Портал:Fantastika/Početak
FANTASTIKA
Fantastika, naučna i epska, predstavlja književnu vrstu koja se odlikuje pisanjem o izmišljenim događajima, ličnostima i mestima, ili ubacivanjem izmišljenih događaja, likova ili mesta na neku podlogu iz istorije.
Počeci epske fantastike mogu se naći još u najranijim zapisanim delima, kao što je Ep o Gilgamešu iz 7. veka pre nove ere. U 20. veku, epska fantastika je značajno dobila na popularnosti, prvo delima Roberta E. Hauarda, autora priča o Konanu Varvarinu, a kasnije i delima profesora Džona Ronalda Ruela Tolkina - trilogijom Gospodar prstenova, nikad dovršenim i posthumno izdatim Silmarilionom, i Hobitom, koji je svoje postojanje počeo kao knjiga za decu. Posle Tolkinovih romana, mnogi pisci, manje ili više uspešno, pokušavaju da naprave svet koji će po širini i sveobuhvatnosti parirati Tolkinovim delima. Neki od njih su Teri Bruks, Rodžer Zelazni, Dejvid Edings, Džordž R. R. Martin, Merion Cimer Bredli. Epska fantastika se ne zadržava samo na pisanim delima - plodno tle je našla i kao tema mnogih računarskih igara, od kojih su neke od najpoznatijih Myst, Baldur's Gate, Heroes of Might and Magic, Warcraft, Oblivion. U filmskoj industriji, sa papira su na platno u skorije vreme prešle knjige kao što su Gospodar prstenova i Letopisi Narnije.
Za začetnika žanra naučne fantastike smatra se spisateljica Meri Šeli, koja je prva napisala priču čiji je nauka sastavni i neizostavni deo, a koja je sadržaj knjige Frankenštajn ili moderni Prometej, poznatije samo po imenu naučnika koji se usuđuje da dirne u samu bit postojanja. U devetnaestom veku, ono što prolazi pod naučnom fantastikom, dolazi od dva pisca koja dijametralno suprotno pristupaju temi naučnog napretka - Žil Vern svojim romanima Dvadeset hiljada milja pod morem i Put u središte Zemlje prikazuje pozitivne, dok se Herbert Džordž Vels u svojim knjigama Rat svetova, Nevidljivi čovek i Vremeplov uglavnom bavi negativnim posledicama. Početkom dvadesetog veka, munjevit napredak nauke i tehnoloških ostvarenja je postavio temelje za širenje popularnosti naučne fantastike, prvo u petparačkim romanima a kasnije kao književne vrste koja zaslužuje i kritičko priznanje. Nosioci tog prelaska iz domena jeftine u umetnički priznatu literaturu su između ostalih i Ajzak Asimov, Artur Č. Klark, Harlan Elison, Rej Bredberi, Filip K. Dik, Kurt Vonegat.
Naučna fantastika je našla svoje mesto na filmu i televiziji. Jedna od najpoznatijih televizijskih serija je Zvezdane staze sa svojim nastavcima. Jedan od najpoznatijih ciklusa naučne fantastike u oblasti filma je heksalogija Ratova zvezda, koju u korak prate filmovi 2001: Odiseja u svemiru i 2010: Godina ostvarivanja kontakta, kao i trilogija Matriks, tetralogija Osmi putnik i dva filma Predator.
Naučna fantastika okupira radnju mnogih računarskih igara. Neke od njih su Command & Conquer i StarCraft.
Krajem 20. veka naučna fantastika, epska fantastika i horor literatura sve više brišu međusobne granice, do te mere da se stvara novi izraz spekulativna fikcija, i nova generacija pisaca koji se ne ograničavaju starim definicijama žanra. Predstavnici fantastične književnosti ovog vremena su između ostalih i Teri Pračet, Nil Gejman, Majkl Krajton, Nil Stivenson, Den Simons, Ursula K. Le Gvin.