Papa Grgur I

Grgur I
Papa Grgur I
Lični podaci
Datum rođenja	oko 540.
Mesto rođenja	Rim, Vizantija
Datum smrti	12. mart 604.
Mesto smrti	Rim, Vizantija
Papa
Pontifikat	3. septembar 590 — 12. mart 604.
Prethodnik	Pelagije II
Naslednik	Sabinijan

Papa Grgur I ili Grgur Veliki (lat. Gregorius I; oko 540 – 604) bio je rimski episkop od 3. septembra 590. do svoje smrti 12. marta 604. godine. Pravoslavcima je poznat i kao Grigorije Veliki ili Grigorije Dvojeslov (dijalogičar), zbog dijaloga koje je pisao. On je poznat po pokretanju prve zabeležene misije iz Rima, Gregorijanske misije, za preobražavanje tadašnjih paganskih anglosaksonaca u Engleskoj u hrišćanstvo. Grgur je takođe poznat po svojim spisima, koji su bili plodniji od onih njegovih prethodnika na papskoj poziciji. Tokom srednjeg veka, on je bio poznat kao „Otac hrišćanskog bogosluženja” zbog njegovih izuzetnih napora na reviziji rimskog bogosluženja.

Bio je sin senatora Gordijana, ali je i on sam bio senator i načelnik grada Rima. Nakon što mu je otac preminuo, on se posvetio duhovnom životu. Od svog velikog bogatstva sazidao je šest manastira u Siciliji i sedmi u Rimu, u čast apostolu Andreji, u kome se i on postriže. Eogova majka, Silvija, takođe se zamonašila u jednom ženskom manastiru. Ubrzo nakon smrti pape Pelagija, Grigorije je izabran za novog papu. Po hrišćanskom verovanju, on nije hteo da prihvati to, ali ga je Gospod prokazao onima koji su ga tražili na taj način što se pojavio stub ognjeni od zemlje do neba na onom mestu gde se Grigorije krio. Takođe se govori i da je bio neobično milosrdan.

Sav svoj dohodak upotrebljavao je na gostoprimstvo i pravljenje boravišta siromašnima. Često je prizivao siromašne ljude i služio im oko trpeze. Bavio se i pisanjem knjiga. Takođe su ga nazivali i Dvojeslov odnosno Sabesednik, jer je napisao knjigu pod tim imenom, u kojoj je izneo vrline i čuda italijskih svetitelja. Sastavio je i svetu Liturgiju Pređeosvećenih Darova, koja se služi sredom i petkom za vreme Časnoga posta. Hrišćani veruju da je njegov arhiđakon, Petar, viđao goluba da leti iznad njegove glave kad je sedeo i pisao. Preminuo je 604. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao svetog Grigorija Dvojeslova 12. marta po crkvenom, a 25. marta po gregorijanskom kalendaru.

Biografija

U periodu od 476. do 554. godine, Italijom su vladali Germani, najpre Odoakar, kasnije Teodorih i njegovi naslednici. Nakon četrnaestogodišnje vizantijske vladavine, Langobardi su 568. godine započeli osvajanje Italije. Vizantijsko carstvo je sačuvalo samo priobalne enklave od kojih su najvažniji bili Rim, Napulj i Ravena. Grgur se rodio još u vreme germanske vladavine, godine 540. Do 573. godine, vršio je funkciju perfekta Rima. Potom je napustio svetovnu karijeru i, koristeći bogatstvo svoje porodice, osnovao nekoliko manastira na Siciliji i manastir Svetog Andrije u Rimu. Od 578. godine je u službi pape kao predstavnik u Konstantinopolju (579—585). Godine 590. postao je episkop Rima.

Italija je u to vreme bila zahvaćena ratom između Vizantije i Langobarda. Zbog toga je Grgur često preduzimao odbranu i upravu nad Rimom. Smatrao se njegovim najzanačjnijim stanovnikom, moralnim vođom i najbogatijim građaninom. Prihvatio je na hiljade izbeglica sa langobardske teritorije, plaćao miliciju, brinuo se o snabdevanju grada, pregovarao sa Langobardima i slično.

