Pređi na sadržaj

Pehar (sazvežđe)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pehar
Sazvežđe
Pehar
Spisak zvezda u sazvežđu Pehar
Latinsko imeCrater
SkraćenicaCrt
GenitivCrateris
Simbolizujevrč boga Apolona
Rektascenzija11
Deklinacija-16
Površina282 sq. deg. (53)
Najsjajnija zvezdadelta Pehara (3,56m)
Meteorski rojevinema
Susedna
sazvežđa
Vidljivo u rasponu +65° i −90°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u aprilu.

Pehar (lat. Crater) je jedno od 88 savremenih i jedno od 48 originalnih Ptolomejevih sazvežđa. Po legendi, Apolon je gavranu dao vrč i poslao ga da mu donese vodu. Gavran je uz put ugledao drvo čije voće samo što nije sazrelo. Sačekao je par dana da voće sazri, pojeo ga, a da bi se opravdao, Apolonu je doneo vodenu zmiju i optužio je da je blokirala prilaz izvoru. Apolon je prozreo laž, a na nebo postavio Gavrana, vrč (Pehar) i zmiju (Hidra), i osudio gavrana da bude večito žedan a pored njega pehar pun vode.

Mitologija

[uredi | uredi izvor]
Old chart with various constellation figures overlaid onto stars
Korvus, Krater i druga sazvežđa viđena oko Hidre, iz Uranijinog ogledala (1825). Krater (u sredini) je prikazan kao zlatna šolja sa dvostrukom drškom i ukrasnim filigranom.

U vavilonskim katalozima zvezda koji datiraju iz najmanje 1100. godine pre nove ere, zvezde Kratera su verovatno bile uključene sa zvezdama vrane Korvusa u Vavilonskom gavranu (MUL.UGA.MUSHEN). Britanski naučnik Džon H. Rodžers primetio je da susedno sazvežđe Hidra označava Ningišzidu, boga podzemnog sveta u vavilonskom kompendijumu MUL.APIN. On je predložio da su Korvus i Krater (zajedno sa vodenom zmijom Hidrom) bili simboli smrti i označili kapiju u podzemni svet.[1] Korvus i Krater se takođe pojavljuju u ikonografiji mitrajizma, za koji se smatra da je bio bliskoistočnog porekla pre nego što se proširio na staru Grčku i Rim.[2]

Zvezde

[uredi | uredi izvor]

Pehar nema sjajnih zvezda, jedino je delta Pehara sjajnija od četvrte magnitude (3,56). Ovaj narandžasti džin leži na oko 195 svetlosnih godina od Sunca. Ostale sjajnije zvezde ovog sazveđa, poređane po sjajnosti, su:

  • gama Pehara — dvojna zvezda magnitude 4,05, oko 89 svetlosnih godina udaljena od Sunca. Oko belog patuljka se kreće pratilac 11. magnitude;
  • alfa Pehara — za nijansu manje svetla (magnitude 4,08), narandžasti džin udaljen od Sunca oko 174 svetlosnih godina, sa nešto bržim sopstvenim kretanjem od obližnjih zvezda;
  • beta Pehara — beli subdžin na oko 265 svetlosnih godina od Sunca, magnitude 4,46 oko koga kruži beli patuljak male mase.

Objekti dubokog neba

[uredi | uredi izvor]

U Peharu se nalaze 4 spiralne galaksije sa liste NGC objekata: NGC 3887, NGC 3511, NGC 3512 i NGC 3981. NGC 3511 i NGC 3512 se nalaze na svega 11 lučnih minuta jedna od druge. Sve četiri su relativno slabe (magnitude 11 — 12).

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Rogers, John H. (1998). „Origins of the ancient constellations: I. The Mesopotamian traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108: 9—28. Bibcode:1998JBAA..108....9R. 
  2. ^ Rogers, John H. (1998). „Origins of the ancient constellations: II. The Mediterranean traditions”. Journal of the British Astronomical Association. 108: 79—89. Bibcode:1998JBAA..108...79R. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Pehar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пехар_(сазвежђе)&oldid=29052317”