Pređi na sadržaj

Padel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Padel
Najviše upravno teloMeđunarodna federacija za padel (FIP)
NadimciPaddle (US, Canada)
Prvi put igran1969, Acapulco, Mexico
KluboviPadel savez Crne Gore, Padel savez Srbije, Hrvatski padel savez
Karakteristike
KontaktNo
Članovi timaObično se igra u parovima
Mešani polOdvojena takmičenja (mešovito ponekad u ligama)
TipSport sa reketom
OpremaPadel reket, padel loptica
mestoNa otvorenom ili zatvorenom padel terenu
Prisustvo
Zemlja ili  regionŠirom sveta
OlimpijadaNe
ParaolimpijadeNe

Padel je sport sa reketom koji se igra u dvoje (single) ili četvoro (duble) na terenu dimenzija 10 x 20 metara.[1] Teren je okružen staklenim zidovima i metalnom mrežom od kojih se loptica odbija slično kao u skvošu. Poen se završava kada loptica udari dva puta u pod ili ne bude vraćena preko mreže pravilno. Pobednik je onaj tim koji prvi osvoji dva od tri seta. Za razliku od tenisa, reketi za padel su čvrsti i nemaju žice, već su izrađene od kompozitnih materijala s mnoštvom malih otvora.[2]

Na osnovu podataka Međunarodne padel federacije (FIP) iz 2023. godine, postoji više od 25 miliona aktivnih igrača u preko 90 zemalja. [3] Vrednost padela iznosi oko 2 milijarde evra godišnje. [4]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je sport izmišljen u Akapulko,[5] Meksiko, od strane Enriquea Corcuere 1969. godine, nakon što je modifikovao svoj skvoš teren kako bi uključio elemente platformskog tenisa.[6]

Padel je bio sport namjenjen malom broju ljudi decenijama, ali njegova popularnost je naglo porasla tokom pandemije COVID-19 jer se mogao igrati napolju i nije uključivao fizički kontakt.[7]

Padel je uključen u Evropske igre 2023.[3] Međunarodna federacija za padel (FIP) želi da ima 75 nacionalnih federacija kako bi padel postao olimpijski sport za Letnje olimpijske igre 2032. godine.[4][8][3]

Tri padel terena mogu stati na jedan teniski teren, pa mnogi teniski klubovi pretvaraju teniske terene u padel terene jer je to profitabilnije za vlasnike poslova.[9][7]

U 2023. godini, Premier Padel (u vlasništvu "Qatar Sports Investments" i pokrenut 2022. godine sa FIP-om) stekao je konkurentske World Padel Tour iz Madrida kako bi stvorio novi globalni krug, počevši od 2024. godine.[4]

Deloitte očekuje da će broj padel terena dostići 84.000 do 2026. godine.[3]

Pravila

[uredi | uredi izvor]
Dimenzije terena za padel
  • Igrači: Obično igraju u parovima na terenu dimenzija 10 x 20 metara (32' 10" x 65' 7"). Za pojedinačne igre koristi se teren dimenzija 6 x 20 metara (19' 8" x 65' 7").
  • Servisi: Servisi se uvek izvode ispod ruke. Loptice koje udare u zidove oko terena nakon što odskoče od poda i dalje su u igri.
  • Loptice: Za zvanične mečeve koriste se specifične padel loptice; slične su teniskim lopticama, ali su nešto manje. Padel se obično igra rekreativno sa standardnim teniskim lopticama.
  • Reketi: Padel reketi su napravljeni od kompozitnog materijala bez žica. Površina za udaranje je perforirana. Reket je sličan onome koji se koristi u platformskom tenisu, ali ima svoje specifikacije.
  • Teren: Teren ima pod od betona, plastike ili veštačke trave. Dizajniran je slično kao teniski teren, samo je manji - dimenzija 10x20 m, sa mrežom visine 0,88m (34,6 inča) na sredini. Teren je okružen zidovima visine 4 metra napravljenim od stakla ili cigle, ili ogradom kada je napolju.