Grgur je bio prvi monah koji je postao papa. Nastavio je da živi monaškim životom i tokom pontifikata. Prvi je od papa koji se zainteresovao za Varvare. Negovao je odnose sa langobardskim, franačkim i vizigotskim kraljevima. Organizovao je ekspediciju za pokrštavanje Anglosaksonaca.

Literatura

• Gerald Ellard (1979) [1948]. Christian Life and Worship (Dissertations in European Economic History). Arno Press. str. 125. ISBN 978-0-405-10819-8. 
• Linč, Džozef H. (1999). Istorija srednjovekovne crkve. Beograd: Clio. 
• Homilae in Hiezechihelem prophetam. Turnhout: Brepols. 1971. , ed Marcus Adriaen, CCSL 142.
• Dialogorum libri quattuor seu De miraculis patrum italicorum: Grégoire le Grand, Dialogues, ed. Adalbert de Vogüé, 3 vols., Sources crétiennes 251, 260, 265 (Paris, 1978-1980) — also available via the Brepols Library of Latin Texts online dabatase at http://www.brepols.net/Pages/BrowseBySeries.aspx?TreeSeries=LLT-O
• The Dialogues of Saint Gregory the Great, trans. Edmund G. Gardner (London & Boston, 1911).
• Pastoral Care, trans. Henry Davis, ACW 11 (Newman Press, 1950).
• . Crestwood, New York: St. Vladimir's Seminary Press. 2007 https://books.google.com/books?id=jbKkzWquzWsC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false.  , trans. with intro and notes by George E. Demacopoulos..
• Reading the Gospels with Gregory the Great: Homilies on the Gospels, 21–26, trans. Santha Bhattacharji (Petersham, MA, 2001) [translations of the 6 Homilies covering Easter Day to the Sunday after Easter].
• The Letters of Gregory the Great. Toronto: Pontifical Institute of Mediaeval Studies. 2004. , trans. with intro and notes by John RC Martyn. . [3 volume translation of the Registrum epistularum].
• Gregory the Great: On the Song of Songs, CS244 (Collegeville, MN, 2012).
• Cantor, Norman F. (1993). The Civilization of the Middle Ages. New York: Harper. ISBN 9780060170332. 
• Cavadini, John, ur. (1995). Gregory the Great: A Symposium. Notre Dame: University of Notre Dame Press. 
• Clark, Francis (1988). „St. Gregory the Great, Theologian of Christian Experience” (PDF). American Benedictine Review. 39:3: 261—276. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 08. 2017. g. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
• Dagens, Claud (1977). Saint Grégoire le Grand: Culture et expérience chrétiennes. Paris: Études augustiniennes. ISBN 978-2851210166. 
• Didron, Adolphe Napoléon (1851). Christian Iconography: Comprising the History of the Nimbus, the Aureole, and the Glory, the History of God the Father, the Son, and the Holy Ghost. Henry G. Bohn. ISBN 9780790580258. 
• Demacopoulos, George E. (2015). Gregory the Great: Ascetic, Pastor, and First Man of Rome. Notre Dame: University of Notre Dame Press. ISBN 978-0268026219. 
• Dudden, Frederick Holmes (1905). Gregory the Great: His Place in History and Thought (In Two Volumes). London: Longmans, Green, and Co. ISBN 9780837079363. OCLC 502650100. 
• Ekonomou, Andrew J. (2007). Byzantine Rome and the Greek Popes: Eastern influences on Rome and the papacy from Gregory the Great to Zacharias, A.D. 590–752. Lexington Books. 
• Flechner, Roy (2015). „Pope Gregory and the British: Mission as a Canonical Problem” (PDF). Histoires de Bretagnes. 5: 47—65. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 08. 2017. g. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
• Fontaine, Jacques, ur. (1986). Grégoire le Grand: Chantilly, Centre culturel Les Fontaines, 15–19 septembre 1982 : actes (Colloques internationaux du Centre national de la recherche scientifique). Paris: Editions du Centre national de la recherche scientifique. ISBN 978-2222039143. 
• Gardner, Edmund G. (2010) [1911]. The Dialogues of Saint Gregory the Great. Merchantville, NJ: Evolution Publishing. ISBN 978-1-889758-94-7. 
• McGinn, Bernard (1996). The Growth of Mysticism: Gregory the Great Through the 12 Century (The Presence of God) (v. 2). New York: Crossroad. ISBN 978-0824516284. 
• McGinn Bernard, & McGinn Patricia Ferris (2003). Early Christian Mystics: The Divine Vision of the Spiritual Masters. New York: Crossroad. ISBN 978-0-8245-2106-6. 
• Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450–680 A.D. The Church in history. 2. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press. ISBN 978-0-88-141056-3. 
• Moorhead, John (2005). Gregory the Great (The Early Church Fathers) 1st Edition. New York: Routledge. ISBN 978-0415233903. 
• Richards, Jeffrey (1980). Consul of God. London: Routelege & Keatland Paul. ISBN 9780710003461. 
• Straw, Carole E. (1988). Gregory the Great: Perfection in Imperfection. Berkeley: University of California Press. 
• Leyser, Conrad (2000). Authority and Asceticism from Augustine to Gregory the Great. Oxford: Clarendon Press. 
• Markus, R.A. (1997). Gregory the Great and His World. Cambridge: University Press. 
• Ricci, Cristina (2002). Mysterium dispensationis. Tracce di una teologia della storia in Gregorio Magno (na jeziku: italijanski). Rome: Centro Studi S. Anselmo. . Studia Anselmiana, volume 135.
• Schreiner, Susan E. (1988). „'Where Shall Wisdom Be Found?': Gregory's Interpretation of Job”. American Benedictine Review. 39:3: 321—342. 
• Thornton, Father James (2006). Made Perfect in Faith. Etna, California, USA: Center for Traditionalist Orthodox Studies. ISBN 978-0-911165-60-9. 
• Weber, Leonhard (1947). Hauptfragen der Moraltheologie Gregors des Grossen: Ein Bild Altchristlicher Lebensführung. Freiburg in der Schweiz: Pauluscruckerei. 
• Wilken, Robert Louis (2001). „Interpreting Job Allegorically: The Moralia of Gregory the Great”. Pro Ecclesia. 10:2 (2): 213—226. S2CID 211965328. doi:10.1177/106385120101000206. 

