Pređi na sadržaj

Pametni grad

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pametni grad je tehnološki moderno urbano područje koje koristi različite vrste elektronskih metoda i senzora za prikupljanje specifičnih podataka. Informacije dobijene iz tih podataka koriste se za efikasno upravljanje imovinom, resursima i uslugama; zauzvrat, ti podaci se koriste za poboljšanje poslovanja širom grada.[1] Ovo uključuje podatke prikupljene od građana, uređaja, zgrada i imovine koji se obrađuju i analiziraju radi praćenja i upravljanja saobraćajnim i transportnim sistemima,[2] elektrana, komunalnih preduzeća, gradskog šumarstva,> vodovodnih mreža, otpada, krivičnih istraga, informacija sistemi, škole, biblioteke, bolnice i druge usluge u zajednici.[3][4] U pametnim gradovima, deljenje podataka nije ograničeno na sam grad, već uključuje i preduzeća, građane i druge treće strane koje mogu imati koristi od različitih upotreba tih podataka. Deljenje podataka iz različitih sistema i sektora stvara mogućnosti za veće razumevanje i ekonomske koristi.[5]

Koncept pametnog grada integriše informacionu i komunikacionu tehnologiju i različite fizičke uređaje povezane na mrežu Interneta stvari radi optimizacije efikasnosti gradskih operacija i usluga i povezivanja sa građanima.[6][7] IKT se koristi za poboljšanje kvaliteta, performansi i interaktivnosti urbanih usluga, za smanjenje troškova i potrošnje resursa i za povećanje kontakta između građana i vlade.[8]

Terminologija

[uredi | uredi izvor]

Koncept pametnog grada je amorfan i ne postoji zajedničko razumevanje opšte prihvaćene definicije onoga što pojam obuhvata.  Dikin i Al Vear[9] navode četiri faktora koji doprinose definiciji pametnog grada:

  1. Primena širokog spektra elektronskih i digitalnih tehnologija u zajednicama i gradovima.
  2. Upotreba IKT za transformaciju životnog i radnog okruženja u regionu.
  3. Ugrađivanje takvih informacionih i komunikacionih tehnologija u vladine sisteme.
  4. Teritorijalizacija praksi koja spaja IKT i ljude kako bi se poboljšale inovacije i znanje koje oni nude.

Dikin definiše pametan grad kao onaj koji koristi IKT da bi zadovoljio zahteve tržišta (građana grada), i navodi da je uključenje zajednice u proces neophodno za pametan grad.[9] Pametan grad bi tako bio grad koji ne samo da poseduje IKT tehnologiju u određenim oblastima, već je i implementirao ovu tehnologiju na način koji pozitivno utiče na lokalnu zajednicu.

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Predloženo je da pametni grad (takođe zajednica, poslovni klaster, urbana aglomeracija ili region) koristi informacione tehnologije da:

  1. Efikasnije koristite fizičku infrastrukturu (puteve, izgrađeno okruženje i druga fizička sredstva) kroz veštačku inteligenciju i analizu podataka kako biste podržali snažan i zdrav ekonomski, društveni i kulturni razvoj.[10]
  2. Efikasno se angažovati sa lokalnom upravom[11] korišćenjem procesa otvorenih inovacija i e-participacije, poboljšavajući kolektivnu inteligenciju gradskih institucija kroz e-upravu, sa naglaskom na učešće građana i zajednički dizajn.[12][13]
  3. Učite, prilagođavajte se i inovirajte i na taj način efikasnije i brže reagujte na promenljive okolnosti poboljšanjem inteligencije grada.[13]

Ovi oblici inteligencije u pametnim gradovima demonstrirani su na tri načina:

