Port Vila
| Port Vila Port Vila | |
|---|---|
 Pogled na Port Vilu
   | |
 Zastava | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Vanuatu |
| Osnovan | 1606. |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 29.356 |
| — gustina | 1.243,9 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 17° 45′ J; 168° 18′ I / 17.75° J; 168.3° I |
| Aps. visina | 0 m |
| Površina | 23,6 km2 |
  Port Vila Port Vila na karti Vanuatua | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Ulrih Sumptoh |
Port Vila je glavni grad države Vanuatu. Nalazi se na južnoj obali ostrva Efate u provinciji Šefa. Njegovo stanovništvo na poslednjem popisu (2009. godine) iznosilo je 44.040,[1] što je povećanje od 35% u odnosu na prethodni popis (29.356 1999. godine). Godine 2009, stanovništvo Port Vile činilo je 18,8% stanovništva zemlje i 66,9% stanovništva Efatea.
Na južnoj obali ostrva Efate, u provinciji Šefa, Port Vila je ekonomski i trgovački centar Vanuatua. Gradonačelnik je Erik Pujo Festa, iz Vanuaku Patija, koji je izabran u januaru 2018. godine; njegov zamenik je Dženi Regenvanu, iz Graun mo Jastis Patija.[2]
Port Vila je 13. marta 2015. pretrpeo veliku štetu od ciklona Pam.[3]
Geografija
[uredi | uredi izvor]Klima
[uredi | uredi izvor]Port Vila ima tropsku klimu sa suvom sezonom i toplom vlažnom sezonom. Kako su pasati skoro stalni i cikloni nisu retki u Port Vili, klima nije ekvatorijalna, već morska pasatno tropska klima.[4] Padavine u proseku iznose oko 2.338,9 mm or 92,08 in, a najkišniji mesec je mart. Najsušniji mesec je septembar. U proseku u godini ima 153 vlažna dana. Područje takođe ima jugoistočne pasate. Temperature ne variraju mnogo tokom cele godine, a rekordna je 35,6 °C or 96,1 °F. Najhladniji mesec, jul, ima prosečnu najvišu temperaturu od 27 °C or 80,6 °F, a prosečnu najnižu temperaturu od 18 °C or 64,4 °F. Najtopliji mesec, februar, ima prosečnu najvišu temperaturu od 31,2 °C or 88,2 °F i prosečnu najnižu temperaturu od 23 °C or 73,4 °F. Rekordno niska temperatura za Port Vilu je 8,5 °C or 47,3 °F. Vlažnost je često visoka.
| Klima Port Vile, Vanijatu (Međunarodni aerodrom Bauerfild) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 35,0 (95) |
33,9 (93) |
33,5 (92,3) |
32,5 (90,5) |
31,1 (88) |
32,0 (89,6) |
34,3 (93,7) |
32,0 (89,6) |
31,5 (88,7) |
31,2 (88,2) |
33,0 (91,4) |
35,6 (96,1) |
35,6 (96,1) |
| Maksimum, °C (°F) | 31,3 (88,3) |
31,2 (88,2) |
30,8 (87,4) |
29,9 (85,8) |
28,8 (83,8) |
27,4 (81,3) |
26,4 (79,5) |
27,0 (80,6) |
27,7 (81,9) |
28,5 (83,3) |
29,2 (84,6) |
30,7 (87,3) |
29,1 (84,4) |
| Prosek, °C (°F) | 26,4 (79,5) |
26,5 (79,7) |
26,3 (79,3) |
25,3 (77,5) |
24,1 (75,4) |
23,0 (73,4) |
22,1 (71,8) |
22,0 (71,6) |
22,7 (72,9) |
23,4 (74,1) |
24,6 (76,3) |
25,7 (78,3) |
24,3 (75,7) |
| Minimum, °C (°F) | 22,5 (72,5) |
23,0 (73,4) |
22,6 (72,7) |
22,0 (71,6) |
20,2 (68,4) |
19,8 (67,6) |
18,2 (64,8) |
18,0 (64,4) |
18,4 (65,1) |
19,6 (67,3) |
20,7 (69,3) |
21,7 (71,1) |
20,5 (68,9) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 15,8 (60,4) |
15,0 (59) |
16,3 (61,3) |
14,5 (58,1) |
13,4 (56,1) |
10,0 (50) |
8,5 (47,3) |
10,0 (50) |
9,9 (49,8) |
11,0 (51,8) |
12,6 (54,7) |
15,2 (59,4) |
8,5 (47,3) |
| Količina kiše, mm (in) | 316,1 (12,445) |
273,7 (10,776) |
320,9 (12,634) |
255,2 (10,047) |
210,3 (8,28) |
180,0 (7,087) |
94,4 (3,717) |
87,4 (3,441) |
87,3 (3,437) |
134,1 (5,28) |
192,3 (7,571) |
187,2 (7,37) |
2.338,9 (92,085) |
| Dani sa kišom (≥ 1.0 mm) | 15,4 | 16,6 | 18,5 | 17,1 | 12,9 | 11,3 | 10,3 | 9,8 | 8,1 | 8,4 | 12,1 | 13,2 | 153,7 |
| Relativna vlažnost, % | 84 | 85 | 86 | 87 | 85 | 85 | 83 | 82 | 80 | 81 | 82 | 83 | 84 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 220,1 | 155,4 | 198,4 | 165,0 | 170,5 | 162,0 | 148,8 | 167,4 | 174,0 | 198,4 | 180,0 | 195,3 | 2.135,3 |
