Opsada Negotina (1813)

Opsada Negotina (1813)
Deo Prvog srpskog ustanka
Hajduk-Veljkova pogibija.
Vreme 11. jul – 10. avgust 1813. Mesto Negotin Ishod odlučujuća Osmanska pobeda Kraj Prvog srpskog ustanka
Sukobljene strane
Osmansko carstvo	Srpski ustanici
Komandanti i vođe
Huršid-paša Gušanac Alija	Hajduk-Veljko Petrović  †
Jačina
20.000 sa 37 topova	3.000 sa 14 topova
Žrtve i gubici
laki	teški

Opsada Negotina (1813) je jedna od bitaka koja je označila slom Prvog srpskog ustanka.

Beograd

Loznica

Negotin

Ravnje

Deligrad

Lešnica

Poreč

Šabac

Jagodina

Bitka na mapi moderne Srbije.

Uvod

Naselje Negotin prvi put se pominje 1627; u vreme austrijske okupacije 1718-39. Nemci su na mestu današnjeg groblja sagradili kasarnu. Vremenom su se oko nje razvile mahale i nekoliko dućana, a u Negotinu se 1784. smestio srpski obor-knez, koji je upravljao sa 47 sela, i turski vojvoda. 1792. zauzeo ga je vidinski paša Osman Pazvanoglu, utvrdio ga visokim zidom od kamena sa nekoliko kula i poseo ga vojskom. U Prvom srpskom ustanku Negotin je posle boja na Štubiku i Malajnici, 24. juna-19. jula 1807. bezuspešno opsedala rusko-srpska vojska pod komandom generala Isajeva i Milenka Stojkovića. Nakon više neuspelih srpskih napada, Negotin je najzad zauzela rusko-srpska vojska generala Cukata i Petra Dobrnjca (oko 2.500 Rusa i 6.000 Srba) 19. septembra 1810, nakon što su ga Turci napustili bez borbe. U Negotinu je za kneza postavljen Miša Stanković Karapandža, a u leto 1811. za krajinskog vojvodu i komandanta Negotina Hajduk-Veljko Petrović, do tada vojvoda Soko Banje. U isto vreme, za carinika u obližnjem Kladovu postavljen je mladi pisar iz Sovjeta, Vuk Karadžić.

Turska ofanziva na Srbiju

Početkom juna 1813. glavna turska sila udarila je na Srbiju sa tri strane: od Niša na Deligrad, od Bosne na Drinu i od Vidina na Negotin. Očekujući napad, i ustanička vojska se podelila na tri strane: na Deligradu je bio Mladen Milovanović sa 10-12.000 ljudi, na Drini knez Sima Marković sa još toliko, u Krajini Hajduk-Veljko sa oko 3.000, a Karađorđe je bio u Jagodini sa 4-5.000 ljudi kao strategijska rezerva. Po ostalim graničnim utvrđenjima i šančevima bilo je po 500-1.000 ljudi. Na Negotin je došao sam veliki vezir Huršid-paša sa više od 15.000 ljudi; Bošnjaci, načinivši na Drini ćupriju, zauzeše šančeve u Lešnici i Loznici i opkoliše Zasavicu, a turska glavnina udari na Deligrad.

Suprotstavljene snage

Pred napad Turaka na Srbiju 1813. Negotin je bio uređen za odbranu: na najvišem mestu bio je uređen Hajduk-Veljkov šanac, četvorostran, sa 4 topa na dve topovske platforme, utvrđen rovom i palisadama. Veljkova kula Baba-Finka imala je više spratova; na severnoj strani grada, pored kamenog mosta, bio je Martinov šanac, a na istočnoj Abrašev šanac, svaki sa po 3 topa; na jugozapadnoj strani šanac Cvetka Bregovljanina sa 1 topom i na zapadnoj strani šanac Cvetka Kuljanina sa 3 topa. Na severoistočnoj i jugoistočnoj strani grada bile su po jedna drvena kula, koje su branili meštani pod svojim buljubašama.