  1. Inteligencija orkestracije: gde gradovi uspostavljaju institucije i rešavaju probleme zasnovane na zajednici i sarađuju, kao što je u Blekli parku, gde je nacistička Enigma šifra dekodirana od strane tima predvođenog Alanom Tjuringom. Ovo se spominje kao prvi primer pametnog grada ili inteligentne zajednice.[14]
    Blekli Park se često smatra prvom pametnom zajednicom.
  2. Inteligencija za osnaživanje: gradovi obezbeđuju otvorene platforme, eksperimentalne objekte i pametnu gradsku infrastrukturu u cilju grupisanja inovacija u određenim okruzima. Oni se mogu videti u naučnom gradu Kista u Stokholmu i Sajberport zoni u Hong Kongu. Slični objekti su takođe uspostavljeni u Melburnu i Kijevu.[15]
  3. Inteligencija za instrumente: gde je gradska infrastruktura napravljena pametnom kroz prikupljanje podataka u realnom vremenu, sa analizom i prediktivnim modeliranjem u gradskim četvrtima. Postoji mnogo kontroverzi oko ovoga, posebno u vezi sa pitanjima nadzora u pametnim gradovima. Primeri instrumentacione inteligencije su oni koji se primenjuju u Amsterdamu.[16]

Okviri

[uredi | uredi izvor]

Stvaranje, integracija i usvajanje sposobnosti pametnih gradova zahtevaju jedinstven skup okvira za realizaciju fokusnih oblasti mogućnosti i inovacija koje su centralne za projekte pametnih gradova. Okviri se mogu podeliti u 5 glavnih dimenzija koje uključuju brojne povezane kategorije razvoja pametnih gradova:[17]

Tehnološki okvir

[uredi | uredi izvor]

Pametan grad se u velikoj meri oslanja na primenu tehnologije. Različite kombinacije tehnološke infrastrukture u interakciji formiraju niz tehnologija pametnih gradova sa različitim nivoima interakcije između ljudi i tehnoloških sistema.[18]

  • Digitalno: Infrastruktura orijentisana na usluge je potrebna za povezivanje pojedinaca i uređaja u pametnom gradu. To uključuje usluge inovacija i komunikacionu infrastrukturu. Jovanof, G. S. i Hazapis, G. N. definišu digitalni grad kao „povezanu zajednicu koja kombinuje infrastrukturu širokopojasne komunikacije; fleksibilnu, servisno orijentisanu računarsku infrastrukturu zasnovanu na standardima otvorene industrije; i inovativne usluge koje zadovoljavaju potrebe vlada i njihovih zaposlenih, građana i preduzeća.“[19]
  • Inteligentni: Kognitivne tehnologije, kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje, mogu se obučiti na podacima koje generišu povezani gradski uređaji da bi se identifikovali obrasci. Efikasnost i uticaj određenih političkih odluka mogu se kvantifikovati kognitivnim sistemima koji proučavaju kontinuirane interakcije ljudi sa njihovim urbanim okruženjem.[20]
  • Sveprisutan: Sveprisutni grad pruža pristup javnim uslugama preko bilo kog povezanog uređaja. U-grad je produžetak koncepta digitalnog grada zbog objekta u smislu pristupačnosti svakoj infrastrukturi.[21]
  • Žičani: Fizičke komponente IT sistema su ključne za razvoj pametnog grada u ranoj fazi. Žičana infrastruktura je neophodna da bi se podržale IoT i bežične tehnologije koje su centralne za međusobno povezaniji život.[22] Žičano gradsko okruženje pruža opšti pristup digitalnoj i fizičkoj infrastrukturi koja se stalno ažurira. Najnovije u telekomunikacijama, robotici, Internetu stvari i raznim povezanim tehnologijama mogu se zatim primeniti da podrže ljudski kapital i produktivnost.[23][24]
  • Hibrid: Hibridni grad je kombinacija fizičke konurbacije i virtuelnog grada povezanog sa fizičkim prostorom. Ovaj odnos može biti virtuelni dizajn ili prisustvo kritične mase učesnika virtuelne zajednice u fizičkom urbanom prostoru. Hibridni prostori mogu poslužiti za realizaciju projekata buduće države za usluge pametnih gradova i integraciju.[25]
  • Informacioni grad: Mnoštvo interaktivnih uređaja u pametnom gradu generiše veliku količinu podataka. Način na koji se te informacije tumače i čuvaju je od ključnog značaja za rast i bezbednost pametnog grada.[26]

