Портал:Istorija/Izabrani 40 2009

Luj XIV

Rat Velike alijanse ili Devetogodišnji rat ili Rat Augzburškog saveza ili Rat za palatinsko nasleđe bio je veliki rat koji je izbio 1688. i trajao sve do 1697. uglavnom na evropskom kontinentu, međutim, takođe je zahvatio i sekundarne frontove u Irskoj (poznatiji kao Vilijamitski rat) i Severnoj Americi (poznatiji kao Rat kralja Vilijama).

Nakon potpisivanja Sporazuma u Najmegenu, kojim je završen Francusko-holandski rat (1672—1678) Francuska je pod Lujem XIV nameravala da osigura svoju hegemoniju u Evropi. Do osamdesetih godina 17. veka car Svetog rimskog carstva Leopold I dobio je zamah u ratu sa Turcima i ojačao je svoju poziciju u centralnoj Evropi. Leopold I je zajedno sa protestantskim kneževima Nemačke, Španijom i Švedskom stvorio odbrambeni Augzburški savez 9. jula 1686. da bi sprečili hegemoniju ojačane Francuske.

Vilijam III od Engleske je uspešno izvršio invaziju na Englesku i svrgnuo kralja Džejmsa II. Vilijam III od Engleske je od ranije bio holandski šef države. Kada je pored toga postao i kralj Engleske imao je moć da stvara savez protiv Francuske, čemu je dugo težio. Vilijam III od Engleske i Leopold I su 12. maja 1689. oformili Veliku alijansu sa ciljem da vrate Francusku u granice, koje su bile određene Vestfalskim mirom. Povod za rat je bila svađa oko nasledstva u Rajnskom palatinatu.

Rat Velike koalicije završen je bez pobednika potpisivanjem sporazuma u Rizviku 20. septembra 1697. Sporazum su tada potpisali Francuska, Holandija, Engleska i Španija. Leopold I je potpisao kasnije 30. oktobra 1697. Posle rata Francuska je vojno ojačala na kopnu, a Engleska i Holandija na moru.

...dalje...