Pređi na sadržaj

Piter Mank

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Datum rođenja(1927-11-08)8. novembar 1927.
Mesto rođenjaBudimpešta, Kraljevina Mađarska
Datum smrti28. mart 2018.(2018-03-28) (90 god.)
Mesto smrtiToronto, Kanada
UniverzitetUniverzitet u Torontu
Zanimanjeprivrednik
SupružnikLinda Džoj Gaterson
 (v. 1956 —  r. 1970)
Melanie Jane Bosanquet
 (v. 1973)

Piter Mank CC (Budimpešta, 8. novembar 1927 — Toronto, 28. mart 2018) bio je mađarsko-kanadski biznismen, investitor i filantrop. Bio je osnivač i glavni izvršni direktor brojnih preduzeća visokog profila, uključujući kompaniju za elektroniku Clairtone, kompaniju za nekretnine Trizec Properties i Barrick Gold, najveću svetsku korporaciju za rudarenje zlata.

Mank je poznat po svojoj filantropiji, kao donator Mankove škole za globalne poslove na Univerzitetu u Torontu i Kardijalnog centra Piter Mank u Opštoj bolnici u Torontu. Takođe je poznat po tome što podržava Mankove debate.

Rane godine i porodica

[uredi | uredi izvor]

Mank je rođen u Budimpešti, u prosperitetnoj mađarsko-jevrejskoj porodici, sin Katarine Adler Mank i Lajoša „Luja“ Manka (1898–1977).[1][2] Njegov deda, Gabor „Gabrijel“ Mank, poticao je iz porodice rabina, bio je brat poznatog lingviste i etnologa Bernata Munkačija (rođenom Mank) i ujak mađarskog pravnika i pisca Erna Munkačija. Gabor se obogatio preko austrougarskih prava na distribuciju popularnog bečkog brenda čokolade Manner, uložio je u nekretnine, a zatim je tokom Drugog svetskog rata iskoristio ono što je preostalo od svog bogatstva da kupi siguran prolaz iz Mađarske u neutralnu Švajcarsku za članove svoje uže porodica, uključujući i njegovog unuka Petra.[3][4]

Mađarska je bila okupirana od strane nacističke Nemačke u martu 1944, kada je Mank imao 16 godina; [2] zajedno sa 14 članova svoje porodice, pobegao je u Kastner vozu koji je prevezao 1.684 Jevreja na sigurno u Švajcarsku. Putovanje je organizovao Rudolf Kastner iz Cionističkog komiteta za pomoć i spasavanje, kao rezultat tajnih pregovora sa Adolfom Ajhmanom — visokorangirani nacista je dozvolio nekim Jevrejima da odu u zamenu za novac, zlato i dijamante, deo poslova opisanih kao „krv za robu“.[5] Mankova majka, koja se razvela od njegovog oca kada je imao četiri godine, deportovana je iz Budimpešte u koncentracioni logor Aušvic 1944. godine. Preživela je, ali je kasnije izvršila samoubistvo.[6]

Mank je u Kanadu stigao 1948. godine, preko Švajcarske, prvobitno sa studentskom vizom, a zatim je diplomirao elektrotehniku na Univerzitetu u Torontu 1952. godine.[7] Decenijama kasnije, hvalio je Kanadu: „Stigao sam na ovo mesto ne govoreći jezik, ne znajući psa... Ovo je zemlja koja ne pita za vaše poreklo; interesuje se samo tvojom sudbinom.“[8]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Clairtone

[uredi | uredi izvor]

Godine 1958, sa 2.800 dolara od svog tasta, osnivača Webber Pharmaceuticals (sada Webber Naturals) Vilijama Džeja Gatersona,[9] je osnovao <i>Clairtone</i> sa skandinavskim uvoznikom nameštaja Dejvidom Gilmorom. Clairtone je proizvodio vrhunske stereo uređaje za konzole, a kasnije i televizore, koji su bili prepoznatljive ikone svog vremena. Najpoznatiji Clairtone dizajni bili su upečatljiva serija „Projekat G“, predstavljena 1964. godine, sastavljena od elegantnih ormara od palisandera sa konzolnim crnim aluminijumskim „zvučnicima“ (zvučnicima). Projekat G i G2 viđeni su u filmovima Brak na stenama i Diplomac, nagrađeni srebrnom medaljom za izvrsnost na izložbi dizajna u Milanu, a podržali su ih Frenk Sinatra i Oskar Peterson.[10] Među obožavaocima Projekta G je bio Hju Hefner.[11]