Bodovanje

[uredi | uredi izvor]

Padel prati isto bodovanje kao i teniski sistem bodovanja sa sljedećim izuzetkom:

  • U sezoni 2020, World Padel Tour je uveo "Zlatnu tačku" ili "Zlatni poen", novi način bodovanja za glavne turnire (Master Final, Master, Open i Challenger) organizovane od strane Tura. Ovaj način bodovanja je široko prihvaćen i na turnirima koji nisu profesionalni.[10]
    • Zlatna tačka u padelu:
      • Zlatna tačka se javlja kada rezultat dođe do izjednačenja tokom bilo koje igre.
      • Tim koji prima servis bira da li će servis dolaziti s desne ili leve strane terena.
      • Tim koji osvoji tu jednu tačku će osvojiti igru.

Teren

[uredi | uredi izvor]
Padel zona na ISPO 2014

Pravila padela navode da igralište treba da bude pravougaonik širok 10 metara i dug 20 metara, ograđen zidovima.[11] Na sredini igrališta nalazi se mreža koja deli teren na dva dela, sa maksimalnom visinom od 88 cm u sredini, koja se povećava na 92 cm na krajevima (s tolerancijom od 0,5 cm).[11]

Nadgradnja je napravljena spajanjem panela visokih 3 m i širokih 2m, s dodatnom visinom mreže od 1 m iznad staklenih zadnjih zidova (zidovi dužine 10m). Ova dodatna visina od 1 m nastavlja se još 2 m od svakog ugla i preko bočnih zidova. To znači da su zadnji zidovi i uglovi za serviranje zapravo visoki 4m, dok su preostali bočni zidovi visoki 3m. [11]

Stakleni paneli čine zadnje zidove i bočne zidove za serviranje (najbliže dva bočna panela zadnjim zidovima), dok metalne mrežaste panele zauzimaju strane.[11]

Linije za serviranje postavljene su 3 metra ispred zadnjeg zida, a postoji i druga linija na sredini koja deli centralni pravougaonik na pola. Sve linije su široke 5 cm i treba da budu jasno vidljive.[11]

Minimalna visina između igrališta i prepreke (npr. plafona) iznosi 6 metara.[11]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Evropa

[uredi | uredi izvor]

Padel Pro Tour (PPT) [12] je profesionalni padel krug osnovan 2005. godine kao rezultat dogovora između grupe organizatora padel mečeva i Udruženja profesionalnih igrača padela (AJPP) i Španske ženske asocijacije za padel (AFEP). Danas je najvažniji padel krug World Padel Tour (WPT),[12] koji je započeo u Španiji, ali je već postigao međunarodnu ekspanziju. Godine 2014, WPT je putovao u Portugal, Argentinu i Dubai.

Iako padel potiče iz španskih zemalja, broj igrača i klubova u severnom delu Evrope raste. Švedska je zemlja sa drugim najvećim brojem pretraga za termin "padel" na Google-u nakon Španije, prema izveštaju koji su predstavili Playtomic i Monitor Deloitte. Dok zemlje poput Finske, Danske, Holandije i Norveške uglavnom biraju izgradnju zatvorenih padel klubova zbog svojih klimatskih uslova, Belgija, Italija, Francuska i Nemačka preferiraju otvorene terene. U Španiji, Švedskoj i Portugalu više ljudi igra padel nego tenis. [13]

U Španiji, Švedskoj i Portugalu više ljudi igra padel nego tenis. [14]

Rečnik

[uredi | uredi izvor]

Veći deo padel vokabulara dolazi iz Španije zbog popularnosti u zemlji. Međutim, sa brzim rastom na Bliskom Istoku i u Africi, sve više reči se dodaje padel vokabularu: [15]

