Председнички избори у САД 1820.
| |||||||||||||||||||||||||||||
232/235 чланова [а] Изборног колегијума 117/118 електорских гласова потребно за победу | |||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Излазност | 10,1%[1] 6,8% | ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||
Резултати избора: Зелена боја означава државе у којима је победио Монро и светло зелена означаава Њу Хемпшир електор Вилијам Плумеров глас за Џона Квинсија Адамса. Бројеви означавају број електорских гласова које је дала свака држава. Статус државе Мисурија и каснији изборни гласови су оспорени, и стога се не рачунају у горњој инфокутији. | |||||||||||||||||||||||||||||
|
Председнички избори у Сједињеним Државама 1820. били су девети четворогодишњи председнички избори. Одржани су од среде, 1. новембра, до среде, 6. децембра 1820. На врхунцу ере добрих осећања, на изборима је актуелни демократско-републикански председник Џејмс Монро победио на изборима без већег противника. Били су то трећи и последњи председнички избори у Сједињеним Државама на којима се председнички кандидат кандидовао без икаквих противника. Закључно са 2023. годином, ово су најновији председнички избори на којима је поново изабран актуелни председник који није био ни демократа ни републиканац, пре него што се Демократско-републиканска партија поделила у засебне странке.
Монро и потпредседник Данијел Д. Томпкинс нису се суочили са противљењем других демократских републиканаца у својој потрази за другим мандатом. Федералистичка партија је постављала председничког кандидата на сваким изборима од 1796. године, али је популарност странке која је већ опадала додатно опала након рата 1812. Иако су могли да кандидују кандидата за потпредседника, федералисти нису могли да предложе председничког кандидата, остављајући Монроа без организоване опозиције.
Монро је победио у свакој држави и добио све осим једног електорских гласова. Државни секретар Џон Квинси Адамс добио је једини други електорски глас, који је дошао од неверног електора Вилијама Пламера. Девет различитих федералиста добило је електорске гласове за потпредседника, али је Томпкинс поново изабран са великом разликом. Ниједан други председнички кандидат након дванаестог амандмана није достигао удео Монро у електорским гласовима. Монро и Џорџ Вашингтон остају једини председнички кандидати који су се кандидовали без веће опозиције. Монроова победа била је последња од шест узастопних победа Вирџинијанаца на председничким изборима (Џеферсон два пута, Медисон два пута и Монро два пута). Ово су били последњи избори на којима је актуелна листа поново изабрана све док листа Вудроа Вилсона и Томаса Р. Маршала није поново изабрана 1916. године.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Бирачи су изабрани на свих 235 именованих позиција; међутим, статус државе Мисури и каснија 3 електорска гласа су оспорени.
- ^ Три електора из три државе (Мисисипија, Пенсилваније и Тенесија) који су се обавезали на Монро/Томпкинсову карту умрла су пре него што се сазива Изборни колеџ и нису замењени. Поред тога, један неверни електор (у Њу Хемпширу) је дао свој глас за Адамса/Раша.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „National General Election VEP Turnout Rates, 1789-Present”. United States Election Project. CQ Press.