Pramac (sazvežđe)
| Sazvežđe | |
 | |
| Latinsko ime | Carina |
|---|---|
| Skraćenica | Car |
| Genitiv | Carinae[1] |
| Simbolizuje | Pramac broda Argo |
| Rektascenzija | 9 |
| Deklinacija | -60[2] |
| Površina | 494 sq. deg. (9) |
| Najsjajnija zvezda | Kanopus (alfa Pramca) (-0,72m) |
| Meteorski rojevi | nema |
| Susedna sazvežđa | |
| Vidljivo u rasponu +20° i −90°. U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u martu. | |
Tadašnja praksa je bila da prikazuje izgled kao da neko spolja posmatra nebesku sferu, zato su zamenjene leva i desna strana.
Pramac (lat. Carina) je jedno od 88 modernih sazvežđa. Nastalo je deobom ranijeg sazvežđa Argo Navis („brod Argo“), koje je podeljeno na Pramac, Jedra i Krmu.
Zvezde
[uredi | uredi izvor]
Nakon podele sazvežđa Argo Navis, novonastala sazvežđa su zadržala stare oznake zvezda. Najsjajnija zvezda Pramca je Kanopus, alfa ovog sazvežđa, i druga najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Magnitude -0,72, ovaj superdžin F klase je pre otkrića kompasa služio kao južna polarna zvezda moreplovcima severne hemisfere koji su živeli dovoljno južno da mogu da ga vide (južnije od 37° severne geografske širine). Kanopus je 15.000 puta lunimozniji od Sunca, od koga je udaljen oko 700 svetlosnih godina.
Jedna od najzanimljivijih zvezda, kako ovog sazvežđa tako i na nebu uopšte, je eta Pramca (η Carinae) — sistem od najmanje 2 zvezde, preko 100 puta masivniji od Sunca, jedan od najmasivnijih koje možemo detaljno da proučavamo. Sjajnija i masivnija zvezda, za koju se dugo mislilo da je usamljena, je preko četiri miliona puta luminoznija od Sunca, i očekuje se da postane supernova tokom narednih milion godina. Krajem 19. veka, eta Pramca je već bila na rubu da postane supernova, ali je preživela uz oslobađanje materijala od koga je nastala Homunkulus maglina, deo veće magline NGC 3372.
Epsilon Pramca ima magnitudu od 1,86 i predstavlja binarni sistem čija je primarna komponenta ukmirući narandžasti džin, a prati ga beli patuljak. Ipsilon Pramca je takođe binarna zvezda, čine je beli superdžin i plavobeli džin. Ipsilon, beta, teta i omega Pramca čine asterizam Dijamantski krst.
U Pramcu se nalazi i HD 93129A, jedna od najluminoznijih zvezda Mlečnog puta, plavi superdžin udaljen od Sunca oko 7500 svetlosnih godina, inače član dvojnog sistema.
Objekti dubokog neba
[uredi | uredi izvor]Kroz Pramac prolazi Mlečni put, tako da se u njemu nalazi veliki broj objekata dubokog neba. Osim već pomenute emisione magline NGC 3372 koja se nalazi oko ete Pramca, prisutni su i otvorena zvezdana jata NGC 2516 („dijamantski klaster“) i IC 2602 („južne Plejade“).
Globularno jato NGC 2808 je jedno od najmasivnijih u Mlečnom putu, sastoji se od preko milion zvezda.
Otvoreno jato NGC 3532 ima nadimak „bunar želja“ jer izgleda kao odsjaj novčića bačenih u fontanu.
-
Otvoreno jato NGC 2516 („dijamantski klaster“) -
Otvoreno jato IC 2602 („južne Plejade“) -
Otvoreno jato NGC 3532 („bunar želja“) -
Globularno jato NGC 2808
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ OED https://www.oed.com/view/Entry/27984?redirectedFrom=Carina#eid
- ^ „Carina, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Pristupljeno 15. 2. 2014.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Levy, David H. (2005). Deep Sky Objects
. Prometheus Books. ISBN 978-1-59102-361-6. - Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. Bibcode:1941msra.book.....M.
- Ridpath, Ian; Tirion, Will (2007) [2001]. Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08913-3.
- Wilkins, Jamie; Dunn, Robert (2006). 300 Astronomical Objects: A Visual Reference to the Universe (1st izd.). Buffalo, New York: Firefly Books. ISBN 978-1-55407-175-3.
- Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint izd.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7.
- Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596
. doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545. - Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G.
- Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x .
- Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (na jeziku: latinski). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii.[mrtva veza]
- Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
- Jenniskens, Peter (septembar 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
- Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x .
- Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2.
- Matheson, P.; Jha, S.; Challis, P.; Kirshner, R.; Calkins, M. (2001). „Supernova 2001ac in NGC 3504”. IAU Circular. 7597 (7597): 3. Bibcode:2001IAUC.7597....3M.
- Moore, Patrick (2000). Exploring the Night Sky with Binoculars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79390-2.
- Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
- Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983 .
- O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9.
- Proctor, Richard Anthony (1870). A Star Atlas for the Library, the School and the Observatory. London, United Kingdom: Longmans, Green.
- Robertson, J. W.; Honeycutt, R. K.; Turner, G. W. (1995). „RZ Leonis Minoris, PG 0943+521, and V1159 Orionis: Three Cataclysmic Variables with Similar and Unusual Outburst Behavior”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 443—49. Bibcode:1995PASP..107..443R. doi:10.1086/133572 .
