Paskal Brukner
Paskal Brukner | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 15. decembar 1948. |
Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
Zanimanje | pisac, esejista, filozof |
Paskal Brukner (engl. Pascal Bruckner; rođen 15. decembra 1948. u Parizu) je francuski pisac, jedan od „Novih filozofa” koji je bio istaknut sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Veliki deo njegovog rada bio je posvećen kritikama francuskog društva i kulture.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Brukner je u mladosti pohađao jezuitske škole.[1]
Posle studija na univerzitetima Pariz I i Pariz VII Diderot, a zatim i na École Pratique des Hautes Études, Brukner je postao šef konferencije na Institutu za političku politiku u Parizu i saradnik u časopisu Nouvel Observateur.
Brukner je počeo pisati u duhu novih filozofa ili Novih filozofa. Objavio je Parias (Parias), Lunes de fiel (Zli anđeli) (adaptiran kao film Romana Polanskog) i Les voleurs de beauté (The Beauty Stealers) (Roman je dobio nagradu Prix Renaudot 1997). Među njegovim esejima su La tentation de l'innocence („Iskušenje nevinosti”, nagrada Medisis 1995) i, čuveno, Le Sanglot de l'Homme blanc (Suze belog čoveka), napad na narcisoidnu i destruktivnu politiku namenjena koristi Trećem svetu, a odnedavno i La tyrannie de la pénitence (2006), knjiga o beskrajnoj samokritičnosti Zapada, prevedena kao „Tiranija krivice” (2010).
Od 1992. do 1999. godine, Brukner je podržavao hrvatske, bosanske i kosovske uzroke protiv srpske agresije, i podržao je Rat na Kosovu i Metohiji, NATO intervenciju na Kosovu 1999. godine. 2003. godine podržao je svrgavanje Sadama Huseina, ali je kasnije kritikovao greške američke vojske.
Suze belog čoveka
[uredi | uredi izvor]Le Sanglot de l'Homme blanc (Suze belog čoveka), u izdanju Éditions le Seuil u maju 1983. godine, bio je kontroverzan opus. Autor opisuje ono što vidi kao antizapadni i pro — treći svetski sentimentalizam nekih levičara na Zapadu. Esej je imao uticaja na čitav trend mišljenja, posebno na Maurice Dantec i Mišela Uelbeka. Naslov je varijacija Kiplingovog „Bremena belog čoveka”.
Tiranija krivice: esej o zapadnom mazohizmu
[uredi | uredi izvor]Bruknerovo delo La Tyrannie de la Pénitence: Essai sur le Masochisme Occidental (Tiranija krivice: esej o zapadnom mazohizmu)[2][3] iz 2006. godine gde tvrdi da su zapadni intelektualci krivi za sebe, otvarajući Zapad masovnoj invaziji iz Afrike i muslimanskog sveta koji preti da uništi same temelje svoje kulture. Levičarsko gledište može se sažeti u izjavi:
Beli čovek je posejao tugu i propast gde god je otišao.
Ova bela krivica navela je levičare da ne samo da odbace renesansu već i da romantizuju Jug (Afriku i Bliski istok) kao nevine žrtve i pogrde Izrael.
Ništa nije zapadnije od mržnje prema Zapadu... Sva moderna misao može se svesti na mehaničko denunciranje Zapada, ističući licemerje, nasilje i gnusnost potonjeg.
Evropa se oslobađa zločina Holokausta optužujući Izrael, oslobađa se greha kolonijalizma optužujući SAD.
[Palestinsko pitanje] „tiho je relegimiziralo mržnju prema Jevrejima”, čineći Evropu „bolesnim čovekom planete”.
Zaključuje da SAD ostaju „poslednja velika država na Zapadu”, jer „dok se Amerika tvrdi, Evropa preispituje sebe”.
