Предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева
Део серије чланака о |
периодном систему |
---|
Када је Дмитриј Иванович Мендељејев радио периодни систем хемијских елемената, оставио је места за тада непознате елементе којима је и предвидео њихова карактеристична својства. Ово су предвиђени елементи Дмитрија Мендељејева или Мендељејвљеви предвиђени хемијски елементи, а привремено их је назвао користећи префиксе ека-, дви- и три- из санскрта, који су означавали колико су места удаљени од постојећих елемента са сличним својствима.[1]
За четири таква елемента лакша од лантаноида: ека-алуминијум (El), ека-бор (Eb), ека-манган (Em) и ека-силицијум (Es), предвиђена својства су се добро слагала са својствима галијума, скандијума, технецијума и германијума, елемената који су накнадно попунили места која је Мендељејев предвидио.
Ека-бор и скандијум
[уреди | уреди извор]Скандијум је као оксид изолирао Ларс Фредрик Нилсон у пролеће 1879. године. Сличност је препознао Пер Теодор Клеве, који је касније те године обавестио Мендељејева. Мендељејев је за екабор предвидио атомску масу од 44, а атомска маса скандијума је 44,955910.
Ека-манган и технецијум
[уреди | уреди извор]Технецијум су изоловали Карло Перијер и Емилио Сегре године 1937, дуго након Мендељејевљеве смрти, на узорцима молибдена који је био бомбардован језгрима деутеријума из Лоренсовог циклотрона. Мендељејев је за ека-манган предвидео атомску масу од 100, а атомска маса најтежег изотопа (технецијум-98) износи 97,907215.
Ека-силицијум и германијум
[уреди | уреди извор]Германијум је изолован 1882. и дао је најбољу потврду теорије у то доба због веће разлике својстава у односу на суседне елементе него што је она била код претходно откривених предвиђених елемената.
Својство | Ека-силицијум | Германијум |
---|---|---|
атомска маса | 72 | 72,59 |
густоћа (г/цм3) | 5,5 | 5,35 |
талиште (°C) | високо | 947 |
боја | сива | сива |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kaji, Masanori (2002). „D.I.Mendeleev's concept of chemical elements and The Principles of Chemistry” (PDF). Bulletin for the History of Chemistry. 27 (1): 4—16. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2016. г. Приступљено 11. 08. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Scerri, Eric (2007). The Periodic Table: Its Story and Its Significance. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530573-9.