Plemeniti osmostruki put
| Dio serije o |
| budizmu |
|---|
 |
Plemeniti osmostruki put (pali: ariyo aṭṭhaṅgiko maggo; sanskrit: āryāṣṭāṅgamārga)[1] predstavlja temeljni koncept budizma. To je put koji vodi prevazilaženju patnje i dostizanju nirvane.
Osmostruki put podrazumeva: [2]
- ispravno gledište (diṭṭhi)
- ispravna namera (sankappa)
- ispravan govor (vācā)
- ispravno delanje (kammanta)
- ispravno življenje (ājīva)
- ispravan napor (vāyāma)
- ispravnu svesnost (sati)
- ispravnu sastavljenost (samādhi)
Tumačenja
[uredi | uredi izvor]A šta je to, monasi, ispravno razumevanja? Prepoznavanje patnje, prepoznavanje nastanka patnje, prepoznavanje prestanka patnje i prepoznavanje puta koji vodi prestanku patnje, to se, monasi, naziva ispravno razumevanje.[3]
— Buda
Osam delova funkcionišu kao organska celina, kao proces u kojem jedan element nastaje i jača na osnovu prethodnog. Pogrešna je ideja da svaki od tih delova treba do kraja razviti pre nego što krenemo u vežbanje narednog. Pre je na delu neprekidno kruženje i nadograđivanje svakim novim krugom, slično spirali koja se stalno kreće nagore. Na kraju, kada dostignemo vrhunac puta, svih njegovih osam elemenata istovremeno su prisutni u punoj snazi.[4]
Put, međutim, počinje ispravnim razumevanjem. Pogrešna gledišta prvo utiču na naš sistem vrednosti, a potom rađaju pogrešne reči i postupke. Otuda je prvi korak na plemenitom osmostrukom putu ka probuđenju baš ispravno gledište.[5] U jednom govoru Buda čitav put poredi sa kočijom, a ispravno gledište s konjima koji je vuku.[4]
Ispravan napor se pre svega odnosi na analiziranje stanja uma, koja mogu biti nepovoljna (žudnja, zavist, bes, uznemirenost, sumnja i tako dalje) i povoljna (na primer, sabranost pažnje). Kod nepostojećih nepovoljnih stanja zadatak je ispravnog napora da se spreči njihovo nastajanje. Kod već nastalih nepovoljnih stanja zadatak je da se ona odstrane iz uma. Kod povoljnih stanja koja još ne postoje zadatak je da se podstakne njihov nastanak, a kod već nastalih zadatak nam je da se stabilizuju i ojačaju do pune zrelosti.[6]
Ispravno življenje neki prevode i kao ispravno zarađivanje za život.[2]
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Brekke, Torkel. "The Religious Motivation of the Early Buddhists." Journal of the American Academy of Religion, Vol. 67, No. 4 (Dec., 1999), pp. 860
- ^ a b Kovačević 2014, str. 79–78.
- ^ Kovačević 2014, str. 216.
- ^ a b Kovačević 2014, str. 199.
- ^ Kovačević 2014, str. 170.
- ^ Kovačević 2014, str. 201.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
