Origen Adamantije
Origen Adamantije | |
---|---|
Datum rođenja | 185 |
Mesto rođenja | Aleksandrija |
Datum smrti | 254 |
Mesto smrti | Tir |
Origen Adamantije (grč. Ὠριγένης Ἀδαμάντιος,[1] Ōrigénēs Adamántios; rođen 185. u Aleksandriji, umro 254. u Tiru)[2] bio je filozof i bogoslov, autor mnoštva biblijsko-kritičkih, egzegetskih, dogmatskih, apologetskih i poučnih dela, a takođe i propovedi i pisama.[3][4][5]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Origen je rođen u Aleksandriji kao najstariji od sedmoro dece, i već kao dečak pokazivao je izuzetnu talentovanost. Njegov otac koji se zvao Leonida bio je učitelj grčkog jezika, koji mu je pružio jedno izvrsno obrazovanje, a od majke jevrejke sa kojom je često pevao biblijske psalme naučio je hebrejski. U Aleksandriji je posećivao predavanja Pantena i Klementa. Do sedamnaeste godine je stekao takvu slavu da je njegov otac bio poznat kao »Leonida otac Origenov«. Zbog njegovog snažnog tela i izuzetne snage nazivali su ga „Tvrdi“.
Godine 202. pod vladavinom Septimija Severa došlo je do velikog progona hrišćana, njegov je otac, odbivši da negira postojanje Hrista, odvučen iz kuće i odveden u Cezareju. Dok su se njegova majka i braća šćućurili u strahu, Origen je zahtevao da prati svoga oca na putu mučeništva, shvativši da on to misli ozbiljno, njegova je majka uzela njegove sandale i sakrila ih. Ali to ga nije odvratilo od namere da krene za njima. Trčeći bosonog za vojnicima koji su tukli njegovog oca, vikao je i preklinjao ga da se zbog njih ne odrekne vere.
Nakon smrti Leonida, kao što je to bio običaj, rimske su vlasti zaplenile svu njegovu imovinu i ostavile mu osiromašenu porodicu bez igde ičega. Origen je bio prihvaćen od jedne jako bogate gospođe, koja se jedno kratko vreme brinula o njegovom daljnjem školovanju i obrazovanju.
Vođenje škole
[uredi | uredi izvor]203. kada je Klement napustio položaj dekana teološke škole, Origen je sa osamnaest godina izabran za njegovog naslednika. Škola je bila pod strogim nadzorom episkopa Dimitrija sa kojim će se on mnogo puta sukobiti. Preko dana je Origen predavao gramatiku a noću se posvetio proučavanjem Biblije, tako da je mogao da izdržava majku i šestoro braće.
Po Mateju 19,12; Origen je odlučio da se kastrira zbog duhovnih razloga. Današnji naučnici sumnjaju u tu tezu. Moguće je da ta tvrdnja dolazi od strane njegovog protivnika Dimitrija. Origen je podučavao gramatiku, prirodne nauke, filozofiju i prevodio Bibliju. Učenike je podelio u dve grupe, on je uzeo naprednije, a Heraklo, s kojim se upoznao na Klementovim predavanjima, uzeo početnike. Uz te obaveze, Origen se posvetio i temeljitom proučavanju Platona, stoika i pitagorejaca.
Origenovo učenje ušlo je u osnove mnogih bogoslovskih sistema, kako pravoslavnih tako i jeretičkih. Osobito Origenu stavljaju u krivicu čestu apelaciju jeretika Arija prema njegovim delima i autoritetu. Arijevo usmeravanje prema Origenu bilo je, po napomeni uvaženog naučnika, „ne u tom smislu da je Arije usvojio misli tog učitelja, već pre u tome što je Arije zloupotrebio mnoge Origenove izraze“ (ep. Jovan, „Istorija Vaseljenskih Sabora“, Novočerkask. 1893. str. 4. /na ruskom/).