Klertonov pad počeo je „nepromišljenim planom za izgradnju fabrike u Novoj Škotskoj“. [12] Fabrika, izgrađena u Stelartonu, otvorena je 1966. godine uz finansiranje provincijskog Industrial Estates Limited (IEL). Prema Vilijamu Mingu, glavnom savetniku IEL-a, citiranom u knjizi njegove ćerke Nine Mank o Klertonu, „Mank je bio previše dobar prodavac za svoje dobro. Mogao je da proda bilo šta bilo kome, uključujući i sebe. Bože, bio je promoter. Zaista, imao je energije. Zaista, imao je šarm. Zaista, imao je maštu.“[13] Godine 1967, kao rezultat rastućih gubitaka i da bi pokušala da nadoknadi svoje višemilionske investicije, Vlada Nove Škotske je preuzela Clairtonea i otpustila Manka i Gilmoura. Mank se suočio sa optužbama za trgovinu insajderima „koje su na kraju rešene van suda“.[12] Izveštaj koji je naručio Clairtone nakon neuspeha fabrike otkrio je da je jedan od glavnih problema lokalna radna snaga. „Opšta populacija u suštini nije usmerena na ludilo u proizvodnji, a posebno na petodnevnu radnu nedelju... Situacija blagostanja je takva da je stvorila uslove slične Apalačiji u Sjedinjenim Državama gde je treća generacija već na pomoći.“[13]

Ugostiteljstvo i nekretnine

[uredi | uredi izvor]

Nakon propasti Clairtonea, Mank i Gilmour su uložili u parcelu na okeanu na Fidžiju koju su ubrzo razvili u hotel i odmaralište. Ovaj poduhvat je prerastao u hotelsku korporaciju Southern Pacific, koja se na svom vrhuncu sastojala od 54 odmarališta u Australiji i južnom Pacifiku. Godine 1978. kompanija je potpisala ugovor sa predsednikom Egipta o izgradnji odmarališta u blizini Velikih piramida. Kada je Anvar Sadat otkazao projekat, Mank je tužio egipatsku vladu i na kraju dobio arbitražni slučaj u Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova.

Godine 1979. Mank se vratio u Kanadu da bi započeo novi poduhvat pod nazivom Barrick, koji će na kraju pretvoriti u najveću svetsku kompaniju za zlato. U to vreme, bankari i establišment su ga smatrali „beguncem i gubitnikom“, kaže Mank.[14]

Mank je takođe bio osnivač, predsednik i izvršni direktor kompanije Trizec Properties (ranije TrizecHahn Corporation), jednog od najvećih američkih fondova za ulaganja u nekretnine. U 2006. godini, Trizec Properties je prodat Brookfield Properties u transakciji u vrednosti od približno 9 milijardi dolara.[15]

Godine 2007. Mank je sa partnerima investirao u Porto Montenegro, bivšu pomorsku bazu na Jadranskom moru. Bio je većinski akcionar Montport Capital, koji je posedovao centralne delove kompleksa, Porto Montenegro Marina and Resort. Razvio je lokaciju u Boki kotorskoj, stavljajući Crnu Goru na mapu vrhunskog turizma. Godine 2016. Mank je prodao marinu i hotel Investment Corporation of Dubai, suverenom fondu[16] za neotkriveni iznos za koji se veruje da je oko 200 miliona evra.[17]

Barrick Gold

[uredi | uredi izvor]

Godine 1980. Mank je stvorio Barrick Petroleum da investira u naftni sektor, ali je brzo shvatio da su ulaganja u ovaj sektor pogubna. Nakon akvizicije male kompanije, Camflo Mines, Barick je napustio naftni sektor i preko noći postao rudarska kompanija.[18] Godine 2011. Mank je planirao da se spoji sa Glenkorom, kompanijom Ivana Glasenberga, kako bi stvorio jednog od najvećih svetskih robnih giganata uporedo sa BHP-om i Rio Tintom. Međutim, tržište zlata nije bilo usklađeno sa drugim aktivnostima Glencore-a i dogovor nije prošao.[19]

