Pionir slobodna škola
| Pionir slobodna škola | |
|---|---|
 | |
| Tip | slobodna škola |
| Osnovana | 2019 |
| Lokacija | Generala Drapšina 138 Kikinda |
| Država | Srbija |
| Koordinate | 45° 50′ 09″ S; 20° 28′ 41″ I / 45.83573° S; 20.47806° I |
| Direktor | Marko Kažić |
| Boje | |
| Veb-sajt | https://pionir.org |
Pionir slobodna škola je slobodna škola koja se nalazi u Kikindi, u Srbiji. Osnovao ju je Marko Kažić, 2019. godine kao eksperiment stvaranja ponovljivog modela za egalitarne i samoupravne škole u društvenom vlasništvu. Škola je besplatna, dobrovoljna i upisuje učenike uzrasta od 13 do 17 godina. Škola zvanično ne ograničava teme kojima se bavi, ali je dominantno zastupljeno učenje o tehnologiji, dizajnu, komunikaciji, etici, sociologiji i digitalnoj humanistici. Škola zasniva svoj rad na kritičkoj pedagogiji, integrativnom obrazovanju i projektnoj nastavi.
Upravljanje škole podeljeno je između upravitelja i učenika, i od učenika se očekuje da učestvuju u održavanju, nadgradnji i razvoju škole. Filozofija škole razvila se pod uticajem Antona Makarenka, Lava Vigotskog, Ivana Ilića, Paola Freirea, Lava Tolstoja, Henrija Dejvida Toroa i Daniela Grinberga. Škola temelji svoje delovanje na proizvodnji zajedničkih dobara, slobodnog i otvorenog softvera i hardvera i održivih modela razvoja.[1]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Škola je počela sa radom u aprilu 2019. godine[2]. Nastava se od avgusta 2020. godine održava u tipičnoj banatskoj kući od naboja sa kraja 18. veka u ulici Generala Drapšina[3], koju su učenici zajedno sa Kažićem adaptirali i prenamenili u školu.
U maju 2019. godine tim Pionir slobodne škole pobedio je na Izazovu otvorenih podataka (Open Data Challenge) koji je organizovao UNDP, razvivši Košnicu, slobodnu i otvorenu platformu koja će pomagati građanima i privrednim subjektima da se informišu o dostupnoj radnoj snazi, obrazovnim profilima, nezaposlenosti i dostupnim programima i aktivnostima u domenu javnog sektora[4].
U toku epidemije virusa COVID-19, u sklopu akcije “Vizionari Srbije", učenici Pionir slobodne škole proizvodili su zaštitne vizire na 3D štampaču koje su donirali domovima zdravlja u Srbiji[5].
U jesen 2022. godine, Pionir slobodna škola organizovala je dobrovoljno zajedničko mapiranje Kikinde na platformi OpenStreetMap, u okviru kog su učenici škole za oko mesec dana mapirali preko 18.000 objekata i mesta od značaja u Kikindi[6].
Škola je 2023. godine u Sremskim Karlovcima dobila priznanje "Zeleni list" koje se dodeljuje od 1983. godine pojedincima i organizacijama za zasluge na polju zaštite životne sredine[7]. Škola je ovo priznanje dobila za rad na projektu Ponovo[8].
Koncept
[uredi | uredi izvor]Programi su individualni za svakog učenika i ne postoji kurikulum, nema testova i ispita, ni ocenjivanja, a procena napretka zasniva se na formativnoj proceni. Školovanje je besplatno, a prijemni proces nije eliminatoran. Svi koji se pridruže školi postaju kandidati. Kandidatura je proces kroz koji kandidat pronalazi teme o kojima želi da uči i upoznaje se sa školom i vršnjacima, a demonstrira potrebne vrline i znanje kako bi zaslužio pravo da postane učenik. Od kandidata se zahteva da pokažu solidarnost, posvećenost radu, uzajamnost i uzorno vaspitanje. Kandidatura traje najmanje četiri meseca.
Ekonomski model škole zasniva se na uzajamnosti, samodoprinosu, participativnoj ekonomiji i sakupljanju donacija iz zajednice. Održavanje škole, tekuće i investiciono, je odgovornost učenika, a učenici učestvuju u odlučivanju o načinima povećanja kapaciteta kao što je nabavka opreme. Škola promoviše ideju doživotnog učenja, pa formalno učenici nikad ne završavaju svoje obrazovanje, a načini i formati učešća se menjaju tokom godina[9].
Projekti
[uredi | uredi izvor]Ponovo
[uredi | uredi izvor]Ponovo je dobrotvorni projekat koji se bavi popravljanjem elektronike, pošumljavanjem i širenjem ideja o održivoj tehnologiji[10]. Projekat je započet 2022. godine[11]. Ovaj projekat je nastao kao odgovor na nedostatak rešenja za deponovanje i skladištenje elektronskog otpada i loših poslovnih praksi proizvođača elektronike kao što je planirano zastarevanje. Ponovo utiče na širenje prava na popravku, odrasta, slobodnog i otvorenog softvera i hardvera. Neposredan rezultat projekta je da se stara ili pokvarena elektronika popravi i ponovo koristi, dok je cilj da se stvori ponovljiv model i utiče na prakse koje bi omogućile održiv razvoj i regenerativnu tehniku i da se smanji količina elektronskog otpada na deponijama[12].
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „5 pitanja za… Marko Kažić”. Podcast.rs (na jeziku: srpski). 2020-06-19. Pristupljeno 2024-07-08.[mrtva veza]
- ^ Urošev, Saša (2019-03-22). „Marko Kažić poziva srednjoškolce da upoznaju "Pionir": Jedinstven i zanimljiv, razvojni program za mlade | Gradski Online Kikinda”. gradski.online (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ Share (2023-02-24). „Hakerspejsovi i zajednice u Srbiji”. SHARE Foundation (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ „Nagrađeni pobednici drugog kruga izazova otvorenih podataka”. UNDP (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Kikinda: Prave se viziri za zaštitne maske”. JMU Radio-televizija Vojvodine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ „Mapiranje Kikinde gotovo!”. Open Street Map Srbija (na jeziku: srpski). 2022-12-01. Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ „RTS :: Društvo :: Akcija "Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine“, dodeljeni Zeleni i Crni list”. www.rts.rs. Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ Zelenović, Vanja (2023-06-13). „JEDAN KORAK JE BIO KLJUČAN Kikinđani pronašli savršen način da svojim znanjem sačuvaju prirodu, EVO ŠTA SU MORALI DA UČINE”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ „Detaljnije o školi”.
- ^ „Ponovo”.
- ^ Urošev, Saša (2022-11-22). „Njima ništa nije teško: Kikindski "Pionir" nagrađen na konkursu "Šta nam teško" | Gradski Online Kikinda” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-08.
- ^ „Ponovo / Ponovo”.