Poznanstvo sa Ambrozijem
[uredi | uredi izvor]Između 212. i 213. upoznaje se sa Ambrozijem jednim bogatim Rimljaninom koji postaje njegov mecen i poslodavac. Ambrozije je Origenu osigurao sedam pisara, koji su svakodnevno zapisivali sve šta je Origen diktirao, a zatim su te tekstove davali četrnaestorici ulepšavajućih pisara (kaligrafima) koji su ih prepisivali. Ambrozije će sve do svoje smrti ostati Origenov poslodavac.
Origen je na mestu dekana teološke škole ostao dvadeset i osam godina, sa malim prekidima koje je koristio za svoje učenjaške i teološke potrebe.
Suprostavljanje Celsu
[uredi | uredi izvor]Sedamdeset i pet godina pre Origenovog rođenja hrišćanstvo je uzdrmala knjiga „Istinita reč“ od grčkog filozofa Celsa, da je zapretila opasnost od potpunog gušenja nove vere. Odlučivši da je vreme za pobivanje Celsovih optužbi, Origen je napisao svoje najvažnije delo koje je potpuno sačuvano.
Godine 250. zatekao se Origen u Tiru kada je rimski car Decije Trajan (201–251) započeo ponovni progon na hrišćane, tu je i uhvaćen i bačen u tamnicu gde je bio mučen. Po Euzebiju Origen je bio mučen do smrti, danima je bio bičevan, vezan za ruke i noge, i da je od tih posledica i umro. Drugi izvori po Jeronimu, govore da je bio pušten 251. nakon smrti Decija i da je 254. umro prirodnom smrću .
Dela
[uredi | uredi izvor]Osnovnim dogmatskim radovima Origena smatraju se „Protiv Celsa" (u osam knjiga) i „O prvim načelima“, gde je snažno izražen apologetski karakter. To je delo prvi naučno dogmatični pokušaj zahteva stare crkve. U osnovna dela Origena iz biblistike i egzegeze potrebno je pomenuti tumačenje na knjigu Postanja, Pesmu nad Pesmama, Jovanovo i Lukino jevanđelje, poslanicu Rimljanima. Origenova dela se nalaze u PGr. XI-XVII. Jevsevije Pamfil mu posvećuje VI knjigu svoje Istorije.
Origenovo bogoslovlje osuđeno je kao jeres na Petom Vaseljenskom Saboru (553. godine u Carigradu), po inicijativi imperatora Justinijana, kada je analizirao njegovo učenje i zatim uputio poslanicu Mini, patrijarhu Konstantinopolja. U toj poslanici izloženo je deset anatematizama. Zaključna tačka glasi: „Anatema i Origenu, prozvanome Adamant, koji je izložio to nečasno i prestupno učenje, kao i svakome ko prihvati te misli, ili ih štiti ili na neki način radi na tome da se one ponove..." (pom. delo, pp. 279).
Kako Oci na Petom Vaseljenskom Saboru nisu ustanovili osobena pravila, mi na anatemu Origena nailazimo u prvom pravilu Šestog Vaseljenskog Sabora, u kome se ponavlja odluka sa Petog Sabora: „Teodora Mopsuestijskog, Nestorijevog učitelja, i Origena, i Didima, i Evagrija, koji su obnovili jelinske basne, i prelazak i ponovno rađanje tela i duše, učenje koje je protivno veri u vaskrsenje mrtvih... saborno smo predali prokletstvu i odbacili“. Kako se može videti, Origenovo ime se nalazi među imenima ostalih jeretika.
Origenovo tumačenje knjige Postanja: PGr. XII
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Prestige 1940, str. 43
- ^ The New Catholic Encyclopedia. Detroit: Gale. 2003. ISBN 978-0-7876-4004-0.
- ^ ἀδάμας. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
- ^ „adamant”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 20. 8. 2014.
