Pređi na sadržaj

Predviđeni elementi Dmitrija Mendeljejeva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Periodni sistem Mendeljejeva

Kada je Dmitrij Ivanovič Mendeljejev radio periodni sistem hemijskih elemenata, ostavio je mesta za tada nepoznate elemente kojima je i predvideo njihova karakteristična svojstva. Ovo su predviđeni elementi Dmitrija Mendeljejeva ili Mendeljejvljevi predviđeni hemijski elementi, a privremeno ih je nazvao koristeći prefikse eka-, dvi- i tri- iz sanskrta, koji su označavali koliko su mesta udaljeni od postojećih elementa sa sličnim svojstvima.[1]

Za četiri takva elementa lakša od lantanoida: eka-aluminijum (El), eka-bor (Eb), eka-mangan (Em) i eka-silicijum (Es), predviđena svojstva su se dobro slagala sa svojstvima galijuma, skandijuma, tehnecijuma i germanijuma, elemenata koji su naknadno popunili mesta koja je Mendeljejev predvidio.

Eka-bor i skandijum

[uredi | uredi izvor]

Skandijum je kao oksid izolirao Lars Fredrik Nilson u proleće 1879. godine. Sličnost je prepoznao Per Teodor Kleve, koji je kasnije te godine obavestio Mendeljejeva. Mendeljejev je za ekabor predvidio atomsku masu od 44, a atomska masa skandijuma je 44,955910.

Eka-mangan i tehnecijum

[uredi | uredi izvor]

Tehnecijum su izolovali Karlo Perijer i Emilio Segre godine 1937, dugo nakon Mendeljejevljeve smrti, na uzorcima molibdena koji je bio bombardovan jezgrima deuterijuma iz Lorensovog ciklotrona. Mendeljejev je za eka-mangan predvideo atomsku masu od 100, a atomska masa najtežeg izotopa (tehnecijum-98) iznosi 97,907215.

Eka-silicijum i germanijum

[uredi | uredi izvor]

Germanijum je izolovan 1882. i dao je najbolju potvrdu teorije u to doba zbog veće razlike svojstava u odnosu na susedne elemente nego što je ona bila kod prethodno otkrivenih predviđenih elemenata.

Svojstvo Eka-silicijum Germanijum
atomska masa 72 72,59
gustoća (g/cm3) 5,5 5,35
talište (°C) visoko 947
boja siva siva

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Kaji, Masanori (2002). „D.I.Mendeleev's concept of chemical elements and The Principles of Chemistry (PDF). Bulletin for the History of Chemistry. 27 (1): 4—16. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 07. 2016. g. Pristupljeno 11. 08. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]