Спомен-костурница на Церу

Спомен-костурница на Церу
Спомен-костурница на Церу
	Спомен-костурница на Церу
Опште информације
Место	Текериш
Општина	Лозница
Држава	Србија
Врста споменика	Меморијални споменик
Време настанка	1928.
Тип културног добра	Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ваљево
	www.vaza.co.rs

Спомен-костурница на Церу је изграђена у селу Текериш на планини Цер, у коме су сахрањени посмртни остаци погинулих српских војника после Битке на Церу у Првом светском рату. Спомен-костурница на Церу представља знаменито место као споменик културе од изузетног значаја.^[1]^[2]

Историја

У току Првог светског рата, 1914. године, на планини Цер вођена је жестока борба између српске и аустроугарске војске. Одлучујућа битка одиграла се на Текеришу, селу на југоисточним огранцима планине Цера, у времену од 15. до 19. августа. Српска војска извојевала је победу над аустроугарском војском, одлучујућу у Церској операцији. Србија је имала 16.304 борца избачена из строја, а аустроугарска 25.000. Спомен-костурница, откривена 28. јуна 1928. године, налази се у центру села. У њој је сахрањено око 3.500 српских војника као и изгинули Чеси, припадници 28. прашког пука, који су са песмом „Хеј Словени“ кренули према српским положајима да се предају. Аустријанци, у чијем саставу су били чешки војници, десетковали су их.

Опис

Спомен-костурница је у форми природне стене висине 10 метара. У њеним темељима су сахрањени посмртни остаци палих ратника. На врху споменика је орао раширених крила, који у кљуну држи ловоров венац. Са предње, западне стране пирамиде налази се штит са крстом, четири оцила, круном, датумом „18. август 1914 г“ и текстом „ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА“. На постаменту је седам спомен-плоча са посветама и ликовима војводе Радомира Путника и војводе Степе Степановића. Споменик је пројектовао архитекта Бојић.

Северно од костурнице налази се некадашња капела, у коју је после Другог светског рата Народни музеј из Шапца поставио изложбу о Церској бици.

Пред улазом у Музеј постављене су 1989. године бисте војвода Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића.

Поводом 100 година битке 2014. године постављене су и бисте краља Петра I Карађорђевића, врховног команданта и касније краља Александра I Карађорђевића.^[3] На улазу у комплекс је подигнута и спомен-чесма од камена са клупама и порцеланском сликом војводе Степе Степановића и место са спомен-плочом где је пресађена бресква која је никла из грла погинулог ратника, названа „Војникова шантелија”.