Petnaesta slovenačka udarna brigada
Petnaesta slovenačka udarna brigada | |
---|---|
Postojanje | 28. septembar 1943 – maj 1945. |
Formacija | 3 bataljona |
Jačina | 1000 vojnika i oficira[1] |
Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
Angažovanje | |
Odlikovanja | Orden zasluga za narod Orden bratstva i jedinstva |
Petnaesta slovenačka udarna brigada (poznata i pod nazivom Belokranjska brigada) formirana je 28. septembra 1943. godine u Butoraju kod Metlike od Istočnodolenjskog NOP odreda. Imala je 4 bataljona sa oko 1000 boraca. Do kraja rata dejstvovala je u sastavu Petenaeste divizije NOVJ.
Borbeni put brigade
[uredi | uredi izvor]U početku je imala zadatak da štiti slobodnu teritoriju u Beloj krajini, sadejstvujući u Žumberku i Pokuplju sa Trinaestom proleterskom brigadom „Rade Končar”, Žumberačko-pokupskim i Karlovačkim NOP odredom. U nemačkoj Oktobarskoj ofanzivi, zajedno sa 13. proleterskom brigadom, vodila je teške borbe na liniji Metlika-Ozalj-Draganići, da bi obezbedila evakuaciju ranjenika, civilnog stanovništva i materijala iz Žumberka prema Plešivici. Potom je čistila Belu krajinu od slovenačkih domobrana, koji su posle završetka ofanzive zaposeli veća mesta. Prilikom tog čišćenja zarobila je 5. novembra Rupnikovu civilnu upravu za Belu krajinu. Dejstvujući na drumu Metlika-Novo Mesto, uništila je 16 okupatorovih motornih vozila, a 22. novembra prebacila se kod Vinice preko Kupe i vodila teške borbe sa SS-jedinicama kod Točka i Gaćeškog Sela na reci Mrežnici. U decembru se ponovno prebacila u Belu krajinu, sadejstvujući i dalje sa hrvatskim partizanskim jedinicama u Vivodini, Žumberku i Pokuplju.[1]
U 1944. godini učestvovala je u svim značajnijim borbama 15. divizije. Od januara dejstvovala je duž druma Ljubljana-Velike Lašče-Ribnica-Kočevje, napadala nemačke transportne motorizovane kolone, koje su saobraćale između Ljubljane i Kočevja, i zajedno sa drugim brigadama 15. divizije onemogućavala opravku pruge između ta dva mesta. Kraje februara učestvovala je u uništenju nemačko-belogardijskih uporišta u selima Zdenskoj Vasi i Svetom Antonu. U martu je dejstvovala u rejonu Grosuplje, Višnja Gora, Stična, a zatim se prebacila na Gorjance, braneći Belu krajinu na njenim severnim granicama. Posle nesupelog napada na neprijateljevo uporište Šentjernej 30. aprila, u toku majske ofanzive Sedmog korpusa NOVJ u Suhoj krajini, brigada je nekoliko puta demonstrativno napala nemačko-domobransku posadu u Novom Mestu i odbijala napade neprijatelja iz Novog Mesta i Kostanjevice prema Gorjancima. Zatim je prebačena u Notranjsku, kraće vreme dejstvovala u Cerkničkoj dolini, na Raktničkoj visoravni i duž pruge Logatec-Borovnica, a od sredine juna zauzela belogardijsko uporište Krička Vas. U Suhoj krajini dejstvovala je celog leta, vodeći s ostalim snagama 15. i 18. divizije teške borbe s Nemcima i domobranima, koji su pojačali napade na oslobođene teritorije, radi oslobođenja komunikacije Ljubljana-Novo Mesto i dolinom reke Krke. Krajem oktobra vodila je borbe u rejonu Šentvid, Višnja Gora, Stična.[1]
Novembar i decembar 1944. ponovno je provela u Suhoj krajini, a potom na sketoru Trebnje, Dobrnič, Občine od 1. do 4. januara 1945, oko Novog Mesta u drugoj polovini januara i u širem rejonu Žužemberka u februaru 1945. godine. Marta i aprila 1945. vodila je vandredno oštre borbe s nemačkim i kvislinškim snagama u istočnom delu Suhe krajine i Kočevskom rogu. Učestvovala je u osoobođenju Gotenca i Grčarica 3-4. maja, zajedno sa snagama 18. divizije, Grosuplja 6. maja i Ljubljane 7-9. maja.[1]
Odlikovana je Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod.[1]
Komandni sastav
[uredi | uredi izvor]Komandanti:[2]
- Anton Zgonc-Vasja (od 28. septembra 1943. do 10. aprila 1944)
- Tone Žnidarič-Štefan (od 10. aprila 1944. do 28. juna 1944)
- Štefan Pavšič-Jur (od 28. juna 1944. do 12. avgusta 1944)
- Karel Dimnik-Čali (od 14. avgusta 1944. do 1. marta 1945)
- Alojz Golob (od 3. marta 1945. do maja 1945)
Politički komesari:
- Niko Šilih-Boris Nikič (od 28. septembra 1943. do 17. januara 1943)
- Franc Turner-Kostja (od 20. januara 1944. do 3. marta 1944)
- Jože Jakomin-Crni (od 3. marta 1944. do 10. januara 1945)
- Avgust Durjava (od 10. januara 1945. do 11. marta 1945)
- Anton Grošelj (od 15. marta 1945. do 27. marta 1945)
- Franta Komel (od 8. aprila 1945. do maja 1945)
Načelnici štaba:
- Alojz Bizjak-Luka (od 20. februara 1944. do 1. maja 1944)
- Karel Pirš (od 1. maja 1944. do 25. jula 1944)
- Ivan Pezdirc-Slavo (od 12. avgusta 1944. do 27. decembra 1944)
- Polde Jerman (od 27. decembra 1944. do 27. aprila 1945)
- Franc Usenik (od 27. aprila 1945. do maja 1945)
Reference
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Vojna enciklopedija (knjiga deseta). Beograd 1975. godina.
- Mile Pavlin: Petnajsta brigada. Ljubljana, 1969. godina.