Pređi na sadržaj

Османтус

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Osmantus
Osmanthus heterophyllus
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Red:
Lamiales
Porodica:
Oleaceae
Rod:
Osmanthus

Osmantus (Osmanthus) je naziv za rod biljaka koje pripadaju porodici maslina (Oleaceae) i obuhvata oko 30 vrsta. Kina se smatra istorijskom domovinomove biljke. Od svih vrsta osmantusa, najpoznatiji je Mirisni osmantus (Osmanthus fragrans) koji je u narodu poznat još i kao slatki osmantus, slatka maslina, mirnisna maslina i čajna maslina. Većina vrsta je poreklom iz istočne Azije (Kina, Japan, Koreja, Indokina, Himalaji, itd). Najpre je pronađena na istoku Himalaja, a nekoliko vrsta je pronađeno i na Kavkazu, Novoj Kaledoniji i Sumatri.[1][2] Prvi pisani trag o osmantusu je pronađen u knjizi More i planina iz Perioda zaraćenih država.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Vrste koje su prihvaćene:

  1. Osmanthus armatus Diels – Šansi, Sečuan, Hubej, Hunan
  2. Osmanthus attenuatus P.S.Green – Guangsi, Guejdžou, Junan
  3. Osmanthus austrocaledonicus (Vieill.) Knobl. – Nova Kaledonija
  4. Osmanthus cooperi Hemsl. – Anhuej, Fuđen, Đangsu, Đangsi, Džeđang
  5. Osmanthus cymosus (Guillaumin) P.S.Green – Nova Kaledonija
  6. Osmanthus decorus (Boiss. & Balansa) Kasapligil – kavkaski osmantus – Turska, Kavkaz
  7. Osmanthus delavayi Franch. – Guejdžou, Sečuan, Junan
  8. Osmanthus didymopetalus P.S.Green – Guangdung, Hajnan
  9. Osmanthus enervius Masam. & T.Mori – Tajvan, Rjukju
  10. Osmanthus fordii Hemsl. – Guangdung, Guangsi
  11. Osmanthus fragrans Lour. – Himalaji (severna i istočna Indija, Nepal, Butan, Asam), Indokina (Mjanmar, Tajland, Kambodža, Vijetnam), Japan, Kina (Guejdžou, Sečuan, Junan, Tajvan)
  12. Osmanthus gracilinervis L.C.Chia ex R.L.Lu – Guangdung, Guangsi, Hunan, Đangsi, Džeđang
  13. Osmanthus hainanensis P.S.Green – Hajnan
  14. Osmanthus henryi P.S.Green – Guejdžou, Hunan, Junan
  15. Osmanthus heterophyllus (G.Don) P.S.Green – sveti osmantus, sveta maslina – Japan, Tajvan, Rjukju
  16. Osmanthus insularis Koidz. – Koreja, Japan, Rjukju, Ogasavara ostrva
  17. Osmanthus iriomotensis T.Yamaz – Rjukju
  18. Osmanthus kaoi (T.S.Liu & J.C.Liao) S.Y.Lu – Tajvan
  19. Osmanthus lanceolatus Hayata – Tajvan
  20. Osmanthus monticola (Schltr.) Knobl. – Nova Kaledonija
  21. Osmanthus pubipedicellatus L.C.Chia ex H.T.Chang – Guangdung
  22. Osmanthus reticulatus P.S.Green – Guangdung, Guangsi, Guejdžou, Hunan, Sečuan
  23. Osmanthus rigidus Nakai – Kjušu
  24. Osmanthus serrulatus Rehder in C.S.Sargent – Sečuan
  25. Osmanthus suavis King ex C.B.Clarke in J.D.Hooker – Asam, Butan, Nepal, Sikim, Mjanmar, Junan, Tibet
  26. Osmanthus urceolatus P.S.Green – Sečuan, Hubej
  27. Osmanthus venosus Pamp. – Hubej
  28. Osmanthus yunnanensis (Franch.) P.S.Green – Junan, Tibet

Baštenski hibridi[uredi | uredi izvor]

Osmanthus × burkwoodii (Burkwood & Skipwith) P.S.Green (O. delavayi × O. decorus)

Osmanthus × fortunei Carrière (O. fragrans × O. heterophyllus)

Istorija[uredi | uredi izvor]

Francuski jezuit, misionar i botaničar Pjer Žan Mari Delavej je prvi doneo mirisni osmantus u Evropu sredinom 19. veka. Tokom svog boravka u Kini, Ž. M. Delavej je opisao više od 4.000 biljnih vrsta, od kojih je 1.500 ranije bilo nepoznato. Neke od ovih biljaka i danas nose njegovo ime, uključujući i jednu vrstu osmantusa (Osmanthus delavayi).[3]

Botanički opis[uredi | uredi izvor]

