Порт Вила
Порт Вила Port Vila | |
---|---|
Застава | |
Административни подаци | |
Држава | Вануату |
Основан | 1606. |
Становништво | |
Становништво | |
— | 29.356 |
— густина | 1.243,9 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 17° 45′ Ј; 168° 18′ И / 17.75° Ј; 168.3° И |
Апс. висина | 0 m |
Површина | 23,6 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Улрих Сумптох |
Порт Вила је главни град државе Вануату. Налази се на јужној обали острва Ефате у провинцији Шефа. Његово становништво на последњем попису (2009. године) износило је 44.040,[1] што је повећање од 35% у односу на претходни попис (29.356 1999. године). Године 2009, становништво Порт Виле чинило је 18,8% становништва земље и 66,9% становништва Ефатеа.
На јужној обали острва Ефате, у провинцији Шефа, Порт Вила је економски и трговачки центар Вануатуа. Градоначелник је Ерик Пујо Феста, из Вануаку Патија, који је изабран у јануару 2018. године; његов заменик је Џени Регенвану, из Граун мо Јастис Патија.[2]
Порт Вила је 13. марта 2015. претрпео велику штету од циклона Пам.[3]
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Порт Вила има тропску климу са сувом сезоном и топлом влажном сезоном. Како су пасати скоро стални и циклони нису ретки у Порт Вили, клима није екваторијална, већ морска пасатно тропска клима.[4] Падавине у просеку износе око 2.338,9 mm or 92,08 in, а најкишнији месец је март. Најсушнији месец је септембар. У просеку у години има 153 влажна дана. Подручје такође има југоисточне пасате. Температуре не варирају много током целе године, а рекордна је 35,6 °C or 96,1 °F. Најхладнији месец, јул, има просечну највишу температуру од 27 °C or 80,6 °F, а просечну најнижу температуру од 18 °C or 64,4 °F. Најтоплији месец, фебруар, има просечну највишу температуру од 31,2 °C or 88,2 °F и просечну најнижу температуру од 23 °C or 73,4 °F. Рекордно ниска температура за Порт Вилу је 8,5 °C or 47,3 °F. Влажност је често висока.
Клима Порт Виле, Ванијату (Међународни аеродром Бауерфилд) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 35,0 (95) |
33,9 (93) |
33,5 (92,3) |
32,5 (90,5) |
31,1 (88) |
32,0 (89,6) |
34,3 (93,7) |
32,0 (89,6) |
31,5 (88,7) |
31,2 (88,2) |
33,0 (91,4) |
35,6 (96,1) |
35,6 (96,1) |
Максимум, °C (°F) | 31,3 (88,3) |
31,2 (88,2) |
30,8 (87,4) |
29,9 (85,8) |
28,8 (83,8) |
27,4 (81,3) |
26,4 (79,5) |
27,0 (80,6) |
27,7 (81,9) |
28,5 (83,3) |
29,2 (84,6) |
30,7 (87,3) |
29,1 (84,4) |
Просек, °C (°F) | 26,4 (79,5) |
26,5 (79,7) |
26,3 (79,3) |
25,3 (77,5) |
24,1 (75,4) |
23,0 (73,4) |
22,1 (71,8) |
22,0 (71,6) |
22,7 (72,9) |
23,4 (74,1) |
24,6 (76,3) |
25,7 (78,3) |
24,3 (75,7) |
Минимум, °C (°F) | 22,5 (72,5) |
23,0 (73,4) |
22,6 (72,7) |
22,0 (71,6) |
20,2 (68,4) |
19,8 (67,6) |
18,2 (64,8) |
18,0 (64,4) |
18,4 (65,1) |
19,6 (67,3) |
20,7 (69,3) |
21,7 (71,1) |
20,5 (68,9) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 15,8 (60,4) |
15,0 (59) |
16,3 (61,3) |
14,5 (58,1) |
13,4 (56,1) |
10,0 (50) |
8,5 (47,3) |
10,0 (50) |
9,9 (49,8) |
11,0 (51,8) |
12,6 (54,7) |
15,2 (59,4) |
8,5 (47,3) |
Количина кише, mm (in) | 316,1 (12,445) |
273,7 (10,776) |
320,9 (12,634) |
255,2 (10,047) |
210,3 (8,28) |
180,0 (7,087) |
94,4 (3,717) |
87,4 (3,441) |
87,3 (3,437) |
134,1 (5,28) |
192,3 (7,571) |
187,2 (7,37) |
2.338,9 (92,085) |
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 15,4 | 16,6 | 18,5 | 17,1 | 12,9 | 11,3 | 10,3 | 9,8 | 8,1 | 8,4 | 12,1 | 13,2 | 153,7 |
Релативна влажност, % | 84 | 85 | 86 | 87 | 85 | 85 | 83 | 82 | 80 | 81 | 82 | 83 | 84 |
Сунчани сати — месечни просек | 220,1 | 155,4 | 198,4 | 165,0 | 170,5 | 162,0 | 148,8 | 167,4 | 174,0 | 198,4 | 180,0 | 195,3 | 2.135,3 |