| Sunčani sati — dnevni prosek | 7,1 | 5,5 | 6,4 | 5,5 | 5,5 | 5,4 | 4,8 | 5,4 | 5,8 | 6,4 | 6,0 | 6,3 | 5,8 |
| Izvor #1: Deutscher Wetterdienst[5] | |||||||||||||
| Izvor #2: Time and Date (dewpoints, between 2005-2015)[6] | |||||||||||||
Istorija
[uredi | uredi izvor]Prvi naseljenici oblasti su melanezijski narodi koji tu žive već hiljadu godina. Prvi Evropljani su stigli 1606. godine i to su bili španski istraživači Pedro Fernandez de Kuiros i Luis Vaez de Tores. Posle 1887. godine teritorijom su zajedno upravljali Francuzi i Britanci. Tokom Drugog svetskog rata, Port Vila je bio američka i australijska bojna baza. 1987. godine grad je teško oštetio ciklon. Januara 2002. godine jak zemljotres je teško oštetio grad, posle čega je usledio cunami.
Stanovništvo
[uredi | uredi izvor]Grad ima 38.000 stanovnika, od čega su najveći broj Melanežani, mali deo su Polinežani, Azijati i Evropljani uglavnom Francuzi i Britanci. Stanovništvo govori melanežanski jezik Bislama, mada se govore i francuski i engleski. U gradu se takođe govore i drugi lokalni jezici. Više od 90% stanovništva su hrišćani, prezviterijanci čine trećinu stanovništva, a katolici i anglikanci po 15%. U Port Vili se nalazi Univerzitet Južnog Pacifika, obrazovna institucija zajednička za dvanaest pacifičkih zemalja.
Religija
[uredi | uredi izvor]Hrišćanstvo je dominantna religija širom Vanuatua, koju obuhvata više od 90% stanovništva. Najveća denominacija je prezbiterijanska crkva u Vanuatuu, koju prati jedna trećina stanovništva. Rimokatolicizam i crkva Melanezije su takođe česti, svaki po oko 15%. Katedrala svetog srca je moderna rimokatolička katedrala u Port Vili. Kao sedište eparhije Port Vila,[7] ova crkva je posvećena svetom srcu Isusovom.[8] Dana 5. oktobra 2020, crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana objavila je planove za izgradnju hrama u gradu, a bahajska zajednica je takođe osnovana u Port Vili.[9]
Privreda
[uredi | uredi izvor]Port Vila je glavna luka Vanutua i centar trgovine. Međunarodni aerodrom Borfild se nalazi u gradu.[10] Glavne industrije su još uvek poljoprivreda i ribolov. 35,7% izvoza prolazi kroz Port Vilu, a 86,9% uvoza u zemlju prolazi kroz grad. Turizam je takođe veoma važan, 1997. godine grad je posetilo 50.000 turista najviše iz Australije i Novog Zelanda.[11] Vanutu još uvek zavisi od strane pomoći, od čega najveći deo dolazi iz Australije i Novog Zelanda mada je poslednjih godina pomoć počela da dolazi iz Kine. Vanutu je takođe poznat kao poreski raj.
Saobraćaj
[uredi | uredi izvor]![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi
[uredi | uredi izvor]Port Vila je pobratimljen sa:
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Vanuatu National Statistics Office 2009, The 2009 Vanuatu National Population And Housing Census, Government of Vanuatu, Port Vila.
- ^ "Puyo-Festa New mayor for Port Vila" Arhivirano 22 jun 2020 na sajtu Wayback Machine, Loop Pacific, 27 March 2020
- ^ Andrew Freedman (13. 3. 2015). „Monstrous Category 5 cyclone makes direct hit on tiny Vanuatu”. Mashable.
- ^ "Climatologie" by Pierre Estienne and Alain Godard, Éditions Armand Colin (ISBN 2-200-31042-0), "CHAPITRE XVI 1. Les climats équatoriaux et subéquatoriaux 2. Les climats tropicaux 3. Les climats d'alizé 4. Les climats de montagne LES CLIMATS DE LA ZONE INTERTROPICALE : LES VARIÉTÉS", pages 314, 315 and 322.
- ^ „Klimatafel von Vila (Int. Flugh.) / Insel Efaté / Vanuatu (Neue Hebriden)” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. mart 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 5. 2017. g. Pristupljeno 22. 11. 2016.
