Пређи на садржај

Лозница

Координате: 44° 32′ 01″ С; 19° 13′ 25″ И / 44.53375° С; 19.22368° И / 44.53375; 19.22368
С Википедије, слободне енциклопедије
Лозница
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
РегионШумадија и западна Србија
ГрадЛозница
Становништво
Становништво
 — 2022.19.515
 — густина31,89 ст./km2
Агломерација (2022.)72.062
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 01″ С; 19° 13′ 25″ И / 44.53375° С; 19.22368° И / 44.53375; 19.22368
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина142 m
Површина612 km2
Лозница на карти Србије
Лозница
Лозница
Лозница на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникДрагана Лукић (СНС)
Поштански број15300
15301
Позивни број015
Регистарска ознакаLO
Веб-сајт
www.loznica.rs

Лозница је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Припада Мачванском управном округу и Шумадији и западној Србији. Према попису из 2022. било је 19.515 становника, док је на територији која припада граду Лозници живело 72.062 становника.[1]

Географски положај

[уреди | уреди извор]
Трг Вука Караџића

Лозница је град на западу Србије, у близини границе са Босном и Херцеговином. Кроз град протиче речица Штира која се пар километара даље улива у Дрину. Лозница се налази на надморској висини од 142 m у подножју планине Гучево.

Овај град је на средини пута од Тузле до Ваљева и близу средине пута од Београда до Сарајева. Друмом од Београда удаљен је 145 km, 136 km од Новог Сада, 75 km од Ваљева, 53 km од Шапца и 6 km од Бање Ковиљаче.[2] У изградњи је пруга Ваљево—Лозница.

Метеоролошка станица у Лозници (44°33’ сгш 19°14’ игд) сакупља податке о времену од 1901.[3] У Лозници влада умерено-континентална клима.

Максимална икад забележена температура била је 42,3 °C 24. јула 2007, а најнижа -25,4 °C 24. јануара 1963.[3] Максимална количина падавина регистрована је 20. јуна 1956. и износила је 100,7 mm. Највећа дебљина снежног покривача износила је 69 cm, 13. и 14. фебруара 1984.[3]

Клима Лозница (1991–2020, екстреми 1961–2020)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 21,6
(70,9)
25,6
(78,1)
30,2
(86,4)
32,0
(89,6)
36,0
(96,8)
37,3
(99,1)
42,3
(108,1)
41,0
(105,8)
39,0
(102,2)
31,7
(89,1)
29,1
(84,4)
26,4
(79,5)
42,3
(108,1)
Максимум, °C (°F) 5,7
(42,3)
8,4
(47,1)
13,4
(56,1)
18,6
(65,5)
23,2
(73,8)
26,8
(80,2)
28,8
(83,8)
29,2
(84,6)
24,0
(75,2)
18,9
(66)
12,6
(54,7)
6,5
(43,7)
18,0
(64,4)
Просек, °C (°F) 1,4
(34,5)
3,2
(37,8)
7,5
(45,5)
12,4
(54,3)
17,1
(62,8)
20,9
(69,6)
22,5
(72,5)
22,2
(72)
17,2
(63)
12,3
(54,1)
7,3
(45,1)
2,5
(36,5)
12,2
(54)
Минимум, °C (°F) −1,8
(28,8)
−0,8
(30,6)
2,6
(36,7)
6,8
(44,2)
11,4
(52,5)
15,2
(59,4)
16,5
(61,7)
16,4
(61,5)
12,1
(53,8)
7,7
(45,9)
3,6
(38,5)
−0,6
(30,9)
7,4
(45,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −25,4
(−13,7)
−20,6
(−5,1)
−15,5
(4,1)
−5,4
(22,3)
−0,7
(30,7)
4,1
(39,4)
7,7
(45,9)
5,0
(41)
−0,1
(31,8)
−4,6
(23,7)
−13,4
(7,9)
−17,6
(0,3)
−25,4
(−13,7)
Количина падавина, mm (in) 63,0
(2,48)
54,5
(2,146)
65,0
(2,559)
63,4
(2,496)
90,9
(3,579)
107,2
(4,22)
80,4
(3,165)
69,9
(2,752)
71,2
(2,803)
74,1
(2,917)
68,8
(2,709)
71,7
(2,823)
880,1
(34,65)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 14,1 12,8 12,2 12,8 14,0 13,2 10,9 8,6 10,8 11,0 12,2 13,8 146,4
Дани са снегом 7,7 6,6 3,7 0,7 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 2,5 5,8 27,1
Релативна влажност, % 82,9 77,1 69,7 67,8 69,3 69,7 68,1 69,0 74,5 79,2 81,6 83,5 74,4
Сунчани сати — месечни просек 65,0 90,8 148,3 184,8 227,4 254,3 295,9 283,0 194,7 147,7 84,8 54,4 2.031,1
Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије[4][5]

Историја

[уреди | уреди извор]

О насељености овог краја, још од праисторије, сведоче многи археолошки налази. Од око 900. до 300. године старе ере, ову област насељавали су Илири. Најстарије насеље Ad Drinum потиче из римског доба.