- ^ Finn 2009, str. 100–130
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Finn, Richard (2009). „Origen and his ascetic legacy”. Asceticism in the Graeco-Roman World. Cambridge University Press. str. 100—130. ISBN 9780511609879. doi:10.1017/CBO9780511609879.005.
- Prestige, G. L. (1940). „Origen: or, The Claims of Religious Intelligence”. Fathers and Heretics (PDF). Bampton Lectures. London: SPCK. str. 43. Pristupljeno 4. 9. 2009.
- Badcock, Gary D. (1997), Light of Truth and Fire of Love: A Theology of the Holy Spirit, GrandRapids, Michigan: Wm. B. Eerdmans Publishing Company, ISBN 978-0-8028-4288-6
- Pope Benedict XVI (25. 4. 2007), „Origen of Alexandria: Life and Work”, Church Fathers: From Clement of Rome to Augustine, Vatican City: Libreria Editrice Vaticana, str. 24—27, ISBN 978-1-68149-472-2
- Bostock, Gerald (2003), „Origen: the Alternative to Augustine?”, The Expository Times, 114 (10): 327—332, S2CID 170295024, doi:10.1177/001452460311401001
- Brock, Peter (1972), Pacifism in Europe to 1914, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-61972-9
- Cahill, Lisa Sowle (1994), Love Your Enemies: Discipleship, Pacifism, and Just War Theory, Minneapolis, Minnesota: Fortress Press, ISBN 978-0-8006-2700-3
- Caspary, Gerard E. (1979), Politics and Exegesis: Origen and the Two Swords, Berkeley, California: University of California Press, ISBN 978-0-520-03445-7
- Chadwick, Henry (1993) [1968], The Early Church, The Penguin History of the Church, 1 (reprint izd.), London, England: Penguin Books, ISBN 978-0-140-23199-1
- Chadwick, Henry (14. 6. 2017), „Origen”, Encyclopædia Britannica
- Charles, J. Daryl (2005), Between Pacifism and Jihad: Just War and Christian Tradition, Downers Grove, Illinois: InterVarsity Press, ISBN 978-0-8308-2772-5
- Crouzel, Henri (1989), Origen (First izd.), Edinburgh: T & T Clark, ISBN 978-0-567-09500-8
- Eddy, P. R.; Beilby, J. (2008), „Atonement”, Ur.: Dyrness, William A.; Kärkkäinen, Veli-Matti, Global Dictionary of Theology: A Resource for the Worldwide Church, Downers Grove, Illinois and Nottingham, England: IVP Academic, str. 84—92, ISBN 978-0-8308-2454-0
- Ehrman, Bart D. (2003), Lost Christianities: The Battles for Scriptures and the Faiths We Never Knew, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-514183-2
- Franke, John R. (2003), „Origen: Friend or Foe?: By turns bizarre and insightful, Origen's allegorical forays remain fascinating reading today.”, Christianity Today, br. 80: The First Bible Teachers
- Grafton, Anthony (2011), Worlds Made by Words: Scholarship and Community in The Modern West, Cambridge Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-03257-6
- Kugel, James L.; Greer, Rowan A. (1986), Early Biblical Interpretation, Philadelphia, Pennsylvania: The Westminster Press, ISBN 978-0-664-25013-3
- Grant, Robert M. (1967), „Origen”, Ur.: Edwards, Paul, The Encyclopedia of Philosophy, 5, New York City, New York: The MacMillan Company & The Free Press, str. 551—552
- Greggs, Tom (2009), Barth, Origen, and Universal Salvation: Restoring Particularity, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-956048-6
- Griggs, C. Wilfred (2000), Early Egyptian Christianity: From Its Origins to 451 CE, Brill, ISBN 978-90-04-11926-0
- Harding, E. M. (2004), „Origenist Crises”, Ur.: McGuckin, John Anthony, The Westminster Handbook to Origen, Louisville, Kentucky: Westminster John Knox Press, str. 162—167, ISBN 978-0-664-22472-1