Kritika multikulturnog etnocentrizma
[uredi | uredi izvor]Bruknerov polemički stav protiv etnocentričnosti nekih diskursa multikulturalizma podstakao je međunarodnu raspravu.[4]
U članku pod naslovom Prosvetiteljski fundamentalizam ili rasizam anti-rasista?, branio je Ayaan Hirsi Ali posebno protiv kritika Ijan Buruma i Timoti Garton Eš-a. Prema Brukneru, moderni filozofi od Hajdegera do Gadamera, Deride, Maksa Horkhajmera i Teodora Adorna izvršili su širok napad na prosvetiteljstvo, tvrdeći da su „sva zla naše epohe bila rođena ovom filozofskom i književnom epizodom: kapitalizam, kolonijalizam, totalitarizam”. Brukner se slaže da istorija dvadesetog veka svedoči o potencijalu modernosti za fanatizam, ali tvrdi da se moderna misao koja je proizašla iz prosvetiteljstva pokazala sposobnom da kritikuje sopstvene greške i da je „osuđujući eksces prosvetiteljstva u konceptima koji iskovano znači biti veran svom duhu”.
Knjige
[uredi | uredi izvor]- Parias: roman, Seuil. 1985. ISBN 978-2-02-008732-2..
- Lunes de fiel: roman, Seuil. 1981. ISBN 978-2-02-005856-8..
- Evil Angels: A Novel. Grove Press. 1987. ISBN 978-0-394-54138-9..
- Les Voleurs de beauté: roman, B. Grasset, 1997.
- Le divin enfant: roman, Seuil. 1992. ISBN 978-2-02-013215-2..
- Božansko dete, Rupa & Co. 2005. ISBN 978-81-291-0302-4..
- La tentation de l'innocence, Grasset. 1995. ISBN 978-2-253-13927-0..
- Temptation of innocence. Algora Publishing. 2000. ISBN 978-1-892941-56-5..
- Le Sanglot de l'Homme blanc, Éditions du Seuil, 1983; Simon & Schuster. 1986. ISBN 978-0-02-904160-4..
- The Tears of the White Man: Compassion as Contempt. The Free Press. 1986. ISBN 978-0-02-904160-4..
- La Tyrannie de la Pénitence: Essai sur le Masochisme Occidental (Tiranija krivice: esej o zapadnom mazohizmu), Grasset. 2006. ISBN 978-2-246-64161-2..
- The Tyranny of Guilt. prevodilac Steven Rendall. Princeton University Press. 2010. ISBN 978-0-691-14376-7. „Pascal Bruckner tyranny.”
- Perpetual Euphoria: On the Duty to Be Happy. prevodilac Steven Rendall. Princeton University Press. 2011. ISBN 978-0-691-14373-6.
- Fanatizam apokalipse: spasiti zemlju, kazniti ljudska bića, prevodilac Steven Rendall =[5] ISBN 9780745669762.
- Paradoks ljubavi, prevodilac Steven Rendall, Princeton University Press. 2012. ISBN 9780691149141..
- Da li je propao brak iz ljubavi?, prevodioci Steven Rendall i Lisa Neal, Polity Books. 2013. ISBN 9780745669786..
- Imaginarni rasizam: islamofobija i krivica, prevodilac Steven Rendall, Cambridge, UK, Medford, MA, Polity Books, 2018.
- Ukrali su nam lepotu, prevodilac Stuart Bell, The 87 Press, 2019.
Napomene i reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Bruckner, Pascal (2013). Against Environmental Panic, " The Chronicle of Higher Education, 17 June 2013, accessed 29 June 2013
- ^ Daniel Pipes, April, 2010
- ^ Daniel Pipes, Dec. 2015
- ^ Pascal Bruckner, Enlightenment Fundamentalism or Racism of the Anti-Racists?, appeared originally in German in the online magazine Perlentaucher on 24 January 2007. (jezik: engleski)
- ^ PolityBooks.com Arhivirano 27 jun 2013 na sajtu Wayback Machine
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Kompleks Asterik, intervju sa Paskalom Bruknerom na signandsight.com
- Boycott Durban II By Pascal Bruckner, 16. juna 2008
- Filozofija: pomeranje granica. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2014) Intervju sa Paskalom Bruknerom. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2014) Slušajte ili preuzmite Brukner, intervjuisao JK Fovler 26. februara 2011. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2014)
- O islamskom terorizmu: Intervju za Hrvatsku televiziju, novembar 2015. (francuski) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2021)