Godine 2008., Mank je, kao predsednik kompanije Barrick Gold, intervenisao na sastanku akcionara kako bi blokirao punomoćnika deoničara, koji je doputovao iz Papue Nove Gvineje na sastanak, da govori o svojim izveštajima o smrtonosnom nasilju i seksualnom nasilju koje je ovekovečilo obezbeđenje Barika Golda. izvođači u rudniku zlata Porgera. [20]

Do 2016. godine, Barik je imao dokazane i verovatne rezerve od dve milijarde tona (1,33 grama zlata po toni rude).[21] To je najveća svetska kompanija za iskopavanje zlata i najveća kanadska kompanija po kapitalizaciji. Mank se povukao iz svakodnevnog upravljanja, ali je ostao osnivač i predsednik emeritus. „Barik je moje nasleđe“, rekao je Mank.[19]

Dobrotvorni prilozi

[uredi | uredi izvor]

1992. godine osnovana je dobrotvorna fondacija Piter i Melani Mank. Fondacija je isplatile više od 300 miliona dolara raznim organizacijama koje rade na poboljšanju zdravlja, obrazovanja i međunarodnog ugleda Kanađana.[22] U govoru koji je održao u septembru 2017, najavljujući donaciju od 100 miliona dolara Kardiološkom Centru Pitera Manka u Opštoj bolnici u Torontu, Mank je govorio o svojoj filantropiji u kontekstu svoje zahvalnosti zemlji koja mu je spasila život: „Otvorili si mi vrata. Dao si nam sve“, dodao je on, nazivajući Kanadu „rajom“.[23]

Obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Mank je bio veliki donator Univerziteta u Torontu, gde je diplomira. Počevši od poklona od 35 miliona dolara 2010. godine, Mankova fondacija je omogućila osnivanje Mankove škole za globalne poslove i javnu politiku na Univerzitetu u Torontu. Mank je ukupno dao 51 milion dolara svom fakultetu.[24]

Piter Mank je takođe dao značajnu donaciju od 43 miliona dolara Tehnionu – Izraelskom tehnološkom institutu za osnivanje Istraživačkog instituta Petera Manka tog univerziteta.[25]

Javna politika

[uredi | uredi izvor]

Godine 2016. Mank je donirao 5 miliona dolara Institutu Frejzer, istraživačkom centru, za pokretanje Piter Manka Centra za obrazovanje za slobodno preduzetništvo.[26]

Fondacija Aurea

[uredi | uredi izvor]

Piter Mank i Melani Mank osnovali su Aurea fondaciju 2006. godine.[27] Nakon toga, Piter Mank je osnovao polugodišnje Mankove debate 2008. godine uz donaciju od 12 miliona dolara od Aurea fondacije, pododeljenja njegove primarne dobrotvorne fondacije.[28]

Zdravlje

[uredi | uredi izvor]

Godine 1997. Mank je pomogao u stvaranju Kardiološkog centra Pitera Manka u Opštoj bolnici u Torontu sa početnom donacijom od 6 miliona dolara. U maju 2006. najavio je da će donirati još 37 miliona dolara, u to vreme najveći poklon ikada napravljen kanadskoj medicinskoj ustanovi.[29] U septembru 2017. godine, donirao je još 100 miliona dolara.[30] Takođe, Piter i Melani Mank osnovali su prvu stolicu univerzitetske zdravstvene mreže za kardiološki program: Melani Mank katedru za kardiovaskularnu hirurgiju.[31]

Kontroverze

[uredi | uredi izvor]

Ugovor između Mankove fondacije i Univerziteta u Torontu naišao je na kritike zbog tajnosti koja je obavijala njegovo odobrenje i činjenice da je Mankov doprinos od 35 miliona dolara bio uslovljen doprinosom od 25 miliona dolara od strane savezne vlade i univerziteta. Dolazeći u vreme smanjenja broja zaposlenih i pretnji finansiranju drugih akademskih jedinica, kritičari navode da su ove odluke simbolične za vladino i univerzitetsko ustupanje odluka o raspodeli akademskih resursa korporativnom sektoru.[32]