Ljudski okvir

[uredi | uredi izvor]

Inicijative pametnih gradova imaju merljive pozitivne uticaje na kvalitet života njegovih građana i posetilaca.[27] Ljudski okvir pametnog grada – njegova ekonomija, mreže znanja i sistemi ljudske podrške – važan je pokazatelj njegovog uspeha.[28]

  • Kreativnost: Umetničke i kulturne inicijative su uobičajena fokusna područja u planiranju pametnih gradova.[29][30] Inovacija je povezana sa intelektualnom radoznalošću i kreativnošću, a različiti projekti su pokazali da radnici znanja učestvuju u raznolikoj mešavini kulturnih i umetničkih aktivnosti.[31][32]
  • Učenje: Pošto je mobilnost ključna oblast razvoja pametnih gradova, neophodna je izgradnja sposobne radne snage kroz obrazovne inicijative.[28] Kapacitet za učenje grada uključuje njegov obrazovni sistem, uključujući dostupnu obuku i podršku radne snage, i njegov kulturni razvoj i razmenu.[33]
  • Humanost: Brojni programi pametnih gradova fokusiraju se na razvoj meke infrastrukture, kao što je povećanje pristupa dobrovoljnim organizacijama i određenim sigurnim zonama.[34] Ovaj fokus na društveni i relacioni kapital znači da je različitost, inkluzija i sveprisutan pristup javnim uslugama uključeni u planiranje grada.[24]
  • Znanje: Razvoj ekonomije znanja je ključan za projekte pametnih gradova.[35] Pametni gradovi koji žele da budu čvorišta ekonomske aktivnosti u novim tehnološkim i uslužnim sektorima naglašavaju vrednost inovacija u razvoju gradova.[24]

Institucionalni okvir

[uredi | uredi izvor]

Prema Mari Anne Moser[33] od 1990-ih, pokret pametnih zajednica se oblikovao kao strategija za proširenje baze korisnika uključenih u IT. Članovi ovih zajednica su ljudi koji dele svoje interese i rade u partnerstvu sa vladom i drugim institucionalnim organizacijama kako bi podstakli korišćenje IT-a za poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života kao posledicu različitih pogoršanja u svakodnevnim aktivnostima. Džon M. Eger[36] je rekao da pametna zajednica donosi svesnu i dogovorenu odluku da primeni tehnologiju kao katalizator za rešavanje svojih društvenih i poslovnih potreba. Veoma je važno shvatiti da bi ova upotreba IT-a i posledično poboljšanje mogli biti zahtevniji bez institucionalne pomoći; zaista institucionalna uključenost je ključna za uspeh inicijativa pametne zajednice. Ponovo je Moser[33] objasnila da „izgradnja i planiranje pametne zajednice teži pametnom rastu“; pametan rast je od suštinskog značaja za partnerstvo između građanskih i institucionalnih organizacija da reaguju na pogoršanje trendova u svakodnevnim pitanjima kao što su zagušenja u saobraćaju, pretrpanost škola i zagađenje vazduha.

