Predsednik Vlade Poljske
| Predsednik Vlade Poljske
Prezes Rady Ministrów (poljski) | |
|---|---|
 Logo Vlade Poljske | |
| Stil obraćanja | Gospodin premijer (neformalno) Njegova ekselencija (diplomatsko) |
| Vrsta | Šef vlade |
| Zvanična rezidencija | Hotel "Parkova", Varšava |
| Imenuje | Predsednik Poljske ili Sejm |
| Tvorevina | 6. novembar 1918. |
| Prvi nosilac | Ignaći Dašinjski |
| Plata | 389.516 PZ/€81.772 godišnje[1] |
| Veb sajt | Zvanični veb-sajt |
Predsednik Saveta ministara (poljski: Prezes Rady Ministrów), kolokvijalno i obično se naziva premijer (polj. premier), je šef kabineta i šef vlade Poljske . Odgovornosti i tradicija kancelarije proizilaze iz stvaranja savremene poljske države, a kancelarija je definisana u Ustavu Poljske. Prema Ustavu, predsednik imenuje i imenuje premijera, koji će potom predložiti sastav kabineta. Četrnaest dana nakon njihovog imenovanja, premijer mora da podnese Sejmu program u kojem se navodi dnevni red vlade, za šta je potrebno glasanje o poverenju. U prošlosti su se javljali sukobi koji proističu iz interesa i ovlašćenja između kancelarija predsednika i premijera.
Aktuelni i osamnaesti premijer je Donald Tusk iz stranke Građanska platforma koji je zamenio Mateuša Moravjeckog nakon poljskih parlamentarnih izbora 2023. godine, nakon što treća vlada Moravjeckog nije dobila glasanje o poverenju 11. decembra 2023., što je Tuskova treća vlada naknadno dobila na istom dana i položio je zakletvu dva dana kasnije.[2][3] Tusk je bio i četrnaesti premijer, između 2007. i 2014. godine.
Izbor i odgovornosti
[uredi | uredi izvor]Uloga u kabinetu i ovlašćenja
[uredi | uredi izvor]Članom 148. Ustava propisano je da premijer deluje kao predstavnik kabineta u celini, delegira njegove dnevne redove, koordinira rad ministara, obezbeđuje sprovođenje politike koju donosi kabinet i donosi propise. Pored toga, premijer deluje kao nadređeni svim državnim službenicima. Premijeru dalje pomaže zamenik premijera (ili ministri), koji će delovati kao potpredsednik u okviru Saveta ministara. Sastav kabineta, raspoređeni portfelji i stil upravljanja, međutim, u velikoj meri zavise od premijerove ličnosti. Međutim, premijer ne može istovremeno da obavlja predsedničku funkciju niti bilo koju drugu visoku državnu funkciju, kao što su predsedavanje Vrhovnom kontrolnom komorom, Narodnom bankom Poljske ili Ombudsmanom za prava građana. Sa ovlašćenjem da raspoređuje i rekonstruiše članove kabineta, premijer takođe može da obavlja funkcije ministra. Slično, premijer može da pozove vladu da ukine uredbu ili naredbu bilo kog ministra.
Premijer mora da odgovara na pitanja poslanika tokom svake sednice Sejma. Premijer i drugi ministri takođe imaju ustavnu obavezu da odgovore na interpelacije poslanika u roku od 21 dan od njihovog podnošenja.
U skladu sa poljskim polupredsedničkim sistemom, većina zvaničnih akata predsedništva zahteva supotpis premijera da bi postali validni. Na taj način premijer deluje kao čuvar kapije predsednika za određene radnje, a istovremeno prihvata odgovornost pred Sejmom za postupke predsednika. Ovaj pravni odnos, uspostavljen ustavom, pridaje značajnu predsedničku zavisnost od premijerovog potpisa, što može da proširuje premijerove odgovornosti i pravni status. Predsedniku, međutim, nije potreban premijerov supotpis za ograničen izbor drugih akata, uključujući imenovanje sudija, dodelu ordena i odlikovanja, imenovanje predsednika Vrhovnog suda Poljske, vršenje pomilovanja, upućivanje na ustavni Tribunala ili imenovanje članova Nacionalnog saveta za radiodifuziju. Najznačajnije ovlašćenje Predsednika nad premijerom je pravo veta na vladino zakonodavstvo, ali ovaj postupak može biti poništen većinom od tri petine glasova u Sejmu.
Premijer takođe može da podnese glasanje o poverenju svom kabinetu Sejmu. Poverenje kabinetu može dati najmanje polovina svih poslanika Sejma. Slično tome, ako Savet ministara izgubi svoju većinsku podršku u Sejmu, kabinet može biti primoran da podnese ostavku konstruktivnim glasanjem o nepoverenju. Predlog mora da odobri najmanje 46 poslanika, a zatim ga usvoji većinom glasova. U takvom slučaju, novi premijer mora biti istovremeno imenovan.[4] Pored toga, premijer mora da podnese ostavku svog kabineta na prvoj sednici novoizabranog parlamenta, kao i nakon uspešnog izglasavanja nepoverenja Savetu ministara ili po sopstvenoj ostavci. U slučaju ostavke ili smrti premijera, predsednik može ili da prihvati ili odbije ostavku kabineta.