- ^ „Climate & Weather Averages at Bauerfield Efate weather station (91557)”. Time and Date. Pristupljeno 6. 2. 2022.
- ^ „Cathédrale du Sacré-Coeur”. GCatholic.org. Pristupljeno 9. 5. 2013.
- ^ Les Missions catholiques (na jeziku: francuski). 1938. str. 294.
- ^ „Bahá'í Community of Vanuatu”. bahai.org. Arhivirano iz originala 22. 01. 2021. g. Pristupljeno 26. 4. 2021.
- ^ "Contact Us." Air Vanuatu. Retrieved 22 June 2010.
- ^ „International tourism, number of arrivals - Vanuatu | Data”. data.worldbank.org. Pristupljeno 2021-07-25.
- ^ „Sister cities between Borabora and Port Vila”. Daily Post. 2019-05-11. Pristupljeno 2020-07-20.
- ^ a b „New Caledonia Enhances Ties With Vanuatu Capital City”. pireport.org. Pacific Islands Report. 2017-03-13. Arhivirano iz originala 20. 7. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-20.
- ^ „Foshan doctors here to treat children”. sista.com.vu. Sista. 2020-01-10. Pristupljeno 2020-07-20.
- ^ „Mayor Sumptoh to renew 22-year-old relations with Shanghai”. Daily Post. 2016-10-15. Pristupljeno 2020-07-20.
- ^ „银川市友好城市及交流合作情况”. yinchuan.gov.cn (na jeziku: kineski). Yinchuan. Pristupljeno 2020-07-20.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Hochet, Antoine, 2013, Coopération et développement : le cas du Centre Culturel du Vanuatu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. јануар 2021), VKS Productions / Pacifique Dialogues, Port-Vila, Vanuatu, ISBN 978-982-9144-03-4.
- Bedford, Stuart; Spriggs, Matthew (2008). „Northern Vanuatu as a Pacific Crossroads: The Archaeology of Discovery, Interaction, and the Emergence of the "Ethnographic Present"”. Asian Perspectives. UP Hawaii. 47 (1): 95—120. JSTOR 42928734. S2CID 53485887. doi:10.1353/asi.2008.0003. hdl:10125/17282
. - Census of Agriculture 2007 Vanuatu, Vanuatu National Statistics Office (2008)
- Crowley, Terry (2000). „The language situation in Vanuatu”. Ur.: Baldauf, Richard B.; Kaplan, Robert B. Language Planning and Policy in the Pacific: Fiji, the Philippines and Vanuatu. 1. ISBN 9781853599217.
- Crowley, Terry (2004). Bislama reference grammar. UP Hawaii. ISBN 978-0824828806.
- François, Alexandre (2012). „The dynamics of linguistic diversity: Egalitarian multilingualism and power imbalance among northern Vanuatu languages”. International Journal of the Sociology of Language. De Gruyter. 2012 (214): 85—110. S2CID 145208588. doi:10.1515/ijsl-2012-0022..
- François, Alexandre; Stern, Monika (2013), Musiques du Vanuatu: Fêtes et Mystères – Music of Vanuatu: Celebrations and Mysteries (CD album, released with liner notes and ebook), label Inédit, W260147, Paris: Maison des Cultures du Monde.
- Harris, Richard (2006). „Tales from the South Pacific – diving medicine in Vanuatu”. Diving and Hyperbaric Medicine. South Pacific Underwater Medicine Society. 36 (1): 22—23. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. Pristupljeno 10. 3. 2013.
- Hess, Sabine C. (2009). Person and Place: Ideas, Ideals and the Practice of Sociality on Vanua Lava, Vanuatu. Berghahn. ISBN 978-1845455996.
- Lynch, John; Pat, Fa'afo, ur. (1996). Proceedings of the first International Conference on Oceanic Linguistics (1993). International Conference on Oceanic Linguistics. Port Vila, Vanuatu: Australian National University. ISBN 978-0858834408.
- Reuter, Thomas Anton (2002). Custodians of the Sacred Mountains: Culture and Society in the Highlands of Bali. UP Hawaii. ISBN 978-0824824501.
- Reuter, Thomas Anton (2006). Sharing the Earth, Dividing the Land: Land and Territory in the Austronesian World. ANU E Press. ISBN 978-1920942694.
- Shears, Richard (1980). The Coconut War: the Crisis on Espiritu Santo. North Ryde, NSW: Cassell. ISBN 978-0726978661.
- Sprackland, Robert George (1992). Giant Lizards. Neptune, NJ: TFH. ISBN 978-0866226349.
- Trompf, Garry W., ur. (1987). The Gospel Is Not Western: Black Theologies from the Southwest Pacific. Orbis. ISBN 978-0883442692.
- Wilson, Edward Osborne (1994). Naturalist (1st izd.). Shearwater. ISBN 978-1559632881.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Parlament Vanuatua Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2016) (jezik: engleski)
- Port Vila (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
