Prvi kordunaški partizanski odred

Prvi kordunaški partizanski odred
Jugoslovenska partizanska zastava
Deo	Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije

Prvi kordunaški narodnooslobodilački partizanski (NOP) odred je bio partizanska jedinica u sastavu Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.

Istorijat

Prvi kordunaški NOP odred formiran je početkom februara 1942. od 1. i 4. bataljona Kordunaškog NOP odreda, od kojih su obrazovana četiri bataljona sa ukupno oko 1200 boraca. Odred je dejstvovao na široj teritoriji Vojnića i Vrginmosta i na susednom području Banije i Pokupja. Među značajnije akcije spadaju borbe u rejonu Primišlja krajem februara u sadejstvu sa delovima 2. kordunaškog NOP odreda, zauzimanje Lasinje 6/7. marta, i dejstva na putu i železničkoj pruzi Vojnić—Vrginmost u prvoj polovini marta. U vremenu od 20. marta do 6. aprila jake ustaške i domobranske snage, uz podršku italijanskih jedinica, napale su Odred od Karlovca, Vukmanića i Skakavca. U teškim borbama uspešno je branio slobodnu teritoriju i stanovništvo, zatim se probio u neprijateljsku pozadinu, nastavljajući dejstva. U tim borbama protivnik je pretrpeo znatne gubitke, dok je Odred imao 33 poginula i 60 ranjenih; među poginulim bio je gotovo sav komandni kadar Odreda. Od završetka neprijateljskog napada, pa do prvih dana maja, Odred je razvio veliku aktivnost naročito na komunikacijama. Krajem aprila u njegovom sastavu formirana je Proleterska četa. U međuvremenu su jake ustaške-domobranske snage, podržane tenkovima i artiljerijom, napale 4. bataljon Odreda od Lasinje, Čemernice i Vrginmosta. Posle borbi 18—20. aprila bataljon se probio na Petrovu goru. Ustaško-domobranske snage (Utinjska brigada) i ustaška seoska milicija jačine oko 3500 vojnika, napali su jedinice 1. odreda u Petrovoj gori od 9. do 14. maja 1942. Neprijatelj je 9. maja prodro iz Topuskog u Petrovu goru, i posle teških borbi zauzeo Petrovac i položaje oko Pecke, Crnog Potoka, Široke Rijeke i Selakove Poljane, i okružio oko 700 boraca Odreda. Nastale su žestoke borbe u okruženju. Ključni položaji na visovima Petrovcu i Magarčevcu izgubljeni su, pa je situacija za jedinice 1. odreda, oko kojih je sužen obruč, postajala sve kritičnija. Sva nastojanja da se 11. i 12/13. maja izvrši proboj iz okruženja s područja Pajić Poljane i Radonje prema Brusovači, ostala su bezuspešna. Ujutro 14. maja počelo je probijanje partizanskih snaga u dve grupe. Borbe su iz časa u čas dobijale u žestini, juriši su se smenjivali. Naročito oštre borbe prsa u prsa vođene su za Biljeg (k. 264), vis Petrovac i kod Slavskog polja. Zauzimanjem tih značajnih položaja obruč je probijen i prva grupa krenula je prema Katić-kosi. Druga grupa podišla je visu Magarčevcu na 20—30 m, i svom žestinom sručila se na neprijatelja, i borbom prsa u prsa, probila obruč na tom pravcu. Za vreme napada ustaško-domobranske snage su pračešljale Petrovu goru, hvatajući i ubijajući civilno stanovništvo. Samo u rejonu Pecke ubile su oko 1000 žena, dece i staraca. U toku borbi Odred je imao oko 120 poginulih i ranjenih. Na dan 21. maja 1942, imao je 1150 boraca sa 9 mitraljeza, 44 puškomitraljeza, 915 pušaka, 63 lovačke puške, 112 pištolja i 447 ručnih bombi. Odred je 4/5. juna porušio prugu između Karlovca i Capraga u dužini od 10,5 km itelegrafsko-telefonske stubove u dužini od 15,5 km; 7. juna sa delovima Banijskog i 2. kordunaškog NOP odreda, prodro je u Topusko; 10. juna zauzeta je železička stanica Vojnić, zaplenjeno 70 vagona kukuruza i 20 vagona pasulja, soli i drugog materijala. Zbog pritiska jedinica Odreda u junu i julu, ustaške i domobranske posade bile su prisiljene da napuste Vojnić, železničku stanicu Vojnić, Utinju, Sjeničak i još neka mesta. Pored dejstva na Kordunu, Odred je upućivao svoje delove ka Pokupju (rejon Bosiljeva i dr.), doprinoseći razvoju borbe u tom kraju. Početkom jula Odred je dao jedan bataljon za formiranje 1. brigade Hrvatske, sredinom avgusta svoj novoformirani Udarni bataljon za 4. kordunašku brigadu, a u septembru 1942. ostatak Odreda ušao je u sastav 5. kordunaške brigade i popunio tri područna bataljona komande Kordunaškog područja.