Plutarh Atinski

Portret filozofa, rano 5. stoleće nove ere. Portret najverovatnije predstavlj Plutarha Atinskog. Akropoljski muzej u Atini, Akr. 1313.

Plutarh Atinski (grč. Πλούταρχος ὁ Ἀθηναῖος; oko 350 – 430) bio je grčki filozof novoplatoničar.

Biografija

Predavao je u Atini početkom 5. veka. Tamo je ponovo uspostavio Platonovu Akademiju i postao čelnik Akademijee. Napisao je komentare o Aristotelu i Platonu, naglašavajući doktrine koje su im bile zajedničke.

Bio je sin Nestorija. Njegovi sinovi Hijerija i Asklepigenije, bili su mu kolege u Akademiji. Poreklo nastanka neoplatonizma u Atini nije poznato, ali se Plutarh generalno smatra za pojedinci koji je ponovo uspostavii Platonovu Akademiju u neoplatonističkom obliku.

Plutarh i njegovi sledbenici (takozvana „Platonova sukcesija“) su tvrdili da su Jamvlihovi učenici, a preko njega Porfirijevi i Plotinovi. Među njegovim učenicima bili su Prokl i Sirijan, koji ga je nasledio na mestu čelnika škole.

Kao i drugi platonisti tog perioda, verovao je u određeni kontinuitet između Aristotela i Platona. Sa ovim ciljem napisao je komentar na Aristotelovu knjigu O duši (De Anima) koja je bila najvažniji doprinos proučavanju Aristotelovog opusa, od vremena Aleksandra Afrodizijskoj; i napisao je komentar na Platonovo delo Timej. Njegov primer su sledili Sirijan i drugi filozofi iz škole. Ovaj kritički duh dostigao je najveću visinu u delu Prokla, najsposobnijem eksponentu ovog sinkretizma.

Plutarh je bio upućen u sve teurgijske tradicije škole i verovao je, zajedno sa Jamvlihom, u mogućnost dostizanja zajednice sa Božanstvom putem teurgičkih obreda. Za razliku od aleksandrista i ranih renesansnih pisaca, on je tvrdio da duša koja je u telu vezana vezama imaginacije i senzacije ne nestaje sa telesnim medijem senzacije.

Literatura

• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Plutarch, of Athens”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 21 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 860. p. 860.

Dodatna literatura

• Suda, Domninos, Hegias, Nikolaos, Odainathos, Proklos o Lukios.
• Marinus, Vita Procli, 12.
• Photius, Bibliotheca, 242.
• Andron, Cosmin (2008), "Ploutarchos of Athens",The Routledge Encyclopedia of Ancient Natural Scientists, ured. Georgia Irby-Massie i Paul T. Keyser, Routledge.