Пионир слободна школа
| Пионир слободна школа | |
|---|---|
 | |
| Тип | слободна школа |
| Основана | 2019 |
| Локација | Генерала Драпшина 138 Кикинда |
| Држава | Србија |
| Координате | 45° 50′ 09″ С; 20° 28′ 41″ И / 45.83573° С; 20.47806° И |
| Директор | Марко Кажић |
| Боје | |
| Веб-сајт | https://pionir.org |
Пионир слободна школа је слободна школа која се налази у Кикинди, у Србији. Основао ју је Марко Кажић, 2019. године као експеримент стварања поновљивог модела за егалитарне и самоуправне школе у друштвеном власништву. Школа је бесплатна, добровољна и уписује ученике узраста од 13 до 17 година. Школа званично не ограничава теме којима се бави, али је доминантно заступљено учење о технологији, дизајну, комуникацији, етици, социологији и дигиталној хуманистици. Школа заснива свој рад на критичкој педагогији, интегративном образовању и пројектној настави.
Управљање школе подељено је између управитеља и ученика, и од ученика се очекује да учествују у одржавању, надградњи и развоју школе. Филозофија школе развила се под утицајем Антона Макаренка, Лава Виготског, Ивана Илића, Паола Фреиреа, Лава Толстоја, Хенрија Дејвида Тороа и Даниела Гринберга. Школа темељи своје деловање на производњи заједничких добара, слободног и отвореног софтвера и хардвера и одрживих модела развоја.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Школа је почела са радом у априлу 2019. године[2]. Настава се од августа 2020. године одржава у типичној банатској кући од набоја са краја 18. века у улици Генерала Драпшина[3], коју су ученици заједно са Кажићем адаптирали и пренаменили у школу.
У мају 2019. године тим Пионир слободне школе победио је на Изазову отворених података (Open Data Challenge) који је организовао UNDP, развивши Кошницу, слободну и отворену платформу која ће помагати грађанима и привредним субјектима да се информишу о доступној радној снази, образовним профилима, незапослености и доступним програмима и активностима у домену јавног сектора[4].
У току епидемије вируса COVID-19, у склопу акције “Визионари Србије", ученици Пионир слободне школе производили су заштитне визире на 3Д штампачу које су донирали домовима здравља у Србији[5].
У јесен 2022. године, Пионир слободна школа организовала је добровољно заједничко мапирање Кикинде на платформи OpenStreetMap, у оквиру ког су ученици школе за око месец дана мапирали преко 18.000 објеката и места од значаја у Кикинди[6].
Школа је 2023. године у Сремским Карловцима добила признање "Зелени лист" које се додељује од 1983. године појединцима и организацијама за заслуге на пољу заштите животне средине[7]. Школа је ово признање добила за рад на пројекту Поново[8].
Концепт
[уреди | уреди извор]Програми су индивидуални за сваког ученика и не постоји курикулум, нема тестова и испита, ни оцењивања, а процена напретка заснива се на формативној процени. Школовање је бесплатно, а пријемни процес није елиминаторан. Сви који се придруже школи постају кандидати. Кандидатура је процес кроз који кандидат проналази теме о којима жели да учи и упознаје се са школом и вршњацима, а демонстрира потребне врлине и знање како би заслужио право да постане ученик. Од кандидата се захтева да покажу солидарност, посвећеност раду, узајамност и узорно васпитање. Кандидатура траје најмање четири месеца.
Економски модел школе заснива се на узајамности, самодоприносу, партиципативној економији и сакупљању донација из заједнице. Одржавање школе, текуће и инвестиционо, је одговорност ученика, а ученици учествују у одлучивању о начинима повећања капацитета као што је набавка опреме. Школа промовише идеју доживотног учења, па формално ученици никад не завршавају своје образовање, а начини и формати учешћа се мењају током година[9].
Пројекти
[уреди | уреди извор]Поново
[уреди | уреди извор]Поново је добротворни пројекат који се бави поправљањем електронике, пошумљавањем и ширењем идеја о одрживој технологији[10]. Пројекат је започет 2022. године[11]. Овај пројекат је настао као одговор на недостатак решења за депоновање и складиштење електронског отпада и лоших пословних пракси произвођача електронике као што је планирано застаревање. Поново утиче на ширење права на поправку, одраста, слободног и отвореног софтвера и хардвера. Непосредан резултат пројекта је да се стара или покварена електроника поправи и поново користи, док је циљ да се створи поновљив модел и утиче на праксе које би омогућиле одржив развој и регенеративну технику и да се смањи количина електронског отпада на депонијама[12].
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „5 pitanja za… Marko Kažić”. Podcast.rs (на језику: српски). 2020-06-19. Приступљено 2024-10-14.
- ^ Урошев, Саша (2019-03-22). „Marko Kažić poziva srednjoškolce da upoznaju "Pionir": Jedinstven i zanimljiv, razvojni program za mlade | Gradski Online Kikinda”. gradski.online (на језику: српски). Приступљено 2024-07-08.
- ^ Share (2023-02-24). „Hakerspejsovi i zajednice u Srbiji”. SHARE Foundation (на језику: српски). Приступљено 2024-07-08.
- ^ „Nagrađeni pobednici drugog kruga izazova otvorenih podataka”. UNDP (на језику: српски). Приступљено 2024-07-08.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Kikinda: Prave se viziri za zaštitne maske”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-07-08.
- ^ „Мапирање Кикинде готово!”. Open Street Map Србија (на језику: српски). 2022-12-01. Приступљено 2024-07-08.
- ^ „РТС :: Друштво :: Акцијa "Тражимо загађивача године и заштитнике животне средине“, додељени Зелени и Црни лист”. www.rts.rs. Приступљено 2024-07-08.
- ^ Zelenović, Vanja (2023-06-13). „JEDAN KORAK JE BIO KLJUČAN Kikinđani pronašli savršen način da svojim znanjem sačuvaju prirodu, EVO ŠTA SU MORALI DA UČINE”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-07-08.
- ^ „Детаљније о школи”.
- ^ „Поново”.
- ^ Урошев, Саша (2022-11-22). „Njima ništa nije teško: Kikindski "Pionir" nagrađen na konkursu "Šta nam teško" | Gradski Online Kikinda” (на језику: српски). Приступљено 2024-07-08.
- ^ „Поново / Ponovo”.