Prema knjizi Linde Mekkvig, Nevolje sa milijarderima, Mankova donacija Univerzitetu u Torontu došla je uz obavezu da osigura da se škola „uklopi sa političkim stavovima i osetljivošću Pitera Manka“. McKuaig piše da će „prema Mankovom pismenom sporazumu sa univerzitetom, Mankove donacije biti isplaćene tokom dužeg vremenskog perioda, pri čemu će veći deo novca biti isplaćen godinama od sada – i podložno odobrenju škole od strane porodice Mank. Što se toga tiče, direktor škole će morati da podnosi godišnje izveštaje odboru koji imenuje Mank 'kako bi detaljnije razgovarali o programima, aktivnostima i inicijativama škole'“.[33][34][35]

Predsednik univerziteta Dejvid Nejlor odbacio je lične napade na donatore kao „žalosnu uvredu vrednosti racionalnog i poštovanog diskursa koji bi trebalo da karakterišu univerzitet” i izjavio „kasnije sam služio u odboru Univerzitetske zdravstvene mreže, u godinama kada je dr Mank je dao dva poklona od preko 40 miliona dolara za podršku kardiovaskularnom programu u toj bolnici. Nije bilo ni jednog slučaja gde se Piter Mank mešao u obrazovne, istraživačke ili kliničke prioritete institucije.“[36]

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Mank se 3. septembra 1956. oženio Lindom Džoj Gaterson, ćerkom farmaceutskog preduzetnika iz Forest Hila koji je Manku dao početni kapital za finansiranje njegove prve kompanije. Linda je imala 19 godina, ubrzo je izašla sa Havergal koledža ; bio je 10 godina stariji. „Linda me je pronašla laserskim zrakom“, rekao je Mank. 'Bio sam radoznao; Bio sam drugačiji. Ne zato što sam bio tako sjajan, da vam kažem, bio sam debeo, ćelav, siromašan, dosadan student mašinstva.'“[37] Par se razilazio i ponovo sastavljao više puta tokom 1960-ih, imajući troje dece i razveden 1970. godine, ali su ostali u veoma dobrim odnosima. Nakon što je brak završen, nastavila je akademsku karijeru, postavši profesor engleskog jezika na Univerzitetu u Torontu.[38][39]

Mank se 26. juna 1973. u Londonu oženio svojom drugom ženom, Melani Džejn Bosanke, sa kojom je dobio još dvoje dece.[40][41] Ona je rođaka Čarlsa Palmera-Tomkinsona, britanskog zemljoposednika i olimpijskog skijaša. Mank je skijao 71 godinu, a sa svojom suprugom je 1972. godine izgradio ski brvnaru Viti Levu u Klostersu.[42]

Njegova deca su: Entoni Mank, viši generalni direktor Oneks-a;[43] Nina Mank, novinarka i urednica Vanity Fair; Mark-Dejvid Mank, lekar i izvršni direktor zdravstvene zaštite; Natalie; i Čejn. U kasnim 70-im Manku je ugrađen pejsmejker.[42]

Pogledi

[uredi | uredi izvor]

Mank je 2008. pohvalio Kanadu jer je mesto gde je mogao da dođe kao imigrant, bez bogatstva, znanja, jezičkih veština ili mreže i da uspostavi uspešan posao i preraste ga u imperiju.[44]

Smrt

[uredi | uredi izvor]

Mank je preminuo u Torontu 28. marta 2018. u 90. godini.[45][46][47] Uzrok smrti nije otkriven, ali Mank se već nekoliko godina bavio srčanim problemima i nosio je pejsmejker.[48]

The Financial Post ga je posthumno hvalio kao „preduzetnika sa Midinim dodirom, bio je jedan od najuspešnijih kanadskih međunarodnih sklapača poslova, sa prijateljima od Brajana Malronija i princa Čarlsa do trgovca oružjem Adnana Kašogija i francuskog milijardera Bernara Arnoa, kao i jedan njen najizdašniji dobrotvor“.[49]

