Пређи на садржај

Предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева

С Википедије, слободне енциклопедије
Периодни систем Мендељејева

Када је Дмитриј Иванович Мендељејев радио периодни систем хемијских елемената, оставио је места за тада непознате елементе којима је и предвидео њихова карактеристична својства. Ово су предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева или Мендељејвљеви предвиђени хемијски елементи, а привремено их је назвао користећи префиксе ека-, дви- и три- из санскрта, који су означавали колико су места удаљени од постојећих елемента са сличним својствима.[1]

За четири таква елемента лакша од лантаноида: ека-алуминијум (El), ека-бор (Eb), ека-манган (Em) и ека-силицијум (Es), предвиђена својства су се добро слагала са својствима галијума, скандијума, технецијума и германијума, елемената који су накнадно попунили места која је Мендељејев предвидио.

Ека-бор и скандијум

[уреди | уреди извор]

Скандијум је као оксид изолирао Ларс Фредрик Нилсон у пролеће 1879. године. Сличност је препознао Пер Теодор Клеве, који је касније те године обавестио Мендељејева. Мендељејев је за екабор предвидио атомску масу од 44, а атомска маса скандијума је 44,955910.

Ека-манган и технецијум

[уреди | уреди извор]

Технецијум су изоловали Карло Перијер и Емилио Сегре године 1937, дуго након Мендељејевљеве смрти, на узорцима молибдена који је био бомбардован језгрима деутеријума из Лоренсовог циклотрона. Мендељејев је за ека-манган предвидео атомску масу од 100, а атомска маса најтежег изотопа (технецијум-98) износи 97,907215.

Ека-силицијум и германијум

[уреди | уреди извор]

Германијум је изолован 1882. и дао је најбољу потврду теорије у то доба због веће разлике својстава у односу на суседне елементе него што је она била код претходно откривених предвиђених елемената.

Својство Ека-силицијум Германијум
атомска маса 72 72,59
густоћа (г/цм3) 5,5 5,35
талиште (°C) високо 947
боја сива сива

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kaji, Masanori (2002). „D.I.Mendeleev's concept of chemical elements and The Principles of Chemistry (PDF). Bulletin for the History of Chemistry. 27 (1): 4—16. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2016. г. Приступљено 11. 08. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]