- Heine, Ronald E. (3. 5. 2004), „The Alexandrians”, Ur.: Young, Francis; Ayres, Lewis; Louth, Andrew; Casiday, Augustine, The Cambridge History of Early Christian Literature, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-46083-5
- Heine, Ronald E. (2010), Origen: Scholarship in the Service of the Church, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-920908-8
- Hutton, Sarah (2006), „Chapter 10: Iconisms, Enthusiasm and Origen: Henry More Reads the Bible”, Ur.: Hessayon, Ariel; Keene, Nicholas, Scripture and Scholarship in Early Modern England, Farnham, England: Ashgate Publishing, ISBN 978-0-7546-3893-3
- Šablon:Schaff-Herzog
- Keefer, Kyle (2006), The Branches of the Gospel of John: The Reception of the Fourth Gospel in the Early Church, New York City, New York and London, England: T & T Clark, ISBN 9780567028617
- Kelly, Henry Ansgar (2006), Satan: A Biography, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0521604024
- Kim, Young R. (2015), Epiphanius of Salamis: Imagining an Orthodox World, Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-11954-7
- La Due, William J. (2003), Trinity Guide to the Trinity, Harrisburg, Pennsylvania: Trinity Press International, ISBN 978-1-56338-395-3
- Layton, Richard A. (2004), Didymus the Blind and His Circle in Late-antique Alexandria: Virtue and Narrative in Biblical Scholarship, Urbana and Chicago, Illinois: University of Illinois Press, ISBN 978-0-252-02881-6
- Lockett, Darian R. (2017), Letters from the Pillar Apostles: The Formation of the Catholic Epistles as a Canonical Collection, Eugene, Oregon: Pickwick Publications, ISBN 978-1-5326-1517-7
- Ludlow, Morwenna (2013), „Spirit and Letter in Origen and Augustine”, Ur.: Fiddes, Paul S.; Bader, Günther, The Spirit and the Letter: A Tradition and a Reversal, T&T Clark Theology, New York City, New York and London, England: Bloomsbury T&T Clark, str. 87—102, ISBN 978-0-567-21885-8
- MacGregor, Geddes (1982), Reincarnation as a Christian Hope, New York City, New York: Springer, ISBN 978-1-349-06094-8
- MacMullen, Ramsey (1992) [1966], Enemies of the Roman Order: Treason, Unrest, and Alienation in the Empire, New York City, New York: Routledge, ISBN 978-0-415-08621-9
- Marcos, Natalio Fernández (2000), The Septuagint in Context: Introduction to the Greek Version of the Bible, Leiden, The Netherlands: Brill, ISBN 978-90-04-11574-3
- McGuckin, John Anthony (2004), The Westminster Handbook to Origen, Louisville, Kentucky: Westminster John Knox Press, ISBN 978-0-664-22472-1
- Moore, Edward (2005), Origen of Alexandria and St. Maximus the Confessor: An Analysis and Critical Evaluation of their Eschatological Doctrines, Boca Raton, Florida: Universal Publishers, ISBN 978-1-58112-261-9
- Moore, Edward (2014), „Origen of Alexandria (185—254°CE.)”, Internet Encyclopedia of Philosophy: A Peer-Reviewed Academic Resource, ISSN 2161-0002
- Olson, Roger E. (1999), The Story of Christian Theology: Twenty Centuries of Tradition & Reform, Downers Grove, Illinois: InterVarsity Press, ISBN 978-0-8308-1505-0
- Olson, Roger E.; Hall, Christopher A. (2002), The Trinity, Grand Rapids, Michigan: Wm. B. Eerdman's Publishing Co., ISBN 978-0-8028-4827-7
- Perkins, Pheme (2007), Introduction to the Synoptic Gospels, Grand Rapids, Michigan and Cambridge, England: William B. Eerdmans Publishing Company, ISBN 978-0-8028-6553-3
- Plantinga, Richard J.; Thompson, Thomas J.; Lundberg, Matthew D. (2010), An Introduction to Christian Theology, Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-69037-9