Насеље на месту данашње Лознице први пут се помиње у повељи краља Милутина с почетка 14. века, а као паланка већ 1717. године. Име је вероватно дошло од речи лозица због великог броја винограда.

У време Првог српског устанка у Лозници је био војвода Анта Богићевић који је водио Бој на Лозници, што је опевао Филип Вишњић. Овде је била Опсада Лознице (1813). Као град насеље Лозница формирало се 1834. године, годину дана после припајања Кнежевини Србији. Поред мушке основне школе која с прекидима ради од 1795. године, 1858. године добија и женску, а непотпуну Гимназију 1871. године. Већ 1888. године Лозница има новчани завод, штедионицу, суд, болницу.

Панорама Лознице 1931. године.

Током Првог светског рата, од 16. до 20. августа 1914. надомак Лознице је вођена Церска битка, у којој је српска војска поразила аустроугарску. Друга битка у овом крају у Првом светском рату крају била битка на Мачковом камену, од 18. до 23. септембра 1914. Колубарска битка, трећа битка у овом крају је започела аустроугарском офанзивом 6. октобра 1914. општим нападом на Другу армију која је држала положаје у доњем Јадру и Мачви. У биткама на Гучеву и Дрини после великих губитака српска војска се повукла на Колубару. Лозница је ослобођена 2. новембра 1918. године.

Стварањем Краљевина СХС из основа се променио положај Јадра. Од пограничног краја постао је срез дубоко у унутрашњости нове државе. Миран живот становника Лознице прекинуо је Други светски рат. Четници су ослободили Лозницу 31. августа 1941. Окупатор је поново заузео Лозницу, а октобра 1941. у Драгинцу су у знак одмазде стрељали 2.960 људи, жена и деце. Лозница је ослобођена 23. септембра 1944. године. После ослобођења 1944. године Лозница је имала око 3.000 становника. Према последњем попису из 1991. године у лозничкој општини је у 54 насељена места живело 87.658 становника. Сам град те године имао је 18.826 становника, а са приградским насељима Клупцима, Крајишницима и Лозничким Пољем непуне 34.000. Лозница је за време протеклих ратова на простору бивше Југославије била транзитна станица и уточиште избеглим и унесрећеним људима. Негде око 70.000 људи је прошло кроз овај град, велики број њих је добио помоћ и збринут. И данас око 15.000 избеглих и расељених лица живи на подручју општине Лозница.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Лозница живи 15.855 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 6.666 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 3.226
1953. 5.031
1961. 10.411
1971. 13.871
1981. 17.790
1991. 18.845 18.523
2002. 19.863 20.419
2011. 19.212
2022. 19.515
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
18.785 94,57%
Муслимани
  
391 1,96%
Југословени
  
136 0,68%
Црногорци
  
57 0,28%
Хрвати
  
40 0,20%
Роми
  
28 0,14%
Македонци
  
24 0,12%
Словенци
  
13 0,06%
Немци
  
6 0,03%
Украјинци
  
4 0,02%
Словаци
  
4 0,02%
Руси
  
4 0,02%
Румуни
  
2 0,01%
Мађари
  
2 0,01%
Бугари
  
2 0,01%
Чеси
  
1 0,00%
непознато
  
176 0,88%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Привреда

[уреди | уреди извор]

Највећа лозничка фабрика је била „ХИ вискоза Лозница“ која је основана 1957, запошљавала је преко 10.000 радника у време када је град имао 18.000 становника. Производњом тракторских приколица првенствено, бавила се фабрика „ФАК Лозница“ а текстилном производњом „Мода“.

Италијански произвођач „Golden Lady“ у Лозници производи женске чарапе намењене извозу на тржиште земаља Европске уније. Тренутно запошљава око 1000 радника.

Такође Адиент Аутомативе је трећа по реду основана фабрика у Републици Србији, која своју делатност обавља на територији општине Лозница. Ова компанија броји 1000 запослених, у плану је да се овај број ускоро утростручи.