Сунчани сати — дневни просек | 7,1 | 5,5 | 6,4 | 5,5 | 5,5 | 5,4 | 4,8 | 5,4 | 5,8 | 6,4 | 6,0 | 6,3 | 5,8 |
Извор #1: Deutscher Wetterdienst[5] | |||||||||||||
Извор #2: Time and Date (dewpoints, between 2005-2015)[6] |
Историја
[уреди | уреди извор]Први насељеници области су меланезијски народи који ту живе већ хиљаду година. Први Европљани су стигли 1606. године и то су били шпански истраживачи Педро Фернандез де Куирос и Луис Ваез де Торес. После 1887. године територијом су заједно управљали Французи и Британци. Током Другог светског рата, Порт Вила је био америчка и аустралијска бојна база. 1987. године град је тешко оштетио циклон. Јануара 2002. године јак земљотрес је тешко оштетио град, после чега је уследио цунами.
Становништво
[уреди | уреди извор]Град има 38.000 становника, од чега су највећи број Меланежани, мали део су Полинежани, Азијати и Европљани углавном Французи и Британци. Становништво говори меланежански језик Бислама, мада се говоре и француски и енглески. У граду се такође говоре и други локални језици. Више од 90% становништва су хришћани, презвитеријанци чине трећину становништва, а католици и англиканци по 15%. У Порт Вили се налази Универзитет Јужног Пацифика, образовна институција заједничка за дванаест пацифичких земаља.
Религија
[уреди | уреди извор]Хришћанство је доминантна религија широм Вануатуа, коју обухвата више од 90% становништва. Највећа деноминација је презбитеријанска црква у Вануатуу, коју прати једна трећина становништва. Римокатолицизам и црква Меланезије су такође чести, сваки по око 15%. Катедрала светог срца је модерна римокатоличка катедрала у Порт Вили. Као седиште епархије Порт Вила,[7] ова црква је посвећена светом срцу Исусовом.[8] Дана 5. октобра 2020, црква Исуса Христа светаца последњих дана објавила је планове за изградњу храма у граду, а бахајска заједница је такође основана у Порт Вили.[9]
Привреда
[уреди | уреди извор]Порт Вила је главна лука Ванутуа и центар трговине. Међународни аеродром Борфилд се налази у граду.[10] Главне индустрије су још увек пољопривреда и риболов. 35,7% извоза пролази кроз Порт Вилу, а 86,9% увоза у земљу пролази кроз град. Туризам је такође веома важан, 1997. године град је посетило 50.000 туриста највише из Аустралије и Новог Зеланда.[11] Вануту још увек зависи од стране помоћи, од чега највећи део долази из Аустралије и Новог Зеланда мада је последњих година помоћ почела да долази из Кине. Вануту је такође познат као порески рај.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Порт Вила је побратимљен са:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vanuatu National Statistics Office 2009, The 2009 Vanuatu National Population And Housing Census, Government of Vanuatu, Port Vila.
- ^ "Puyo-Festa New mayor for Port Vila" Архивирано 22 јун 2020 на сајту Wayback Machine, Loop Pacific, 27 March 2020
- ^ Andrew Freedman (13. 3. 2015). „Monstrous Category 5 cyclone makes direct hit on tiny Vanuatu”. Mashable.
- ^ "Climatologie" by Pierre Estienne and Alain Godard, Éditions Armand Colin (ISBN 2-200-31042-0), "CHAPITRE XVI 1. Les climats équatoriaux et subéquatoriaux 2. Les climats tropicaux 3. Les climats d'alizé 4. Les climats de montagne LES CLIMATS DE LA ZONE INTERTROPICALE : LES VARIÉTÉS", pages 314, 315 and 322.
- ^ „Klimatafel von Vila (Int. Flugh.) / Insel Efaté / Vanuatu (Neue Hebriden)” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. март 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2016.
- ^ „Climate & Weather Averages at Bauerfield Efate weather station (91557)”. Time and Date. Приступљено 6. 2. 2022.
- ^ „Cathédrale du Sacré-Coeur”. GCatholic.org. Приступљено 9. 5. 2013.