Energetski okvir

[uredi | uredi izvor]

Pametni gradovi koriste podatke i tehnologiju da bi stvorili efikasnost, poboljšali održivost, stvorili ekonomski razvoj i poboljšali faktore kvaliteta života ljudi koji žive i rade u gradu. Možda će biti potrebno da se integrišu različiti skupovi podataka da bi se stvorila pametna energetska infrastruktura.[37] Formalnije, pametni grad je: „Urbano područje koje ima bezbedno integrisanu tehnologiju preko sektora informacija i Interneta stvari (IoT) radi boljeg upravljanja imovinom grada.“[38] Primena pametnih tehnologija omogućava efikasnije korišćenje pametnih tehnologija. Primena integrisanih energetskih tehnologija u gradu, omogućavajući razvoj samoodrživih područja ili čak distrikta pozitivne energije koji proizvode više energije nego što ih troše.[39]

Pametan grad se pokreće „pametnim vezama“ za različite stavke kao što su ulična rasveta, pametne zgrade, distribuirani energetski resursi (DER), analitika podataka i pametan transport. Među ovim stvarima, energija je najvažnija; zbog toga komunalna preduzeća igraju ključnu ulogu u pametnim gradovima. Električne kompanije, radna partnerstva sa gradskim zvaničnicima, tehnološkim kompanijama i nizom drugih institucija, su među glavnim igračima koji su pomogli da se ubrza rast američkih pametnih gradova.[40]

Upravljanje podacima

[uredi | uredi izvor]

Pametni gradovi koriste kombinaciju tehnologija prikupljanja, obrade i distribucije podataka u sprezi sa mrežnim i računarskim tehnologijama i merama bezbednosti i privatnosti podataka, podstičući primenu inovacija za promovisanje ukupnog kvaliteta života svojih građana i pokrivajući dimenzije koje uključuju: komunalne usluge, zdravstvene, transportne, zabavne i državne usluge.[41]

Putokaz

[uredi | uredi izvor]

Mapa puta pametnog grada sastoji se od četiri/tri (prva je preliminarna provera) glavne komponente:[4][42]

  1. Definišite tačno šta je zajednica: možda ta definicija može usloviti ono što radite u narednim koracima; odnosi se na geografiju, veze između gradova i sela i tokove ljudi između njih; možda – čak – da u nekim zemljama definicija grada/zajednice koja je navedena ne odgovara efektivno onome što se – u stvari – dešava u stvarnom životu.
  2. Proučite zajednicu: Pre nego što odlučimo da izgradimo pametan grad, prvo moramo da znamo zašto. To se može uraditi utvrđivanjem koristi od takve inicijative. Proučite zajednicu da biste upoznali građane, potrebe preduzeća – upoznajte građane i jedinstvene atribute zajednice, kao što su starost građana, njihovo obrazovanje, hobiji i atrakcije grada.
  3. Razviti politiku pametnog grada: Razviti politiku za pokretanje inicijativa, gde se mogu definisati uloge, odgovornosti, ciljevi. Kreirajte planove i strategije o tome kako će se ciljevi postići.
  4. Angažovanje građana: Ovo se može uraditi angažovanjem građana kroz korišćenje inicijativa e-uprave, otvorenih podataka, sportskih događaja itd.

Ukratko, ljudi, procesi i tehnologija (PPT) su tri principa uspeha inicijative za pametni grad. Gradovi moraju proučavati svoje građane i zajednice, poznavati procese, pokretače poslovanja, kreirati politike i ciljeve kako bi zadovoljili potrebe građana. Zatim, tehnologija se može implementirati kako bi se zadovoljile potrebe građana, kako bi se poboljšao kvalitet života i stvorile realne ekonomske mogućnosti. Ovo zahteva holistički prilagođeni pristup koji uzima u obzir gradske kulture, dugoročno planiranje grada i lokalne propise.

Bilo da se poboljša bezbednost, otpornost, održivost, gužva u saobraćaju, javna bezbednost ili gradske usluge, svaka zajednica može imati različite razloge zbog kojih želi da bude pametna. Ali sve pametne zajednice dele zajedničke atribute—i sve ih pokreću pametne veze i pametnija energetska infrastruktura naše industrije. Pametna mreža je temeljni deo u izgradnji pametne zajednice.