Spoljašnje veze

• Pisma pape Grigorija I kao svedočanstvo latinofone komunikacije na tlu rimske Dalmacije, doktorska disertacija (2017)
• „Documenta Catholica Omnia: Gregorius I Magnus” (na jeziku: latinski). Cooperatorum Veritatis Societas. 2006. Pristupljeno 2008-08-10.  Index of 70 downloadable .pdf files containing the texts of Gregory I.
• „Complete English translation of Gregory's Moralia in Job”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2019. g. Pristupljeno 11. 10. 2019.  Found on the website: Lectionary Central.
• „Moralia in Iob (book 1–35) (Msc.Bibl.41)” (na jeziku: latin). CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza) Digitized by the Staatsbibliothek Bamberg.
• Gregory the Great (2007). „Homiliae in Ezechielem I-XXII”. Codices Electronici Sangallenses: Codex 211 (na jeziku: Latin). Stiftsbibliothek St.Gallen. Arhivirano iz originala 08. 12. 2007. g. Pristupljeno 2008-08-10. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza) Photographic images of a manuscript copied about 850–875 AD.
• „St Gregory Dialogus, the Pope of Rome”. Orthodox Church in America. Pristupljeno 2008-08-10.  Orthodox icon and synaxarion.
• Noch ein Höhlengleichnis. Zu einem metaphorischen Argument bei Gregor dem Großen by Meinolf Schumacher (in German).
• Women's Biography: Barbara and Antonina, contains two of his letters.
• St. Gregory engraved by Anton Wierix from the De Verda Collection
• Saint Gregory the Great at the Christian Iconography website
• Of St. Gregory the Pope from Caxon's translation of the Golden Legend
• MS 484/21 Dialogorum … libri quatuor de miraculis at OPenn

Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.