Predsednički izbori u SAD 1884.

Predsednički izbori u SAD 1884.

4. novembar 1884.
401 član Izbornog kolegijuma 201 elektorskih glasova potrebno za pobedu
Izlaznost	77.5% 0.5 pp
Nominovan Grover Klivlend Džejms G. Blejn Stranka Demokratska Republikanska Matična država Njujork Mejn Kandidat za potpredsednika Tomas A. Hendriks Džon A. Logan Glasovi izbornika 219 182 Odnesenih država 20 18 Br. glasova 4.914.482 4.856.905 Procenat 48,8% 48,3%
Rezultati izbora: Plava boja označava savezne države u kojima je pobedio Klivlend, crvena označava savezne države u kojima je pobedio Blejn. Broj iznad savezne države označava broj izbornika koje ta država ima.
Predsednik pre izbora Čester A. Artur Republikanska Izabrani Predsednik Grover Klivlend Demokratska

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 1884. bili su 25. četvorogodišnji predsednički izbori, održani u utorak, 4. novembra 1884. Na izborima je guverner Grover Klivlend iz Njujorka pobedio republikanca Džejmsa G. Blejna iz Mejna. Razdvojeno je neprijatnim blatnjavanjem i sramotnim ličnim optužbama koje su zasjenile suštinska pitanja, kao što je promena civilne uprave. Klivlend je bio prvi demokrata izabran za predsednika Sjedinjenih Država od Džejmsa Bjukenana 1856. godine, prvi koji je bio na toj funkciji otkako je Endru Džonson napustio Belu kuću 1869. godine, a poslednji na toj funkciji do Vudroa Vilsona, koji je započeo svoj prvi mandat 1913. godine. Iz tog razloga, 1884. su značajni izbori u političkoj istoriji SAD, označavajući prekid u eri kada su republikanci uglavnom kontrolisali predsedništvo između Rekonstrukcije i Velike depresije.

Klivlend je dobio predsedničku nominaciju na drugom glasanju Demokratske nacionalne konvencije 1884. Predsednik Čester A. Artur pristupio je predsedništvu 1881. nakon ubistva Džejmsa A. Garfilda, ali je bio neuspešan u svojoj ponudi za nominaciju za puni mandat. Blejn, koji je bio državni sekretar za vreme predsednika Garfilda, pobedio je Artura i druge kandidate na četvrtom glasanju Republičke nacionalne konvencije 1884. Grupa reformističkih republikanaca poznatih kao "Mugvumps" odustala je od Blejnove kandidature, smatrajući ga korumpiranim. Kampanja je bila poremećena izuzetnom političkom ogorčenošću i ličnim uvredama. Blejnova reputacija za korupciju u javnosti i njegovo nenamerno otuđenje katoličkih glasača u poslednjem trenutku pokazali su se odlučujućim.

Na izborima, Klivlend je osvojio 48,9% glasova u celoj zemlji i 219 elektorskih glasova, noseći čvrsti jug i nekoliko ključnih zamah država. Blejn je osvojio 48,3% glasova birača i 182 elektorska glasa. Klivlend je pobedio u svojoj matičnoj državi sa samo 1.149 glasova; da je izgubio Njujork, izgubio bi izbore. Dva kandidata trećih strana, Džon Sent Džon iz Partije prohibicije i Bendžamin Batler iz Zelene partije i Antimonopolske partije, osvojili su po manje od 2% glasova. Blejn je bio poslednji bivši državni sekretar koga je nominovala velika politička partija do nominacije Hilari Klinton 2016, dok je Klivlend postao jedini aktuelni demokratski predsednik između kraja građanskog rata i izbora Vudroa Vilsona u Junajted 1912. Državni predsednički izbori, period od skoro 50 godina. Blejn je, na sličan način, takođe postao jedini republikanski kandidat u periodu od 60 godina između 1856. i 1916. koji nikada nije pobedio na predsedničkim izborima, i samo jedan od dva kandidata iz te stranke koji nikada nisu osvojili predsednika u periodu od 80 godina između 1856. i 1936. godine.