— Pet Vinsent-Kolan, predsednik Edison Elektrik Instituta i predsednik i izvršni direktor PNM Resursa.[43]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Data-Smart City Solutions”. datasmart.hks.harvard.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  2. ^ Fourtané, Susan (2018-11-16). „Connected Vehicles in Smart Cities: The Future of Transportation”. interestingengineering.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  3. ^ McLaren, Duncan; Agyeman, Julian (2015-11-20). Sharing Cities: A Case for Truly Smart and Sustainable Cities (na jeziku: engleski). MIT Press. ISBN 978-0-262-02972-8. 
  4. ^ a b „Smart Cities-A Road Map for Development | IEEE Journals & Magazine | IEEE Xplore”. ieeexplore.ieee.org. Pristupljeno 2023-12-16. 
  5. ^ Paiho, Satu; Tuominen, Pekka; Rökman, Jyri; Ylikerälä, Markus; Pajula, Juha; Siikavirta, Hanne (2022). „Opportunities of collected city data for smart cities”. IET Smart Cities (na jeziku: engleski). 4 (4): 275—291. ISSN 2631-7680. doi:10.1049/smc2.12044. 
  6. ^ „The 3 Generations of Smart Cities”. 
  7. ^ Peris-Ortiz, Marta; Bennett, Dag R.; Yábar, Diana Pérez-Bustamante (2016-10-05). Sustainable Smart Cities: Creating Spaces for Technological, Social and Business Development (na jeziku: engleski). Springer. ISBN 978-3-319-40895-8. 
  8. ^ „Building a Smart City, Equitable City”. Arhivirano iz originala 28. 08. 2019. g. Pristupljeno 16. 12. 2023. 
  9. ^ a b „Research Output”. Napier (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  10. ^ „"Will the real smart city please stand up?"”. 
  11. ^ Johns, Fleur (2021-10-13). „Governance by Data”. Annual Review of Law and Social Science (na jeziku: engleski). 17 (1): 53—71. ISSN 1550-3585. doi:10.1146/annurev-lawsocsci-120920-085138. 
  12. ^ „Mark Deakin » From the City of Bits to e-Topia: Taking the Thesis on Digitally-inclusive Regeneration Platforms of Information Society Full Circle”. web.archive.org. 2016-03-18. Arhivirano iz originala 18. 03. 2016. g. Pristupljeno 2023-12-16. 
  13. ^ a b „Research Output”. Napier (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  14. ^ Deakin, Mark; Al Waer, Husam (2011). „From intelligent to smart cities”. Intelligent Buildings International (na jeziku: engleski). 3 (3): 140—152. ISSN 1750-8975. doi:10.1080/17508975.2011.586671. 
  15. ^ „Melbourne 2030”. web.archive.org. 2015-05-30. Arhivirano iz originala 30. 05. 2015. g. Pristupljeno 2023-12-16. 
  16. ^ City, Amsterdam Smart (2023-12-05). „Smart City Academy”. Amsterdam Smart City (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  17. ^ Sharifi, Ayyoob (2019). „A critical review of selected smart city assessment tools and indicator sets”. Journal of Cleaner Production (na jeziku: engleski). 233: 1269—1283. doi:10.1016/j.jclepro.2019.06.172. 
  18. ^ „The World In 2021”. The Economist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  19. ^ Yovanof, Gregory S.; Hazapis, George N. (2009). „An Architectural Framework and Enabling Wireless Technologies for Digital Cities & Intelligent Urban Environments”. Wireless Personal Communications (na jeziku: engleski). 49 (3): 445—463. ISSN 0929-6212. doi:10.1007/s11277-009-9693-4. 
  20. ^ Ark, Tom Vander. „How Cities Are Getting Smart Using Artificial Intelligence”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  21. ^ Anthopoulos, Leonidas; Fitsilis, Panos (2010), Sideridis, Alexander B.; Patrikakis, Charalampos Z., ur., From Online to Ubiquitous Cities: The Technical Transformation of Virtual Communities, 26, Springer Berlin Heidelberg, str. 360—372, ISBN 978-3-642-11629-2, doi:10.1007/978-3-642-11631-5_33, Pristupljeno 2023-12-16 