- Russell, Henry Norris (oktobar 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469—71. Bibcode:1922PA.....30..469R.
- Skiff, Brian A.; Lockwood, G.W. (1986). „The Photometric Variability of Solar-type Stars. V. The Standard Stars 10 and 11 Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 98 (601): 338—41. Bibcode:1986PASP...98..338S. JSTOR 40678678. doi:10.1086/131763 .
- Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders: From Novice to Master Observer. North Sebastopol, California: O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
- Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, Virginia: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-78-6.
- Wagner, R. Mark; Thorstensen, John R.; Honeycutt, R. K.; Howell, S. B.; Kaitchuck, R. H.; Kreidl, T. J.; Robertson, J. W.; Sion, E. M.; Starrfield, S. G. (1998). „A Photometric and Spectroscopic Study of the Cataclysmic Variable SX Leonis Minoris in Quiescence and Superoutburst”. The Astronomical Journal. 109 (2): 787—800. Bibcode:1998AJ....115..787W. doi:10.1086/300201 .
- Baldwin, Emily (25. 6. 2010). „Radio observations shed new light on Hanny's Voorwerp”. Astronomy Now. Pole Star Publications Ltd. Arhivirano iz originala 8. 3. 2012. g. Pristupljeno 8. 11. 2012.
- Beck, Sara J. (16. 7. 2010). „Delta Scuti and the Delta Scuti variables”. Variable Star of the Season. AAVSO (American Association of Variable Star Observers). Pristupljeno 8. 11. 2012.
- „Leo Minor, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Pristupljeno 15. 10. 2012.
- Schneider, Jean. „Planet HD 82886 b”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Paris Observatory. Pristupljeno 25. 10. 2012.
- „ESA/Hubble Picture of the Week: Galaxy in a spin”. Hubble website. Arhivirano iz originala 13. 11. 2017. g. Pristupljeno 23. 10. 2012.
- „IMO Meteor Shower Calendar 2012 | International Meteor Organization”. The International Meteor Organization. 1997—2012. Pristupljeno 31. 10. 2012.
- James, Andrew (7. 2. 2011). „'The '"Constellations : Part 2 Culmination Times"'”. Southern Astronomical Delights. Sydney, New South Wales. Pristupljeno 19. 10. 2012.
- „Hubble Zooms in on a Space Oddity”. European Southern Observatory. 10. 1. 2011. Arhivirano iz originala 28. 06. 2012. g. Pristupljeno 8. 11. 2012.
- Kaler, Jim. „Beta Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Pristupljeno 30. 3. 2007.
- Kaler, Jim. „21 Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Pristupljeno 15. 10. 2012.
- Kaler, Jim. „Praecipua”. Stars. University of Illinois. Pristupljeno 15. 10. 2012.
- Grant, Shawn. „Leo Minor”. Deepsky Online. Knoxville Observers. Arhivirano iz originala 1. 4. 2012. g. Pristupljeno 14. 11. 2012.
- McDonald Observatory (5. 12. 2005). „Astronomers Find Most Stable Optical Clock in Heavens; Aids Understanding of Stars' Lives”. Phys.Org. Arhivirano iz originala 23. 07. 2020. g. Pristupljeno 22. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 2859”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Pristupljeno 23. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3003”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Pristupljeno 23. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3344”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Pristupljeno 23. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3486”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Pristupljeno 23. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3504”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Pristupljeno 23. 10. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Urania's Mirror”. Old Star Atlases. Pristupljeno 5. 11. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Constellations – Part Two”. Star Tales. Pristupljeno 20. 10. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Leo Minor”. Star Tales. Pristupljeno 5. 11. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Chapter One Concluded...Filling the Remaining Gaps”. Star Tales. Pristupljeno 20. 10. 2012.
- Rincon, Paul (5. 8. 2008). „Teacher finds new cosmic object”. BBC News. Pristupljeno 19. 10. 2012.
- „Beta Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 8. 11. 2012.
- „SU Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 20. 10. 2012.
- „SV Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 20. 10. 2012.
- „21 Leonis Minoris – Variable Star of delta Sct type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 15. 10. 2012.
- „37 Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 5. 11. 2012.
- „46 Leonis Minoris – Variable Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 2. 11. 2012.
- „GJ 356 B – Star in double system”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 20. 10. 2012.
- „HD 82886”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 19. 10. 2012.
- „LHS 2216 – High Proper Motion Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 21. 10. 2012.
- „R Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 22. 10. 2012.
- „RY Leonis Minoris – Pulsating White Dwarf”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 22. 10. 2012.
- „S Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 22. 10. 2012.
- „U Leonis Minoris – Semi-regular pulsating Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Pristupljeno 22. 10. 2012.
- „Interacting Galaxy Pair Arp 107”. Spitzer Space Telescope website. Spitzer Science Center, California Institute of Technology. 9. 6. 2005. Pristupljeno 19. 10. 2012.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Pramac na Vikimedijinoj ostavi
- The Deep Photographic Guide to the Constellations: Carina
- Starry Night Photography: Carina
- Eta Carina Nebula by Thomas Willig
- Star Tales – Carina
- The clickable Carina
- Huge gamma-ray blast seen 12.2 billion light-years from Earth
- Sazvežđe Pramac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. maj 2012) na TopAstronomer.com (jezik: engleski)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
