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] "1988 Summer Olympics Official Report" Volume 1.

[1]

[2]

[3]

[4]