Пређи на садржај

Олимпијски стадион у Сеулу

С Википедије, слободне енциклопедије
Олимпијски стадион у Сеулу
Стадион 2020.
Пуно имеОлимпијски стадион Јамсил
МестоСеул, Јужна Кореја
Градња почела28. новембар 1977.
Отворен29. септембар 1984.
ВласникЦентар за управљање спортским објектима у Сеулу
ОператорЦентар за управљање спортским објектима у Сеулу
Капацитет69950
Подлогатрава

Олимпијски стадион у Сеулу[1] (кореј. 서울올림픽주경기장), звани „Олимпијски стадион Јамсил“ (раније романизован као Chamshil), је вишенаменски стадион у Сеулу. То је главни стадион изграђен за Летње олимпијске игре 1988. и 10. Азијске игре 1986. То је средишњи део спортског комплекса Сеула у округу Сонгпа, на југоистоку града јужно од реке Хан.[2] То је највећи стадион у Јужној Кореји.

Пројектовање и изградња

[уреди | уреди извор]

Овај вишенаменски стадион је дизајнирао Ким Сво-геун. Линије профила стадиона имитирају елегантне облине белог порцелана Јосеон. Седишта за гледаоце су распоређена на два нивоа, полупокривена. Првобитно изграђен са капацитетом од око 100.000 места, данас има 69.950 места. [3]

Пре изградње, највећи стадиони у Сеулу били су стадион Донгдаемун и стадион Хјочанг. Са 30.000 и 20.000 седишта, били су премали да би привукли спортске догађаје светске класе. Изградња новог стадиона почела је 1977. са циљем да се одрже Азијске игре 1986. Када је Сеулу у септембру 1981. додељене игре XXIV Олимпијаде, овај стадион је постао централно место.

Спортови

[уреди | уреди извор]
Церемонија отварања стадиона.

Стадион је отворен 29. септембра 1984. за 10. Азијске игре одржане две године касније, затим Олимпијске игре 1988. Међутим, од тада није коришћен за одржавање великог светског спортског догађаја. Тренутно нема корисника, иако је Фудбалски савез Јужне Кореје изразио интересовање за реновирање и модернизацију стадиона, претварајући га у стални терен за утакмице репрезентације.

Догађаји којима је стадион био домаћин током Олимпијаде били су церемоније отварања и затварања, атлетика, фудбалска финала и појединачно финале у коњичким скоковима. Стадион је такође обављао исте функције током Летњих параолимпијских игара 1988. [4]

Од утакмице против Јапана 30. септембра 1984. до утакмице против Југославије 28. маја 2000., Олимпијски стадион је био домаћи терен фудбалске репрезентације Републике Кореје. Новоизграђени стадион Светског првенства у Сеулу је тада постао централно место утакмице за корејски тим. У настојању да ревитализује фудбал широм нације, Кореја је користила Олимпијски стадион за ЕАФФ Куп Источне Азије 2013. у мечу који је изгубио резултатом 1–2 против Јапана 28. јула 2013. Фудбалски савез Јужне Кореје је изразила интересовање да настави да користи ово место за будуће утакмице репрезентације.

Списак конецрата

[уреди | уреди извор]
Датум Извођач
11. и 13. октобар 1996. Mајкл Џексон
25. јун 1999. Mајкл Џексон и пријатељи
7. октобар 2000. Рики Мартин

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Seoul Olympic Stadium" Архивирано 3 фебруар 2009 на сајту Wayback Machine World Stadiums.
  2. ^ "Seoul Jamshil Sports Complex" Архивирано 12 јун 2010 на сајту Wayback Machine Seoul Tourism Organization.
  3. ^ Forgey, Benjamin (16. 9. 1988). „SEOUL'S OLYMPIC INSPIRATION”. The Washington Post. 
  4. ^ "1988 Summer Olympics Official Report" Volume 1.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]