Počasti

[uredi | uredi izvor]

Dobio je nekoliko počasnih diploma:

Postao je oficir Ordena Kanade (najviša civilna čast zemlje) 1993. godine, a 2008. je unapređen u pratioca;[52] dobio je nagradu Vudro Vilson za korporativno građanstvo 2002. (prvi put dodeljena van SAD); uvršten je u Kanadsku poslovnu kuću slavnih i u Kuću slavnih kanadskog rudarstva. Godine 2012. Mank je odlikovan Dijamantskom medaljom kraljice Elizabete II. Otadžbina ga je odlikovala Komandantskim krstom sa zvezdom Ordena zasluga Republike Mađarske 2016.[50]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lumley, Elizabeth (4. 1. 2008). The Canadian Who's Who - Elizabeth Lumley - Google Books. ISBN 9780802040718. Pristupljeno 2014-05-01 — preko Google Books. 
  2. ^ a b Csillag, Ron (28. 3. 2018). „PETER MUNK WAS KNOWN FOR HIS LOVE OF CANADA”. The Canadian Jewish News. 
  3. ^ Reguly, Eric (29. 3. 2018). „Peter Munk: The extraordinary life of a business legend, philanthropist and national champion”. The Globe and Mail. 
  4. ^ Austen, Ian (30. 3. 2018). „Peter Munk, 90, Dies; Built World's Biggest Gold Mining Company”. The New York Times. 
  5. ^ Ligaya, Armina. "Anna Porter on a Hungarian pariah", CBC News, September 21, 2006.
  6. ^ „Peter Munk, entrepreneur who founded world's largest gold producer, dies at 90”. The Washington Post. 28. 3. 2018. 
  7. ^ „Peter Munk Industrialist and Graduate”. University of Toronto. Arhivirano iz originala 06. 07. 2011. g. Pristupljeno 4. 1. 2011. 
  8. ^ „About Peter Munk”. Fraser Institute (na jeziku: engleski). 2016-11-18. Pristupljeno 2017-06-14. 
  9. ^ Shanahan, Noreen (2017-03-26). „Linda Munk left the life of luxury to reinvent herself through the arts”. The Globe and Mail. Toronto. 
  10. ^ Pitts, Gordon (2008-04-18). „Peter Munk: The lessons from the Clairtone story”. The Globe and Mail. Toronto. 
  11. ^ „10 things you might not know about Peter Munk | Toronto Star”. thestar.com. 29. 4. 2014. Pristupljeno 2017-06-14. 
  12. ^ a b „Peter Munk's final play - Macleans.ca”. Macleans.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2015-11-02. 
  13. ^ a b „My Father's Brilliant Mistake - Nina Munk”. www.ninamunk.com. Arhivirano iz originala 26. 01. 2015. g. Pristupljeno 2015-11-02. 
  14. ^ Newman, Peter (1998-10-19). TitansNeophodna slobodna registracija (na jeziku: engleski). Toronto: Viking Canada. ISBN 9780670883363. 
  15. ^ Cave, Andrew (2008-02-26). „Midas Munk has a real heart of gold”. The Telegraph. London. 
  16. ^ „ICD - new PM Owner”. portomontenegro.com. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  17. ^ Reguly, Eric (2016-05-01). „A mogul's last big deal: Peter Munk to sell Montenegro marina” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-06-14. 
  18. ^ magazine, Le Point (5. 5. 2011). „La fantastique fortune de Barrick Gold”. Le Point. 
  19. ^ a b „Peter Munk: A mining magnate nears the end of his golden reign”. Globe & Mail. 
  20. ^ „MINING #7 - Barrick and the Cruelty of Gold”. CANADALAND (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-26. 
  21. ^ „Barrick Gold Corporation - About”. www.barrick.com. 
  22. ^ „Jolly gold giant”. The Economist. 2008-04-17. 
  23. ^ Gignac, Julien (19. 9. 2017). „Peter Munk donates $100 million to the Peter Munk Cardiac Centre”. The Star. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  24. ^ Our Founding Donors Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2018), Munk School, retrieved 30 Aug 2018, and A tribute Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. februar 2021)
  25. ^ Peter Munk: Entrepreneur, Bloomberg, 28 March 2018. Retrieved 30 Aug 2018