Za regionalne vlade vojvodstava, premijer je ovlašćen da imenuje vojvodu za svaku od šesnaest republičkih pokrajina, koji nadgleda administraciju centralne vlade u regionima, kao i funkcije lokalne uprave. Sejm, na predlog premijera, može da raspusti lokalnu ili regionalnu vladu ako flagrantno krši ustav ili zakonske statute.
Među vanrednim i bezbednosnim ovlašćenjima kancelarije, premijer može da zahteva od predsednika vrhovnog vojnog komandanta poljskih oružanih snaga za vreme rata ili da naredi delimičnu ili opštu mobilizaciju u slučaju direktne pretnje nacionalnom bezbednost. Premijer takođe zadržava pravo da imenuje i razrešava šefove specijalnih službi, uključujući Policiju, Graničnu stražu, ABV, AV i Biro za zaštitu Vlade.[4] Šefovi i ABV i AV imaju pravo da direktno izveštavaju premijera.[4] U slučaju javnog nereda, predsednik Vlade može, na predlog ministra unutrašnjih poslova, ovlastiti specijalne oružane jedinice Policije da zavedu red.[4] Ako se takve jedinice pokažu neefikasne u takvoj situaciji, premijer je ovlašćen da pozove predsednika da rasporedi poljske oružane snage da zavedu red i zakon.[4]
Spisak
[uredi | uredi izvor]| Predsednik Vlade | Početak | Kraj | Trajanje | Partija | |
|---|---|---|---|---|---|
| Tadeuš Mozavjecki | 24. avgust 1989. | 4. januar 1991. | 1 godina, 133 dana | Građanski odbor "Solidarnost"
Demokratska unija (Poljska) | |
| Jan Kšištof Bjelecki | 4. januar 1991. | 6. decembar 1991. | 336 dana | Liberalno-demokratski kongres | |
| Jan Olševski | 6. decembar 1991. | 5. jun 1992. | 182 dana | Centarski sporazum | |
| Valdemar Pavlak | 5. jun 1992. | 11. jul 1992. | 36 dana | Poljska narodna stranka | |
| Hana Suhocka | 11. jul 1992. | 26. oktobar 1993. | 1 godina, 107 dana | Demokratska unija (Poljska) | |
| Valdemar Pavlak | 26. oktobar 1993. | 7. mart 1995. | 1 godina, 132 dana | Poljska narodna stranka | |
| Jozef Oleksi | 7. mart 1995. | 7. februar 1996. | 337 dana | Savez demokratske levice | |
| Vlodzimež Cimoševič | 7. februar 1996. | 31. oktobar 1997. | 1 godina, 266 dana | Savez demokratske levice | |
| Ježi Buzek | 31. oktobar 1997. | 19. oktobar 2001. | 3 godine, 353 dana | Izborna akcija solidarnosti | |
| Lešek Miler | 19. oktobar 2001. | 2. maj 2004. | 2 godine, 196 dana | Savez demokratske levice | |
| Marek Belka | 2. maj 2004. | 31. oktobar 2005. | 1 godina, 182 dana | Savez demokratske levice | |
| Kazimjež Marćinkjevič | 31. oktobar 2005. | 14. jul 2006. | 256 dana | Pravo i pravda | |
| Jaroslav Kačinjski | 14. jul 2006. | 16. novembar 2007. | 1 godina, 125 dana | Pravo i pravda | |
| Donald Tusk | 16. novembar 2007. | 18. novembar 2011. | 6 godina, 310 dana | Građanska platforma | |
| Eva Kopač | 22. septembar 2014. | 16. novembar 2015. | 1 godina, 55 dana | Građanska platforma | |
| Beata Šidlo | 16. novembar 2015. | 11. decembar 2017. | 2 godine, 25 dana | Pravo i pravda | |
| Mateuš Moravjecki | 11. decembar 2017. | 13. decembar 2023. | 6 godina, 2 dana | Pravo i pravda | |
| Donald Tusk | 13. decembar 2023. | Trenutno | 1 godina, 55 dana | Građanska platforma | |
_Rueda_de_prensa_de_Felipe_Gonz%C3%A1lez_con_el_primer_ministro_de_Polonia._Pool_Moncloa._26_de_septiembre_de_1990_(cropped).jpeg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „IG.com Pay Check”. IG. Arhivirano iz originala 2018-04-25. g. Pristupljeno 2020-02-08.
- ^ „Dymisja rządu Mateusza Morawieckiego przyjęta. Do środy gabinet będzie dalej sprawował obowiązki”. Polskie Radio 24 (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2023-12-11.
- ^ Osiecki, Grzegorz (12. 12. 2023). „Kto dziś rządzi_ Kto jest premierem, a kto administruje_ - GazetaPrawna.pl”. Dziennik Gazeta Prawna. Pristupljeno 12. 12. 2023.
- ^ a b v g d „Law enforcement, security services and agencies in Poland. Their accountability and transparency”. University of Warsaw. Arhivirano iz originala 14. 6. 2010. g. Pristupljeno 11. 4. 2013.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