- Pollard, T. E. (1970), „Johannine Christology and the Early Church”, Society for New Testament Studies Monograph Series 13, Cambridge University Press: 95, ISBN 978-0-521-07767-5
- Ramelli, Ilaria (2013), The Christian Doctrine of Apokatastasis, Leiden, The Netherlands: Koninklijke Brill, ISBN 978-90-04-24570-9
- Rusch, William G. (1980), The Trinitarian Controversy, Minneapolis, Minnesota: Fortress Press, ISBN 978-0-8006-1410-2
- Scott, Mark S. M. (2012), Journey Back to God: Origen on the Problem of Evil, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-984114-1
- Somos, Róbert (2015), Fürst, Alfons, ur., Logic and Argumentation in Origen, Adamantiana: Texte und Studien zu Origines und seinem Erbe, 7, Münster, Germany: Aschendorff Verlag, ISBN 978-3-402-13717-8
- Trigg, Joseph Wilson (1983), Origen: The Bible and Philosophy in the Third-Century Church, Atlanta, Georgia: John Knox Press, ISBN 978-0-804-20945-8
- Watts, Edward J. (2008), City and School in Late Antique Athens and Alexandria, Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press, ISBN 9780520258167
- Wessel, Susan (2004), Cyril of Alexandria and the Nestorian Controversy: The Making of a Saint and of a Heretic, Oxford Early Christian Studies, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-926846-7
- Williams, Rowan (2001) [1987], Arius: Heresy and Tradition, Grand Rapids, Michigan: William B. Eerdmans Publishing Company, ISBN 978-0-8028-4969-4
- Trigg, Joseph Wilson (1985), Origen: the Bible and Philosophy in the Third-Century Church, London: SCM Press, ISBN 978-0-334-02234-3
- Trigg, Joseph Wilson (1998), Origen, New York: Routledge, ISBN 978-0-415-11836-1
- Bigg, Charles. The Christian Platonists of Alexandria.. 1886, revised 1913.
- Edwards, Mark (2009). Catholicity and Heresy in the Early Church. Ashgate. ISBN 9780754662914.
- Martens, Peter (2012). Origen and Scripture: The Contours of the Exegetical Life. Oxford: Oxford University Press..
- Pelikan, Jaroslav (1977). The Emergence of the Catholic Tradition: 100–600. Chicago: University of Chicago Press..
- Scheck, Thomas P. (2008). Origen and the History of Justification: The Legacy of Origen's Commentary on Romans. Notre Dame, IN: University of Notre Dame Press..
- von Balthasar, Hans Urs (1984). Origen, Spirit and Fire: A Thematic Anthology of His Writings. Washington, DC: Catholic University of America Press.
- Westcott, B. F. "Origenes.", Dictionary of Christian Biography.
- Williams, Rowan (1999). „Origen: Between Orthodoxy and Heresy”. Ur.: W. A. Bienert and U. Kuhneweg, eds., . Origeniana Septima. str. 3—14.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „Coptic Church on Origen”. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2015)
- The two-part Roman Catholic meditation on Origen by Pope Benedict XVI
- The Anathemas Against Origen
- -author= -
- Zalta, Edward N. (ur.). „Origen”. Stanford Encyclopedia of Philosophy.
- Origen Entry in Internet Encyclopedia of Philosophy
- Harnack, Adolf (1911). „Origen”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 20 (11 izd.). str. 270—273.
- Toy, Crawford Howell (1901—1906). „Origen”. Jewish Encyclopedia. 9. str. 433—434.
- „Origen”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2016. г. from New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge
- EarlyChurch.org.uk Extensive bibliography and on-line articles.
- Greek and Latin Opera Omnia by Migne Patrologia Graeca, with Analytical Indexes and Concordances (Lexicon Proprium)
- Table of Origen's Works with Links to Texts and Translations
- Lecture on Origen