  26. ^ Fraser Institute, 2016 Annual Report. Retrieved 15 Sept 2017. https://www.fraserinstitute.org/sites/default/files/fraser-institute-2016-annual-report.pdf
  27. ^ „Aurea Foundation”. SourceWatch: Center for Media and Democracy. Pristupljeno 2022-11-24. 
  28. ^ „About Munk Debates”. Munk Debates website. Arhivirano iz originala 2015-10-06. g. Pristupljeno 2022-11-24. 
  29. ^ Cole, Patrick (2006-05-30). „Barrick Gold's Peter Munk Gives $33.6 Mln to Toronto Hospital”. Bloomberg. 
  30. ^ „'Historic gift' of $100M made to Peter Munk Cardiac Centre”. CBC News. 19. 9. 2017. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  31. ^ „Meet Peter and Melanie Munk”. www.uhn.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-06-14. 
  32. ^ „Great Minds brainstorm corporate takedown”. Arhivirano iz originala 2013-01-15. g. 
  33. ^ Linda McQuaig and Neil Brooks, "Excerpt: The Trouble with Billionaires by Linda McQuaig and Neil Brooks" Arhivirano 2010-11-17 na sajtu Wayback Machine, The Toronto Star, September 10, 2010
  34. ^ The Memorandum of Agreement between the Munk Foundation and the University is available on the University of Toronto's website and detailed critiques of the contract can be found online.
  35. ^ Caplan, Gerald "Money really can buy anything – even at the University of Toronto", Globe and Mail, December 17, 2010
  36. ^ Naylor, David. „President's Letter on Philanthropy at the University of Toronto”. Office of the President, University of Toronto. Arhivirano iz originala 10. 3. 2011. g. Pristupljeno 9. 3. 2011. 
  37. ^ "Linda Munk left the life of luxury to reinvent herself through the arts" NOREEN SHANAHAN. The Globe and Mail 17 May 2013
  38. ^ „The Canadian Jewish Review - Google News Archive Search”. news.google.com. 
  39. ^ „MUNK, Linda née Gutterson”. The Globe and Mail. Toronto. 
  40. ^ McLaren, Leah (2011-11-07). „Destination Munkistan: A look at Peter Munk's new Adriatic playground for the super-rich”. torontolife.com. Arhivirano iz originala 2014-03-14. g. Pristupljeno 2014-05-01. 
  41. ^ „Index entry”. FreeBMD. ONS. Pristupljeno 21. 5. 2018. 
  42. ^ a b "Peter Munk: A mining magnate nears the end of his golden reign" ERIC REGULY. The Globe and Mail 15 March 2014
  43. ^ „Our Team: Anthony Munk”. Onex. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  44. ^ „MINING #7 - Barrick and the Cruelty of Gold”. CANADALAND (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-26. 
  45. ^ „Barrick Gold Announces Passing Of Founder And Chairman Emeritus Peter Munk”. RTTNews. Pristupljeno 28. 3. 2018. 
  46. ^ „Peter Munk, Barrick Gold founder, dies at 90”. Global News. 28. 3. 2018. 
  47. ^ Evans, Pete (28. 3. 2018). „Barrick Gold founder Peter Munk dead at 90”. CBC News. 
  48. ^ Austen, Ian (2018-03-30). „Peter Munk, 90, Dies; Built World's Biggest Gold Mining Company”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-02-11. 
  49. ^ Kuitenbrouwer, Peter "Barrick Gold founder Peter Munk, entrepreneur with a Midas touch, dies at the age of 90", The Financial Post, March 29, 2018. Retrieved April 6, 2018.
  50. ^ a b v g d "Our Founding Donors - Peter and Melanie Munk" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2018). University of Toronto. Accessed March 28, 2018.
  51. ^ a b v "Barrick Gold founder and chairman Peter Munk dies at 90". Mining.com. Accessed March 28, 2018.
  52. ^ Lynch, Damian (2008-12-30). „Order of Canada honours for 'Wise Men'”. Financial Post Magazine. Arhivirano iz originala 2010-06-01. g. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Питер_Манк&oldid=27177780”