Hajduk-Veljko je u Negotinu imao oko 3.000 boraca sa 14 topova, od kojih je on plaćao 300 bećara (konjanika), 4 kapetana i 13 buljubaša. Turske snage pod Huršid-pašom imale su oko 20.000 ljudi, 30 topova i 7 kumbara; a niži zapovednici bili su Redžep-aga Adakalski, Alija Gušanac (bivši dahija beogradski), Mula-paša i Jusuf-aga.

Bitka

Napad Turaka na Negotin počeo je 11. jula, a već sutradan zauzeli su selo Kobišnicu i 13. jula zaustavili se u rovu na 1 km od Negotina prema šancu Cvetka Bregovljanina (na zapadnoj strani grada). Do 16. jula Turci su opkolili Negotin sa severne i istočne strane i prišli mu na daljinu puščanog dometa. Snagama s juga komandovao je Redžep-aga, a s istoka i severa Huršid-paša. Turci su zatim počeli danju i noću tući grad artiljerijskom vatrom. Za to vreme Hajduk-Veljko je vršio uspešne ispade u turske redove i nanosio im gubitke. Međutim, turski topovi su rušili kulu za kulom, pa i Veljkovu, zbog čega je on sišao u šanac. Pri obilasku šančeva pogodilo ga je 31. jula topovsko đule u Abraševom šancu i ubilo. Komandu nad posadom primio je njegov brat Milutin, koji je preostalu posadu noću 9/10. avgusta povukao neprimetno od Turaka u Poreč, ostavivši topove, municiju, hranu i ranjenike u crkvi. Turci su 10. avgusta zauzeli Negotin bez borbe.

Posledice

Prosti vojnici, preplašeni od turskih topova, na zadrže se u Poreču nego se razbeže kućama, napustivši i šančeve u Brzoj Palanci i Velikom ratnom ostrvu. Zatim polovina turske vojske sa velikim vezirom ode na Deligrad, a ostatak ratnim lađama na Kladovo, koje se preda već posle nekoliko topovskih hitaca, dok preostala vojska u Poreču (gde su bila i Veljkova braća sa bećarima) delom pobegne lađama u Banat, a delom padne u ropstvo.

U Negotinu je do 1833. bio turski vojvoda sa manjom posadom. Krajem aprila 1833. grad je zauzeo knez porečke nahije Stevan Stevanović Tenka sa 600-700 Srba; od tada je Negotin u sastavu Srbije.

Zanimljivosti

Bitka je ekranizovana u seriji Vuk Karadžić u 5 epizodi.

Literatura

• Stojančević, Vladimir (2004). Prvi srpski ustanak 1804-1813. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 326. ISBN 978-86-3350-153-8. 
• Stevanović, Dr Miladin (1994). Prvi srpski ustanak. Gornji Milanovac: Dečje novine. str. 343. ISBN 978-86-3670-689-3. 
• Đorđević, Dr Miroslav R. (2004). Oslobodilački rat srpskih ustanika 1804-1806. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 447. ISBN 978-86-335-0154-5. 
• Janković, Dragoslav (1984). Srpska država Prvog srpskog ustanak. Beograd: Nolit. str. 293. 
• Pavićević, Branko; Stojančević, Vladimir; Ratković-Kostić, Slavica (1998). Od Careva Laza 1712. i Boja kod Ivankovca 1805. do odlaska Turaka iz Srbije 1867. [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 1. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 616. ISBN 86-335-0038-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Ljušić, Radoš (2018). Vojvode i vojvodski barjaci: Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815). Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 344. 
• Novaković, Stojan (2021). Vaskrs države srpske: političko-istorijska studija o Prvom srpskom ustanku 1804-1813. Beograd - Zemun: Ukronija. str. 210. ISBN 978-86-6002-071-2. 
• Hamović, Dragan; Jovanović, Nebojša; Ilijin, Dušan (2004). Ustanička čitanka (1804 - 1815). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 418. ISBN 86-17-11342-1. 
• Stefanović Karadžić, Vuk (1969). Istorijski spisi. Beograd: Prosveta. str. 91—92. 
• Gažević, Nikola, ur. (1974). Vojna enciklopedija (tom 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 17. 
• Gažević, Nikola, ur. (1974). Vojna enciklopedija (tom 6). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 17—18. 
• Stefanović Karadžić, Vuk (1969). Istorijski spisi. Beograd: Prosveta. str. 91—93.