  22. ^ „Smart cities are about people”. Smart Cities World (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  23. ^ „Intelligent Cities: R&D offshoring, web 2.0 product development and globalization of innovation systems” (PDF). 
  24. ^ a b v „Conceptualizing Smart City with Dimensions of Technology, People, and Institutions” (PDF). 
  25. ^ „Campaign Trail: Why Uber built a virtual city to promote a product that doesn't exist yet”. Marketing Dive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  26. ^ Nisenbaum, Amit. „What's Holding Smart Cities Back?”. Scientific American Blog Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  27. ^ „Smart city technology for a more liveable future | McKinsey”. www.mckinsey.com. Pristupljeno 2023-12-16. 
  28. ^ a b „United Smart Cities (USC) - United Nations Partnerships for SDGs platform”. sustainabledevelopment.un.org. Pristupljeno 2023-12-16. 
  29. ^ „engagingcommunities2005.org” (PDF). web.archive.org. 2017-02-27. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 02. 2017. g. Pristupljeno 2023-12-16. 
  30. ^ Borda, Ann; Bowen, Jonathan P. (2019), Giannini, Tula; Bowen, Jonathan P., ur., Smart Cities and Digital Culture: Models of Innovation (na jeziku: engleski), Springer International Publishing, str. 523—549, ISBN 978-3-319-97456-9, doi:10.1007/978-3-319-97457-6_27, Pristupljeno 2023-12-16 
  31. ^ „Creativity in the Smart City is What Makes a City Really Smart”. 
  32. ^ „The Curse of the Creative Class”. City Journal (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  33. ^ a b v „What is Smart about the Smart Communities Movement?”. 
  34. ^ „Why Are Smart Places Getting Smarter?” (PDF). 
  35. ^ „Smarter cities for smarter growth: How cities can optimize their systems for the talent-based economy” (PDF). 
  36. ^ Eger, John M. (2009-01-01). „Smart Growth, Smart Cities, and the Crisis at the Pump A Worldwide Phenomenon”. I-WAYS - The Journal of E-Government Policy and Regulation. 32 (1): 47—53. ISSN 1084-4678. doi:10.5555/1552005.1552016. 
  37. ^ Donti, Priya L.; Kolter, J. Zico (2021-10-18). „Machine Learning for Sustainable Energy Systems”. Annual Review of Environment and Resources (na jeziku: engleski). 46 (1): 719—747. ISSN 1543-5938. doi:10.1146/annurev-environ-020220-061831. 
  38. ^ Riley, Kim (2017-06-12). „EEI’s new board chairman cites smart-city opportunities as convention gets under way”. Daily Energy Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  39. ^ „Yes to positive energy districts - | VTT News”. www.vttresearch.com (na jeziku: engleski). 2020-05-12. Pristupljeno 2023-12-16. 
  40. ^ Riley, Kim (2017-06-15). „Pittsburgh, San Diego city officials put utilities as major players in smart-city partnerships”. Daily Energy Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 
  41. ^ Gharaibeh, Ammar; Salahuddin, Mohammad A.; Hussini, Sayed Jahed; Khreishah, Abdallah; Khalil, Issa; Guizani, Mohsen; Al-Fuqaha, Ala (2017). „Smart Cities: A Survey on Data Management, Security, and Enabling Technologies”. IEEE Communications Surveys & Tutorials. 19 (4): 2456—2501. ISSN 1553-877X. doi:10.1109/COMST.2017.2736886. 
  42. ^ „Creating A Smart City Roadmap For Public Power Utilities” (PDF). 
  43. ^ Carey, Liz (2017-10-06). „EEI chairman pledges to collaborate with communities on powering technology to support smart cities”. Daily Energy Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-16. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паметни_град&oldid=28443257”