- ^ Les Missions catholiques (на језику: француски). 1938. стр. 294.
- ^ „Bahá'í Community of Vanuatu”. bahai.org. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 26. 4. 2021.
- ^ "Contact Us." Air Vanuatu. Retrieved 22 June 2010.
- ^ „International tourism, number of arrivals - Vanuatu | Data”. data.worldbank.org. Приступљено 2021-07-25.
- ^ „Sister cities between Borabora and Port Vila”. Daily Post. 2019-05-11. Приступљено 2020-07-20.
- ^ а б „New Caledonia Enhances Ties With Vanuatu Capital City”. pireport.org. Pacific Islands Report. 2017-03-13. Архивирано из оригинала 20. 7. 2020. г. Приступљено 2020-07-20.
- ^ „Foshan doctors here to treat children”. sista.com.vu. Sista. 2020-01-10. Приступљено 2020-07-20.
- ^ „Mayor Sumptoh to renew 22-year-old relations with Shanghai”. Daily Post. 2016-10-15. Приступљено 2020-07-20.
- ^ „银川市友好城市及交流合作情况”. yinchuan.gov.cn (на језику: кинески). Yinchuan. Приступљено 2020-07-20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hochet, Antoine, 2013, Coopération et développement : le cas du Centre Culturel du Vanuatu Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2021), VKS Productions / Pacifique Dialogues, Port-Vila, Vanuatu, ISBN 978-982-9144-03-4.
- Bedford, Stuart; Spriggs, Matthew (2008). „Northern Vanuatu as a Pacific Crossroads: The Archaeology of Discovery, Interaction, and the Emergence of the "Ethnographic Present"”. Asian Perspectives. UP Hawaii. 47 (1): 95—120. JSTOR 42928734. S2CID 53485887. doi:10.1353/asi.2008.0003. hdl:10125/17282 .
- Census of Agriculture 2007 Vanuatu, Vanuatu National Statistics Office (2008)
- Crowley, Terry (2000). „The language situation in Vanuatu”. Ур.: Baldauf, Richard B.; Kaplan, Robert B. Language Planning and Policy in the Pacific: Fiji, the Philippines and Vanuatu. 1. ISBN 9781853599217.
- Crowley, Terry (2004). Bislama reference grammar. UP Hawaii. ISBN 978-0824828806.
- François, Alexandre (2012). „The dynamics of linguistic diversity: Egalitarian multilingualism and power imbalance among northern Vanuatu languages”. International Journal of the Sociology of Language. De Gruyter. 2012 (214): 85—110. S2CID 145208588. doi:10.1515/ijsl-2012-0022..
- François, Alexandre; Stern, Monika (2013), Musiques du Vanuatu: Fêtes et Mystères – Music of Vanuatu: Celebrations and Mysteries (CD album, released with liner notes and ebook), label Inédit, W260147, Paris: Maison des Cultures du Monde.
- Harris, Richard (2006). „Tales from the South Pacific – diving medicine in Vanuatu”. Diving and Hyperbaric Medicine. South Pacific Underwater Medicine Society. 36 (1): 22—23. Архивирано из оригинала 15. 5. 2013. г. Приступљено 10. 3. 2013.
- Hess, Sabine C. (2009). Person and Place: Ideas, Ideals and the Practice of Sociality on Vanua Lava, Vanuatu. Berghahn. ISBN 978-1845455996.
- Lynch, John; Pat, Fa'afo, ур. (1996). Proceedings of the first International Conference on Oceanic Linguistics (1993). International Conference on Oceanic Linguistics. Port Vila, Vanuatu: Australian National University. ISBN 978-0858834408.
- Reuter, Thomas Anton (2002). Custodians of the Sacred Mountains: Culture and Society in the Highlands of Bali. UP Hawaii. ISBN 978-0824824501.
- Reuter, Thomas Anton (2006). Sharing the Earth, Dividing the Land: Land and Territory in the Austronesian World. ANU E Press. ISBN 978-1920942694.
- Shears, Richard (1980). The Coconut War: the Crisis on Espiritu Santo. North Ryde, NSW: Cassell. ISBN 978-0726978661.
- Sprackland, Robert George (1992). Giant Lizards. Neptune, NJ: TFH. ISBN 978-0866226349.
- Trompf, Garry W., ур. (1987). The Gospel Is Not Western: Black Theologies from the Southwest Pacific. Orbis. ISBN 978-0883442692.
- Wilson, Edward Osborne (1994). Naturalist (1st изд.). Shearwater. ISBN 978-1559632881.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Парламент Вануатуа Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016) (језик: енглески)
- Порт Вила (језик: енглески)