Такође у Лозници се налази кинеска компанија "минтх". Заузима 25 хектара површине и једна је од највећих инвестиција у целој Србији вредна 150 милиона евра.

Сведоци прошлих времена су црква Покрова Пресвете Богородице, манастир Троноша, манастир Чокешина, спомен костурница на Церу, у Текеришу, спомен костурница на Гучеву, споменик и костурница у Драгинцу, као и етно-село Тршић.

Постоји народна епска песма „Бој на Лозници“. Средишња личност ове песме је лознички Војвода из Првог српског устанка Анта Богићевић. Његов гроб се налази уз стару лозничку цркву.

Лозница је родно место Јована Цвијића.

Родно је место Миће Поповића, а у граду постоји истоимена галерија. У Тршићу, недалеко од Лознице је рођен Вук Стефановић Караџић, а близу је и манастир Троноша, место раног Вуковог школовања.

Основна културна манифестација општине Лозница представља традиционални Вуков сабор у Тршићу. Сабор се одржава сваке године у септембру, у недељу пред Малу Госпојину (21. септембра) у знак сећања на Вука Караџића — великана српске културе. То је једна од највећих манифестација у Србији (окупља од 20.000 до 30.000 посетилаца).

У општини Лозница налази се 15 основних школа са издвојеним одељењима и 4 средње школе. У основним школама образује се око 9.000 основаца, а у средњим око 4.500 средњошколаца.

Локални музеј - „Музеј Јадра“ је основан 1987. године у згради старе апотеке.

Ту је и Дом културе „Вук Караџић“, у чијем саставу је „Галерија Мина Караџић“.

Лозница је град спорта. Бројни спортски клубови и постигнути резултати, као и велики број такмичења то и потврђује. Најзначајнији спортски клубови су:

  • Фудбал: ФК Лозница; ФК Полет - Лозница, ФК Гучево - Бања Ковиљача, ФК Подриње - Лозничко Поље, ФК "Цер" - Јадранска Лешница ФК Слога - Стража; ФК Младост - Доњи Добрић; ФК Борац - Козјак; ФК Младост - Брезјак; ФК Антимон - Зајача; ФК Раднички - Стобекс - Клупци; ФК Борац - Лешница; ФК Јадар - Ступница; ФК Јелав, ФК Јадар - Г. Добрић, ФК Синђелић - Липница, ФК Лук - Воћњак, ФК ТЕ Гучево - Трбушница, ФК Прва Искра - Руњани, ФК Слога - Липнички Шор, ФК Студенац - Г. Ковињача, ФК Слога - Коренита
  • Стрељаштво: СОКОЛОВИ - Лозница.
  • Кошарка: КК Лозница; ЖКК Лозница.
  • Рукомет: МРК Лозница; ЖРК Лозница - град; РК Гучево.
  • Одбојка: ОК Лозница; ЖОК Пролетер - Лозница.
  • Карате: Лозница;ФК Гучево Бања Ковиљача; Јадар - Драгинац.
  • Шах: Лозница; Слога - Липнички Шор; Клупци - 75 - Лозница.
  • Бокс: БК Лозница; Кик-бокс клуб - Лешница; Теквондо клуб - Лозница; Нинџуцу клуб - Лозница.
  • Параглајдинг клуб: Скај - Лозница.
  • Планинарско друштво: Гучево - Лозница.
  • Бициклистички клуб: Лозница.
  • Куглашки клуб: Лозница.
  • Картинг клуб: Лозница.
  • Клуб одгајивача голубова писмоноша: Дрина - Лозница.
  • АМСК Спедлинг: Лозница.
  • Рагби клуб Лозница

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Почасни грађани

[уреди | уреди извор]

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ „О Лозници”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2009. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  3. ^ а б в „Хидрометеоролошки завод Србије”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  4. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1991–2020” (на језику: српски). Republic Hydrometeorological Service of Serbia. Архивирано из оригинала 18. 4. 2022. г. Приступљено 18. 4. 2022. 
  5. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010” (на језику: српски). Republic Hydrometeorological Service of Serbia. Архивирано из оригинала 20. 7. 2021. г. Приступљено 25. 2. 2017. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  9. ^ „Путин почасни грађанин Лознице”. rtv.rs. Приступљено 16. 6. 2009. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Nikolić, Ivko (2005). Hronika grada Loznice.  Loznica: Centar za kulturu "Vuk Karadžić".

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]