Osmantus raste u obliku grmlja ili drveća visine od 2 do 12m. Listovi su zimzeleni, oštrog vrha i naspramno su raspoređeni duž stabljike. Kora je svetlozelena kada je mlada i potamni s godinama. Cvetovi osmantusa su dvopolni, odnosno svaki cvet ima i muške i ženske karakteristike. Osmantus cveta u jesen, zimu i proleće. Cvetanje obično počinje u septembru ili oktobru i traje do aprila, a ponekad i do maja. Cvetovi osmantusa rastu u metlicama i imaju četiri latice, a njihova boja zavisi od vrste. Najčešće su beli, žuti ili narandžasti. Miris osmantusa najviše liči na miris zrele breskve ili kajsije. Plod je tamnoplave ili ljubičaste boje, a po obliku i veličini je najsličniji plodu mediteranske masline (lat. Olea europaea). Osmantusov plod sadrži jedno seme.[4][5]

Uzgajanje[uredi | uredi izvor]

Osmantusu prija klima toplog umerenog pojasa. Može se uzgajati u prirodi i u kućnim uslovima. Biljka raste prilično sporo ali se lako uzgaja, voli sunce i malo hladovine, prilično je otporan na vetar i hladnoću, podnosi i slabe mrazeve. Temperature ispod nule ne može da preživi. Osmantusu podjednako prija kiselo, neutralno i alkalno tlo, a najbolje raste na peskovitom tlu, na ilovači i na glinenom zemljištu. U prvoj godini uzgoja, osmantus zahteva redovno zalivanje kako bi se razvio dubok i razgranat koren. Biljka se može hraniti konvencionalnim đubrivom u rano proleće pre formiranja mladih izdanaka. Da bi odrasla biljka dobila uredan oblik, nakon cvetanja se vrši obrezivanje ali treba imati u vidu da orezani grm osmantusa skoro uopšte ne cveta.

Osmantus se dobro razmnožava reznicama od 7 do 12 cm uzetih sa odraslog stabla u septembru i oktobru. Osmantus se može razmnožavati i semenom. Seme klija u roku od 6 do 18 meseci, a sadnice se mogu presađivati u pojedinačnu saksiju tek kada dovoljno ojačaju za samostalan život.[3]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Osmanthus fragrans

Cvetovi mirisnog osmantusa se koriste širom istočne Azije zbog svog jakog mirisa i ukusa. U Kini je popularan čaj od osmantusa (kin. 桂花茶 guìhuā chá) koji se pravi tako što se kombinuju slatki cvetovi osmantusa sa listovima crnog ili zelenog čaja. Mirisni osmantus i čaj od osmantusa se posebno vezuje za mesto u Kini koje se zove Guejlin (kin. 桂林 guìlín) što u prevodu znači „Šuma slatkog osmantusa“.[6] Osušeni cvetovi osmantusa se koriste u kuvanju, aromatizovanju džemova, supa, slatkiša, knedli i  raznih slatkih vina, sokova pa čak i piva. Nezreli plodovi osmantusa kisele se poput maslina. Kinezi vole da kuvaju slatku kašu čatang (kin. 茶汤 chátāng) po nacionalnom receptu od sirka i prosa koju prelivaju pekmezom od cvetova osmantusa. Vino od osmantusa je takođe veoma poznato.

Zbog lekovitog dejstva, osmantus je našao svoju upotrebnu vrednost i u kozmetologiji. Kozmetički proizvodi sa ekstratom osmantusa se koriste za negu problematične, osetljive i starije kože, ali i za razne alergijske reakcije. Eterično ulje osmantusa se preporučuje u lečenju dermatoza, furunkuloze i hiperpigmentacije. Pored medicinske i nutritivne upotrebe, osmantus se koristi i u industriji parfema. Osmantus se često koristi u pejzažnoj arhitekturi za ukrašavanje parkova i bašta.

Osmantus ima mnoga lekovita svojstva koja su korisna za ljudsko zdravlje, a u tu svrhu se koriste svi delovi biljke (koren, stabljika, lišće, cveće i plodovi). Utvrđeno je da osmantus ima u sebi antioksidanse, antikancerogena, antiinflamatorna i antibakterijska svojstva i da se samim tim može koristiti za lečenje mnogih ljudskih bolesti, kao što su rak, kožne bolesti, kardiovaskularne i neurološke bolesti.[3]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Flora of China, v 15 p 286, 木犀属 mu xi shu, Osmanthus Loureiro, Fl. Cochinch. 1: 28. 1790”. 
  2. ^ „Kew World Checklist of Selected Plant Families”. 
  3. ^ a b v „Travelerscoffee, Internet magazin ljetni stanovnik. DIY bašta i povrtnjak”. 
  4. ^ „Giropark, Osmantus: Šta je to?”. 
  5. ^ „Flora of China, v 15 p 286, 木犀属 mu xi shu, Osmanthus Loureiro, Fl. Cochinch. 1: 28. 1790.”. 
  6. ^ „China & Asia Cultural Travel, Guilin”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Османтус&oldid=27699165”