Porodica klarineta
Klarinet (fr. clarinette, eng. clarinet, it. clarinetto, nem. Klarinette).[1]
Klarineti se izrađuju u nekoliko veličina, čemu odgovaraju njihovi različiti tonski obimi i donekle različite zvučne boje. Svi ti srodni instrumenti čine porodicu klarineta (eng. clarinet family).[1][2]
Danas se koristi pre svega klarinet in B♭, kao i klarinet in A i bas-klarinet. Zajednički pisani obim za sve vrste klarineta je:
Na B♭ klarinetu ovi tonovi zvuče za veliku sekundu niže (d-f3), na A klarinetu za malu tercu niže (cis-e3), na malom Es klarinetu za malu tercu više (g-b3), na bas-klarinetu za veliku nonu niže (D-f2), za oktavu niže od B♭-klarineta).
Nekada su bili u upotrebi i klarineti in C (zvuči kao što piše) i in D (zvuči za veliku sekundu više), kao i dublja vrsta – tzv. basethorn.
Danas se umesto basethorna ponekad, ali retko, koristi alt-klarinet in F ili Es (zvuči za čistu kvintu ili veliku sekstu niže), a takođe se veoma retko upotrebljava najdublji instrument iz ove porodice – kontrabas-klarinet (zvuči za oktavu dublje od bas-klarineta).
Porodica klarineta
[uredi | uredi izvor]- B♭ klarinet ima svetao ton, vrlo je pokretljiv i sposoban za sve izražajne nijanse (f, p, legato, stakato, raspevane melodije, virtuozni pasaži). To isto važi za A klarinet, samo što mu je ton nešto mekši i tamniji. Oba se koriste u orkestru i kao solistički instrumenti i u kamernim ansamblima.
- Es klarinet ima oštar, piskav zvuk, te se upotrebljava u simfonijskom orkestru za dobijanje posebnih efekata (humor, karikatura).
- Bas-klarinet je po obliku sličan saksofonu: gornji deo cevi sa usnikom povijen je unazad, a levak – naviše. On ima mek, taman, pomalo ”šupalj” ton, čija je specifična boja dragocena u orkestru. Retko se upotrebljava kao solo-instrument ili u kamernim sastavima.
- Alt klarinet je po obliku sličan bas-klarinetu, samo je malo manji.
- Kontrabas-klarinet, koji, kao što je rečeno, ima samo izuzetno primenu u modernoj muzici, izrađuje se u raznim oblicima. Njegov ton je još tamniji nego kod bas-klarineta.
-
Tri klarineta, sleva-nadesno: As, B♭ i Es klarinet -
Bas-klarinet Oehler i Boehm -
Kontrabas i Kontra-alt klarineti -
10 klarineta, od visokog As do kontrabasa
Vidi još
[uredi | uredi izvor]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
- ^ Radivoj Lazić, škola: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012), Pristupljeno 12. 4. 2013.[nepouzdan izvor?]
- ^ Radivoj Lazić - Vlastimir Peričić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 12. 4. 2013.[nepouzdan izvor?]