  • Bandeja: An overhand shot hit with spin rather than power, taken out of the air without letting the ball bounce.
  • Víbora: Similar to the bandeja but hit with more power and spin, typically diagonally down.
  • Bajada: When a ball takes a high bounce off the wall and is brought down with an overhand hit.
  • Chiquita: Similar to a drop shot.
  • Salida ('exit'): A player running off the court to save a ball that has bounced off the wall and out of the 20 by 10 court.
  • Cadete: A behind-the-back shot.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „"Are booming racquet sports helping or threatening tennis?"”. BBC Sport. 
  2. ^ „Sportovi platforma za sve informacije o sportskim disciplinama”. Sportovi (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2023-10-13. 
  3. ^ a b v g Noble, Josh (2023-07-28). „Padel power: players and investors flock to tennis's upstart rival”. Financial Times. Pristupljeno 2023-10-08. 
  4. ^ a b v Agini, Samuel (2023-08-24). „Qatar combines rival tours in fast-growing sport of padel”. Financial Times. Pristupljeno 2023-10-08. 
  5. ^ Espinosa, Eduardo (7. 12. 2022). „Pádel es un deporte inventado por un mexicano en Acapulco”. Grupo Milenio (na jeziku: španski). Pristupljeno 2023-05-09. 
  6. ^ Macron. „"What is Padel? The world's fastest growing racket sport | Macron | Worldwide Shipping".”. 
  7. ^ a b „Padel vs Pickleball: Can the World's Fastest-Growing Sports Overtake Tennis?”. Esquire (na jeziku: engleski). 2023-02-20. Pristupljeno 2023-10-08. 
  8. ^ „Padel vs Pickleball: Can the World's Fastest-Growing Sports Overtake Tennis?”. Esquire (na jeziku: engleski). 2023-02-20. Pristupljeno 2023-10-08. 
  9. ^ „Padel is set to be the biggest fitness trend of the summer”. British GQ (na jeziku: engleski). 2022-06-10. Pristupljeno 2023-10-08. 
  10. ^ Sánchez-Alcaraz Martínez, Bernardino Javier; Siquier-Coll, Jesús; Toro-Román, Víctor; Sánchez-Pay, Alejandro; Muñoz Marín, Diego (2020-06-08). „Análisis de los parámetros relacionados con el marcador en el circuito world padel tour 2019: diferencias por género, ronda y tipo de torneo (Analysis of the parameters related to score in world padel tour 2019: differences by gender, round and tourname.”. Retos (39): 200—204. ISSN 1988-2041. doi:10.47197/retos.v0i39.78402. 
  11. ^ a b v g d đ García-Giménez, Alejandro; Pradas, Francisco; Toro-Román, Víctor; Castellar-Otín, Carlos (2023-06-30). „Influence of game side court on haematological and urinary biomarkers in professional padel players”. Padel Scientific Journal. 1 (2): 173—190. ISSN 2952-2218. S2CID 259755993. doi:10.17398/2952-2218.1.173. 
  12. ^ a b Sánchez-Alcaraz Martínez, Bernardino Javier; Siquier-Coll, Jesús; Toro-Román, Víctor; Sánchez-Pay, Alejandro; Muñoz Marín, Diego (2020-06-08). „Análisis de los parámetros relacionados con el marcador en el circuito world padel tour 2019: diferencias por género, ronda y tipo de torneo (Analysis of the parameters related to score in world padel tour 2019: differences by gender, round and tourname.”. Retos (39): 200—204. ISSN 1988-2041. doi:10.47197/retos.v0i39.78402. 
  13. ^ „Warming Up and Stretching”. Pickleball Fundamentals: 1—12. 2015. ISBN 9781718219533. doi:10.5040/9781718219533.ch-001. 
  14. ^ Wood, Zoe (2023-02-11). „'Going up and up': UK padel and pickleball boom drives sales bounce”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-10-08. 
  15. ^ „WORLD PADEL TOUR 101: IMPROVE YOUR PADEL VOCABULARY!”. worldpadeltourdev.relevance.pro (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 14. 10. 2023. g. Pristupljeno 2023-10-08. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Падел&oldid=28495455”